Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je za inspektora životne sredine potrebno da lice ima stečeno obrazovanje i radno iskustvo iz oblasti zaštite životne sredine ili kao diplomirani ekonomista može da obavlja poslove inspektora zaštite životne sredine, turističkog inspektora i inspektora za poresku kontrolu? Da li je osnovano da jedno lice bude raspoređeno na tri radna mesta inspektora?
Članom 68a. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva se radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.
Pored navedenog, članom 46. Zakona o inspekcijskom nadzoru je propisano:
“Poslove inspekcijskog nadzora nadležna inspekcija vrši preko inspektora.
Inspekcijski nadzor može obavljati lice koje ima stečeno propisano obrazovanje, radno iskustvo u struci, položen državni stručni ispit i ispit za inspektora i koje ispunjava druge uslove propisane za rad u organima državne uprave:
Inspektor je dužan da u svom radu koristi funkcionalni jedinstveni informacioni sistem”.
Inspekcijski nadzor u konkretnoj oblasti može da vrši samo ono lice, koje pored ostalih uslova, ima propisano obrazovanje, u skladu sa odgovarajućim zakonom. Uz to, ne postoji mogućnost raspoređivanja na tri radna mesta inspektora.
Da li lice koje ima 18 godina radnog staža u JLS i koje radi sa VI stepenom stručne spreme (zvanje mlađi saradnik), a u međuvremenu je steklo diplomu fakulteta-VII stepen, može da bude raspoređen na radno mesto sa zvanjem mlađi savetnik (u sistematizaciji postoji slobodno radno mesto)? Da li lice treba da bude na pripravničkom stažu u slučaju da mu se prizna stručna sprema?
Članom 63. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“U zvanju mlađeg savetnika obavljaju se složeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika unutar precizno određenog okvira delovanja, uz redovan nadzor neposrednog rukovodioca i donošenje odluka na osnovu postojeće prakse ili opštih i pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost rešavanja manjih tehničkih ili proceduralnih problema.
Za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona”.
Napredovanje na više izvršilačko mesto je uređeno odredbama člana 133e. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji glasi:
“Rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana”.
Potrebno je napomenuti da je, u skladu sa članom 133đ, neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dakle, službenik koji je naknadno stekao visoko obrazovanje i ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca može biti raspoređen u zvanju mlađeg savetnika ukoliko ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i uslove za napredovanje iz citiranog člana 133e Zakona, kao i pod uslovom da je to radno mesto neposredno više izvršilačko radno mesto u odnosu na radno mesto na kom je službenik radio do raspoređivanja.
Radi se o preduzeću (doo) koje je na dan 21.10.2009. godine, kada je pokrenut stečajni postupak, imalo dugovanje po osnovu lokalne komunalne takse. Potraživanje nije prijavljenou roku od 60 dana, a 18.01. 2011. godine Privredni sud donosi rešenje i usvaja Plan reorganizacije. U obrazloženju se navodi da „Poverioci treće klase se o planu reorganizacije nisu izjašnjavali obzirom da je predloženim Planom reorganizacije predviđeno da se poverioci treće klase namiruju u celini. Da li neprijavljena potraživanja spadaju u potraživanja treće klase? Nakon pokretanja stečajnog postupka i rešenja o usvajanju plana reorganizacije, navedeno preduzeće redovno izmiruje svoje obaveze, ali dug koji je postojao na istom PIB-u i dalje se vodi kao dug i na njega se obračunava kamata. Šta uraditi sa tim dugovanjem?
Postupak stečaja nad privrednim društvima uređen je Zakonom o stečaju. Ovim zakonom uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima.
Stečaj se, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom.
Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica.
Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije.
Prijave potraživanja poverioci podnose nadležnom sudu u pisanom obliku. Prijavljivanje potraživanja uređeno je odredbama člana 111. Zakona o stečaju. Prijave potraživanja podnose se i po isteku roka određenog rešenjem stečajnog sudije, i sve podnete prijave po isteku roka biće odbačene kao neblagovremene. Nakon isteka roka za prijavljivanje potraživanja stečajni sudija, na osnovu liste priznatih i osporenih potraživanja donosi zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, koji se dostavlja stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda. Konačna lista kojom se utvrđuje potraživanje i njegov isplatni red obavezujuća je za stečajnog dužnika i za sve stečajne poverioce.
Institut reorganizacije uređen je odredbama čl. 155-173. Zakona o stečaju. Voljom učesnika postupka reorganizacije mogu se bitno izmeniti odnosi stečajnog dužnika i njegovih poverilaca, ali isto tako i promeniti vlasnička struktura i sprovesti statusne promene stečajnog dužnika. Izglasani i potvrđeni plan reorganizacije ima snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su navedena u planu reorganizacije. Na taj način se planu reorganizacije daje ugovorni karakter između stečajnog dužnika i stečajnih poverilaca koji su se izjasnili za njegovo usvajanje. Usvojeni plan reorganizacije ima posledice i na sve druge stečajne poverioce čija su potraživanja obuhvaćena planom. To znači da se pod istim uslovima namiruju i potraživanja poverilaca koji su glasali protiv usvajanja plana ili se o njemu nisu izjašnjavali. Važno je da su njihova potraživanja obuhvaćena planom reorganizacije, bez obzira da li je isti usvojen nakon pokretanja stečajnog postupka ili kao unapred pripremljeni plan reorganizacije.
