Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKod finansiranja projekata proizvodnje medijskih sadržaja, s obzirom da se na finansiranje u ovoj oblasti primenjuje poseban Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, da li se ovaj konkurs unosi u Godišnji plan javnih konkursa, tj. da li se u jednoj oblasti, jedan isti konkurs tokom godine može raspisivati više puta, npr. po kvartalima?
Iako se primenjuju drugačiji pravni osnovi u postupku finansiranja medijskih sadržaja, prema sugestiji Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, trebalo bi uneti i ovu vrstu konkursa u Godišnji plan javnih konkursa. Cilj je ostvariti što veću transparentnost u radu JLS i organizacija civilnog društva koji se, između ostalog postiže i unošenjem svih konkursa koji se odnose na organizacije civilnog društva, uključujući i medije, u Godišnji kalendar javnih konkursa.
S druge strane, nije moguće raspisati jedan isti konkurs, jer jednom raspisan konkurs ne može više puta da se objavljuje/raspisuje.
Smatramo da praksa treba da omogući transparentan proces izbora kao i jednostavno i lako praćenje utrošenih sredstava i ostvarenih ciljeva. U konsultacijama sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim sektorom, skrenuta nam
je pažnja da je nemoguće uneti u Godišnji kalendar jedan konkurs sa više vremenskih intervala.
Takođe, ostaje pitanje formiranja komisije za ocenu pristiglih predloga, odnosno sprovođenje ovog konkursa. Imajući u vidu da se radi o jednom konkursu, trebalo bi formirati i komisiju koja će ceniti predloge u sva tri, odnosno četiri ciklusa. Ukoliko se prihvati model odluke, kao i preporuka iz Uredbe, te se i predstavnici organizacija civilnog društva pozivaju da učestvuju u radu komisije objavljivanjem jedinstvenog javnog konkursa, moguće je da bi ovakav način predstavljao problem za one organizacije koje bi imale interes da učestvuju na bar jednom od ovih konkursa, uz istovremeno mogućnost i želju da učestvuju i u radu konkursne komisije.
U slučaju kada opština nema Javnog beležnika, koji organi mogu da vrše overu potpisa podrške izbornim listama na parlamentarnim, a koji na lokalnim izborima?
1) Po pitanju overe izjava birača koji podržavaju izbornu listu kandidata za narodne poslanike Narodne skupštine, članom 43. stav 3. Zakona o izboru narodnih poslanika propisano je da te izjave moraju da budu overene u nadležnom sudu.
Imajući navedeno u vidu, u gradovima i opštinama u kojima još uvek nisu imenovani javni beležnici, overu ovih izjava i dalje obavljaju osnovni sudovi, sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova.
2) Što se tiče lokalnih izbora, članom 23. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisano je da potpis kojim birač podržava izbornu listu kandidata za odbornike skupštine jedinice lokalne samouprave mora biti overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, što znači da tamo gde nema javnih beležnika, te izjave, uz osnovne sudove, sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova, mogu da overavaju i opštinske uprave.
Članom 14. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da “izbornu komisiju u stalnom sastavu čine predsednik i najmanje šest članova koje imenuje skupština JLS, na predlog odborničkih grupa u skupštini JLS, srazmerno broju odbornika, a u proširenom sastavu – i po jedan opunomoćeni predstavnik podnosilaca izborne liste koju je predložilo najmanje 2/3 kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira”. Na osnovu citirane odredbe Zakona, kako postupiti u situaciji kada odbornička grupa ne želi ili neće da predloži člana u stalnom sastavu Izborne komisije? Da li to mesto u Rešenju o obrazovanju Izborne komisije ostaje upražnjeno ili druga odbornička grupa stiče pravo za popunu upražnjenog mesta?
Načelno govoreći, u slučaju da neka odbornička grupa ne (želi da) predloži lica u izbornu komisiju, pred Skupštinom opštine su dva izbora:
da izbornu komisiju obrazuje u krnjem sastavu, na osnovu predloga koje je dobila, sa mogućnošću naknadne popune, i
da ta nepotpuna mesta raspodeli drugim odborničkim grupama, vodeći računa o zabrani natpolovične većine bilo koje odborničke grupe.
Obrazovanje izborne komisije u "krnjem" sastavu svakako nije najpoželjnija opcija, ali je realno moguća, pod uslovom da se imenuje više od polovine sastava izborne komisije, kako bi se obezbedilo da izborna komisija može da punovažno odlučuje i u nepotpunom sastavu.
