Kada su u pitanju povereni poslovi, Zakon o turizmu ("Sl. glasnik RS", br. 17/19) je propisao sledeće poslove koje može da obavlja jedinica lokalne samouprave:

1. Planiranje i razvoj turizma - Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava i posebnim zakonom, donose program razvoja turizma u skladu sa Strategijom. Predlog programa razvoja turizma dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove turizma. Ovo će biti detaljnije propisano podzakonskim aktom.
2. Turistička organizacija JLS donosi godišnji program rada i plan promotivnih aktivnosti. Plan promotivnih aktivnosti dostavlja na saglasnost Turističkoj organizaciji Srbije. Ukoliko se ne donesu ova dokumenta ili se ne dostave na saglasnost, turistička organizacija ne može za tu godinu kod ministarstva ostvariti pravo na podsticajna sredstva.
3. Program, način i uslove polaganja stručnog ispita za lokalnog turističkog vodiča propisuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave ili više jedinica lokalnih samouprava.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave ili više jedinica lokalnih samouprava su dužni da, pre njihovog usvajanja, program, način i uslove polaganja stručnog ispita za lokalnog turističkog vodiča dostave Ministarstvu na prethodno mišljenje.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave propisuje i visinu takse za polaganje stručnog ispita, izdavanje uverenja i oznake, uslove koje članovi komisije iz treba da ispune, kao i iznos naknade za rad članova komisije.

Prema Zakonu o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“ broj 17/19), JLS ima određene obaveze u pogledu:

(1) Boravišna taksa

Da bi JLS ostvarila prihod od boravišne takse, potrebno je da u skladu sa Uredbom o najvišem i najnižem iznosu boravišne takse ("Sl. glasnik RS", br. 44/13 i 132/14), donese odluku o visini boravišne takse na svojoj teritoriji. Ukoliko nije u pitanju turističko mesto, iznos boravišne takse se utvrđuje u rasponu datom za boravišnu taksu za najnižu kategoriju turističkog mesta.

To je iznos boravišne takse koju ugostitelj – pravno lice ili preduzetnik, naplaćuje od korisnika usluga smeštaja za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj i dužan je da ga uplati na račun budžeta jedinice lokalne samouprave do petog u mesecu za prethodni mesec.

Jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom da  proširi krug lica oslobođenih od plaćanja boravišne takse, ali samo lica upućenih na lečenje i rehabilitaciju i invalidnih lica.

Fizička lica koja pružaju usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu plaćaju boravišnu taksu u utvrđenom godišnjem iznosu na način propisan Uredbom o uslovima i načinu utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja („Sl. glasnik RS”, broj 47/19 i 51/19).

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se ugostiteljski objekat nalazi, dužan je da za svako fizičko lice utvrdi visinu godišnjeg iznosa boravišne takse u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o kategorizaciji.

(2) Kategorizacija

Jedinica lokalne samouprave kao povereni posao vrši kategorizaciju ugostiteljskih objekata za smeštaj u domaćoj radinosti (kuća, apartman, soba) i seoskih turističkih domaćinstava.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za kategorizaciju.

U vršenju ovih poslova jedinca lokalne samouprave postupa po zahtevu ugostitelja koji ima nameru da obavlja delatnost u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu. Komisija na licu mesta sačinjava zapisnik, na osnovu koga se donosi rešenje o razvrstavanju objekta u kategoriju.

(3) Posebni uslovi

JLS može posebnim aktom bliže da uredi:

• uslove za uređenje i opremanje ugostiteljskog objekta, a koji se odnose na uređenje i opremanje uređajima za odvođenje dima, pare i mirisa, kao i drugih neprijatnih emisija;
• uslove za uređenje i opremanje ugostiteljskog objekta u kojima se emituje muzika ili izvodi zabavni program, a kojima se obezbeđuje zaštita od buke;
• tehničke i druge uslove u ugostiteljskom objektu, koji se nalazi u stambenoj zgradi, kao i način obavljanja ugostiteljske delatnosti.

Pri donošenju akata, potrebno je voditi računa da se aktima ne propisuje ono što je već uređeno republičkim propisima.