Između ostalog u planu se utvrđuje visina neizmirenih potraživanja poverioca prema stečajnom dužniku, način isplate potraživanja i rokova u kojima će stečajni dužnik biti u obavezi da izmiri potraživanja na način i u rokovima prema planu reorganizacije. Planom je opredeljena i klasa u kojoj se nalazi svaki od poverilaca, kao i redosled njihovog namirenja U slučaju kada se reorganizacija sprovodi po Planu reorganizacije podnetom nakon otvaranja stečajnog postupka, stečajni dužnik na raspolaganju ima podnete prijave potraživanja od strane poverioca po objavljenom oglasu za otvaranje stečajnog postupka. Iz plana reorganizacije koji se donosi u postupku stečaja mogu biti isključena potraživanja poverioca koji su neblagovremeno podneli prijavu potraživanja.
Po pravosnažnosti rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije stečajni postupak se obustavlja jer je usvojeni plan reorganizacije izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za namirenje potraživanja ( koja su navedena u planu reorganizacije), na način koji je uređen rešenjem o usvajanju plana reorganizacije (član 167. Zakona o stečaju).
Uukoliko nije prijavljeno potraživanje u postupku stečaja, a pre toga nije ni usaglašeno stanje po osnovu izvornih javnih prihoda sa stečajnim dužnikom, potraživanje neće biti ni razmatrano u planu reorganizacije. Ukoliko je neblagovremeno prijavljeno potraživanje, potrebno je da se uvidom u plan reorganizacije utvrdi da li je potraživanje deo plana za namirenje potraživanja i u tom smislu postoji obaveza da se sprovedu mere namirenja potraživanja koje su propisane planom.
Što se tiče poverioca ”treće klase”, pre svega uvidom u plan reorganizacije treba da se utvrdi koji su to poverioci “treće klase”, i nikako ne znači da ako se nije glasalo o planu (odnosno ako nije prijavljeno potraživanje u roku od 60 dana) da to automatski podrazumeva da se neko smatra poveriocem “treće klase”.
Prema navedenom ne postoji mogućnost da potraživanja koja nisu prijavljena u skladu sa rokovima određenim rešenjem o otvaranju stečajnog postupka, budu naplaćena na drugačiji način. Potrebno je da se pribavi potrebna dokumetacija koja će biti pravni osnov za otpis potraživanja jer se stečajni postupak vodi u odnosu na prijavljena potraživanja (na primer: zaključak o listi priznatih i osporenih potraživanja, rešenje o usvajanju plana reorganizacije kao i plan reorganizacije... ). Činjenica da je usvojen plan reorganizacije i da je stečajni dužnik sada „aktivno“ pravno lice nije od uticaja na dugačije namirenje vaših neprijavljenih potraživanja.
Da li zaposleni, koji je zasnovao radni odnos i ima zvanje savetnika, ima pravo na isti koeficijent kao što imaju drugi savetnici u JLS na istom radnom mestu?
Što se tiče utvrđivanja plate zaposlenih u JLS, do početka primene Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, nastavljaju da se primenjuju postojeći propisi, odnosno Zakon o platama u državnim organima i javnim službama i Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima. Visina koeficijenta i dodatnih koeficijenata, kao i uvećanja koeficijenata, koji su utvrđeni navedenom Uredbom, korespondira sa složenošću i odgovornošću poslova koji se obavljaju u odgovarajućim zvanjima.
Članom 62. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da se u zvanju savetnika obavljaju složeni poslovi koji su najčešće precizno određeni i podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika sa jasnim okvirom samostalnog delovanja, uz povremeni nadzor neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost da se problemi rešavaju bez pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca i uz obraćanje neposrednom rukovodiocu samo kad je problem složen i zahteva dodatno znanje i iskustvo. Za rad na poslovima u zvanju savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima članom 4. i 5. predviđeni su, između ostalog, osnovni i dodatni koeficijenti za svako zvanje. Dodatno, ovako utvrđeni koeficijenti mogu se uvećati u sledećim slučajevima (član 5. stav 2 Uredbe):
S obzirom da se za poslove jednog radnog mesta u istom zvanju obavljaju poslovi iste složenosti i odgovornosti, koeficijent se određuje u istoj visini.
Da li je JLS nadležna za donošenje rešenja o kategorizaciji za kompleks od 8 bungalova (4 sa po dva kreveta i 4 sa po tri kreveta) samo za potrebe prenoćišta, bez hrane? Da li se podnosi poseban zahtev za svaku jedinicu posebno i da li se isti kategorizuju kao sobe?
Jedinica lokalne samouprave je nadležna za kategorizaciju ugostiteljskih objekata u domaćoj radinosti (kuća, apartman, soba) i seoskom turističkom domaćinstvu.
Za postupak kategorizacije relevatni su čl. 19-22. Zakona o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“, br. 17/19) i, s tim u vezi, bitno je ko je podnosilac zahteva (privredno društvo, preduzetnik ili fizičko lice), s obzirom na propisano ograničenje u pogledu broja individualnih ležajeva i vrsti usluga za fizičko lice koje pruža usluge u objektima domaće radinosti.
Članom 20. stav 3. Zakona o ugostiteljstvu propisano je da se zahtev za svaki smeštajni objekat se podnosi posebno. Podnosilac zahteva odlučuje o vrsti objekta u kojoj želi da se kategoriše (kuća, apartman, soba), s pretpostavkom da ispunjava propisane uslove za tu vrstu i kategoriju. Napominjemo da su kuća, apartman i soba kao objekti domaće radinosti zasebni objekti.
Da li će se objekti kategorisati kao sobe, apartmani ili kuće, zavisi od podnetog zahteva i uslova koje objekti ispunjavaju.