Imenovanje nepotpune izborne komisije se desio u praksi, u slučaju RIK-a, koja je 2012. godine obrazovana sa jednim članom i zamenikom manje od zakonskog broja, jer jedna poslanička grupa nije dostavila svoj predlog. Sastav je bio popunjen nešto manje od godinu dana kasnije, po dobijanju predloga te poslaničke grupe.
Ilustracije radi, u prilogu su dve odluke Narodne skupštine iz 2012. i 2013. godine.
Odluka o imenovanju RIKa 2012.pdf
Odluka o dopuni imenovanja RIKa iz 2013.pdf
Druga opcija je, takođe, izvodljiva, ali ostaje rizik da se protiv takve odluke skupštine JLS podnese žalba Upravnom sudu, gde bi mogao da bude problem dokazati da neka odbornička grupa nije htela da učestvuje u formiranju izborne komisije, te je pitanje kakva bi bila odluka Upravnog suda.
Ako bi se prihvatila prva opcija, sa "krnjom" izbornom komisijom, takva odluka bi, ostala pred sudom, ali bi se, svakako, onda postavilo pitanje koje su opcije za kasniju popunu tih upražnjenih mesta. Svakako, jedna opcija jeste da se odbornička grupa predomisli i naknadno dostavi svoj predlog. Ako se to, ipak, ne desi, druga opcija bi bila da se onda preostalim odborničkim mestima predloži da daju svoje predloge za ta "prazna" mesta, a moglo bi se, razmisliti i da predsednik opštine, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 44. tačka 2) Zakona o lokalnoj samoupravi (predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština) predloži lica u izbornu komisiju s tim da predloži lica koja nisu ni u jednoj političkoj stranci.
Čak iako bi sud oborio odluku o kasnijoj popuni "krnjeg" sastava izborne komisije, to ne bi suštinski omelo rad izborne komisije, jer bi ona i dalje mogla da punovažno radi u tom nepotpunom sastavu.
Članom 13. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisano je da “nijedna politička stranka ili stranačka koalicija ne može imati više od polovine članova u stalnom sastavu organa za sprovođenje izbora”. Na osnovu citirane odredbe Zakona, da li se pod stranačkom koalicijom podrazumeva koalicija koja je učestvovala na izborima u okviru jedne izborne liste ili post izbornom koalicijom (koju čine različite stranke)?
Ni Zakon o lokalnim izborima, kao ni Zakon o izboru narodnih poslanika, nije dovoljno jasan kada zabranjuje da bilo koja stranka ili stranačka koalicija ima većinu u organima za sprovođenje izbora.
Jedno od tumačenja jeste da se tu misli na stranku ili koaliciju stranaka koje su obrazovale odborničku grupu, što znači da nijedna odbornička grupa ne može da ima većinu u organima za sprovođenje izbora. Navedeno tumačenje je u skladu i sa presudom Upravnog suda broj II-4 Už.15/16 od 11. marta 2016. godine, koja je u prilogu ovog odgovora.
Presuda US Odeljenje u Nisu - natpolovicnа vecina strankе u GIKu 11.03.2016.doc
Da li stranka - privredno društvo DOO koje je pravo korišćenja na zemljištu steklo kupovinom društvenog kapitala metodom javne aukcije 2003. godine, od Agencije za privatizaciju, ima pravo na konverziju prava korišćenja na tom zemljištu bez naknade, pred nadležnom RGZ, a imajući u vidu Zakon i izmene Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskoom zemljištu uz naknadu?
Obzirom da je privredno društvo pravo korišćenja na zemljištu steklo kupovinom putem javne aukcije društvenog kapitala i to 2003. godine od Agencije za privatizaciju, dakle pre stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (Zakon stupio na snagu 11.09.2009.godine), mišljenja smo da ima mesta primeni člana 6. stav 2. tačka 1. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, odnosno da se konverzija sprovodi prema odredbama člana 102. Zakona o planiranju i izgradnji pred nadležnim katastrom.
U konkretnom slučaju, ako je prvostepenom organu podnet zahtev za konverziju uz naknadu isti bi trebalo zahtev da odbije sa obrazloženjem da se ne radi o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu.
Po pravosnažnosti rešenja o odbijanju zahteva podnosilac može da se obrati nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti i ostvari pravo na konverziju bez naknade.