Akte kojim se propisuju pomenuti posebni uslovi jedinca lokalne samouprave donosi ukoliko je organizovala obavljanje poslova inspekcijskog nadzora preko ovlašćenih inspektora, na način propisan Zakonom o ugostiteljstvu.

(4) Penali

JLS, koja je proglašena za prioritetnu turističku destinaciju ili za turističko mesto I i II kategorije može svojim aktom u određenoj turističkoj zoni, odnosno lokaciji, da utvrdi bliže uslove za ugostiteljski objekat za smeštaj vrste hotel i motel.

(5) Inspekcijski nadzor

Inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o ugostiteljstvu vrši jedinica lokalne samouprave preko ovlašćenih inspektora u delu kojim se uređuje:

• obavljanje ugostiteljske delatnosti pružanja usluga smeštaja u kućama, apartmanima, sobama, stanovima i drugim prostorima za koje nije izdato rešenje o kategorizaciji;
• ispunjenost propisanih uslova i načina obavljanja ugostiteljske delatnosti u objektima domaće radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu i hostelu;
• ispunjenost propisanih uslova u pogledu uređenja i opremanja ugostiteljskog objekta, koji se odnose na odvođenje dima, pare i mirisa, kao i drugih neprijatnih emisija, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 1. ovog zakona);
• ispunjenost propisanih uslova u pogledu uređenja i opremanja ugostiteljskog objekta u kojima se emituje muzika ili izvodi zabavni program, a kojima se obezbeđuje zaštita od buke, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 2. ovog zakona);
• ispunjenost propisanih tehničkih i drugih uslova u ugostiteljskom objektu, koji se nalazi u stambenoj zgradi, kao i način obavljanja ugostiteljske delatnosti, u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u tom ugostiteljskom objektu, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 3. ovog zakona);
• boravišne takse (naplata i uplata, isticanje u računu i dr.);
• ispunjenost uslova i rokova usaglašenosti ugostiteljskih objekata  - hotela i motela u jedinici lokalne samouprave koja je proglašena za prioritetnu turističku destinaciju ili za turističko mesto I i II kategorije;
• isticanje i pridržavanje propisanog radnog vremena u ugostiteljskom objektu.

Jedinica lokalne samouprave može da, u skladu sa svojim potrebama i raspoloživim resursima, organizuje zasebnu organizacionu jedinicu koja bi obavljala poslove inspekcijskog nadzora nad primenom Zakonom o ugostiteljstvu sa zaposlenim inspektorima, ili da odredi zasebne inspektore koji bi obavljali ove poslove ili da obavljanje ovih poslova unese u opis poslova drugih inspektora.

Institut promene namene obradivog poljoprivrednog zemljišta je definisan sa dva zakona - Zakonom o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/06, 65/08 / dr. zakon, 41/09, 112/15, 80/17, 95/18 / dr. zakon) i Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Sl. glasnik RS", br. 95/18 i 49/19).

Promena namene se uglavnom vrši na celoj parceli, ali se može vršiti na delu parcele u sledećim slučajevima:

• izgradnje ili rekonstrukcije porodične stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva u cilju poboljšanja uslova stanovanja članova tog domaćinstva ili u slučaju prirodnog razdvajanja poljoprivrednog domaćinstva najviše do 200 m² stambenog prostora;
• izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, a vlasniku je poljoprivreda osnovna delatnost;
• izgradnje objekata koji služe za odbranu od poplava, za odvodnjavanje i navodnjavanje zemljišta ili za uređenje bujica;
• regulacija vodotoka u funkciji uređenja poljoprivrednog zemljišta;
• izgradnje i proširenja poljskih puteva koji doprinose racionalnom korišćenju poljoprivrednog zemljišta i ako ne poseduje drugo odgovarajuće poljoprivredno zemljište;
• podizanje poljozaštitinih pojaseva.

Naime, za ove kao i druge slučajeve koji se mogu osloboditi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta, propisano je, između ostalog, članom 47. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara da uz zahtev, obveznik naknade podnosi sledeću dokumentaciju:

1. dokaz o vlasništvu ili korišćenje poljoprivrednog zemljišta;
2. kopiju plana katastarske parcele;
3. izvod iz odgovarajućeg planskog dokumenta o nameni katastarske parcele;
4. saglasnost ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi poljoprivrede za promenu namene poljoprivrednog zemljišta;
5. podatak o površini za koju se vrši promena namene i idejni projekat objekta u slučaju izgradnje objekta;
6. podatke o uslovima stanovanja i članovima porodičnog domaćinstva u slučaju izgradnje porodičnog stambenog objekta iz stava 1. tačka 1) ovog člana;
7. kopiju planskog dokumenta ili odluke nadležnog organa u slučaju kada je promena namene izvršena do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 49/92); 
8. dokaz nadležnog organa o identifikaciji parcele u slučaju iz tačke 7) ovog stava; 
9. dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Članom 74. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 ) propisano je da angažovanje predsednika i članova saveta, kao i članova drugih organa mesne zajednice ne podrazumeva stvaranje dodatnih finansijskih obaveza mesnoj zajednici, te stoga mišljenja smo da predsednik, zamenik predsednika, članovi Saveta, kao i članovi stalnih i povremenih radnih tela mesne zajednice nemaju pravo na nadoknadu (dnevnice) za svoje angažovanje u mesnoj zajednici.

Članom 82. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. - zakon) je propisan redosled radnji pri popunjavanju radnih mesta, koji glasi:

„Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.

Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs.

Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.

Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.

Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.“

Članom 168. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. - zakon) je propisano:

U slučaju donošenja novog pravilnika, svi službenici raspoređuju se na odgovarajuća radna mesta u istom zvanju.

Ako novim pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici raspoređuju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.

U slučaju promene pravilnika, ako neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.

Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, u slučaju donošenja novog, odnosno promene pravilnika, prekobrojni službenik može, uz svoju saglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i stepenu stručne spreme, odnosno obrazovanja, a ako takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen.

Ako se službenik iz stava 4. ovog člana ne saglasi sa raspoređivanjem, odnosno premeštajem rukovodilac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa.

Službeniku prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o raspoređivanju, odnosno premeštaju i rešenja kojim se utvrđuje da je službenik neraspoređen.

U slučaju donošenja novog, odnosno izmene pravilnika, službenik može biti raspoređen, odnosno premešten na radno mesto u neposredno višem zvanju ako ispunjava uslove za napredovanje iz člana 133e ovog zakona i druge uslove za rad na tom radnom mestu.

U postupku pripreme pravilnika, poslodavac pribavlja mišljenje reprezentativnog sindikata.

U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja ili premeštaja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.

Dakle, zakonom nije propisana mogućnost premeštaja odnosno raspoređivanja zaposlenog sa namešteničkog na radno mesto službenika.

Pre raspisivanja javnog konkursa za popunu izvršilačkih radnih mesta i za prijem pripravnika, službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave, rukovodilac službe ili organizacije svojim rešenjem obrazuje konkursnu komisiju od tri člana.

Konkursnu komisiju obavezno čine neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, odnosno prima pripravnik i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.

U svakom pojedinačnom slučaju konkursna komisija utvrđuje koje će se stručne osposobljenosti, znanja i veštine proveravati u izbornom postupku i način njihove provere.

Vlada uredbom bliže uređuje postupak sprovođenja internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta, kao i kakve se stručne osposobljenosti, znanja i veštine vrednuju u izbornom postupku, način njihove provere i merila za izbor na radna mesta.

Uredbom iz stava 4. ovog člana utvrđuju se merila za izbor na radna mesta kojim će se predvideti davanje prvenstva jednako kvalifikovanim kandidatima pripadnicima nacionalnih manjina, u cilju postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini.”

Navedeni član koji se odnosi na sastav komisije koja sprovodi izborni postupak za javni konkurs se razlikuje od člana 85. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kojim se reguliše pitanje sastava komisije za interni konkursa, a koji glasi:

“Interni konkurs sprovodi konkursna komisija od tri člana.

Konkursnu komisiju za sprovođenje internog konkursa imenuje službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave, rukovodilac službe ili organizacije tako da konkursnu komisiju obavezno čine neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, službenik koji je stručan u oblasti za koju se popunjava radno mesto i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima”.

Dakle, u slučaju sprovođenja javnog konkursa, a shodno zakonskim odredbama, u sastav komisije ne ulazi rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, pa stoga u konkretnom slučaju nema nikakvih prepreka da član komisije bude službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima, što je i zakonska obaveza.