Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Postovani! Ucestvovao sam na javnom konkursu za popunjavanje izvrsilackog radnog mesta Saobracajni inspektor. Po sprovedenom javnom konkursu utvrdjena je rang lista gde smo ja i jos jedan kandidat imali isti broj bodova. Nacelnik uprave je ipak odavrao kandidata koji nema polozen strucni ispit za rad u drzavnim organima kao ni ispit za inspektora, za razliku od mene joji imam oba polozena ispita i trenutno sam zaposlen u republickoj inspekciji. Poznato mi je da oba pomenuta ispita ne daju prednost za zaposljavanje ali u poredjenju nas dva kandidata sa istim brojem bodova smatram da je prednost ipak pripadala meno, drugi kandidat je clan partije kojoj pripada i nacelnik uprave. Molim za vase misljenje u vezi opisanog slucaja.
Članom 11. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 21 /16 , 113/17, 113/17-dr. zakon , 95/18, 114/21 i 92/23, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da oglas o javnom konkursu za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta, pored podataka iz stava 1. ovog člana, sadrži i podatak o tome da položen državni stručni ispit nije uslov, niti prednost za zasnivanje radnog odnosa i da je probni rad obavezan za lica koja ranije nisu zasnivala radni odnos u organu, službi ili organizaciji, odnosno državnom organu.
Član 106. Zakona definisano je da je rukovodilac dužan da u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata donese rešenje o prijemu u radni odnos kandidata koji je sa najboljim rezultatom ispunio merila propisana za izbor.
U Članu 70. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS” broj 107/23) propisano je da ako po osnovu postignutih rezultata dva ili više kandidata imaju isti broj bodova, rangiranje se obavlja prema dodatnim kriterijumima. U slučaju da je u oglasu o konkursu navedeno da postoji potreba za zapošljavanjem pripadnika nacionalnih manjina koji su nedovoljno zastupljeni među zaposlenima ili su se na konkurs prijavila lica koja imaju prednost prilikom zapošljavanja u skladu sa posebnim zakonom, prvi dodatni kriterijum za rangiranje kandidata koji imaju isti broj bodova je pripadnost nacionalnoj manjini i prednost prilikom zapošljavanja u skladu sa posebnim propisima. Kandidat koji se dobrovoljno izjasnio o pripadnosti nacionalnoj manjini u prijavi ili je lice koje ima prednost prilikom zapošljavanja u skladu sa posebnim propisima, rangira se prvi u odnosu na druge kandidate koji imaju isti broj bodova. Ako više kandidata koji imaju isti broj bodova pripada nacionalnoj manjini ili ima prednost u skladu sa posebnim zakonom, prednost na rang listi u odnosu na druge jednako vrednovane kandidate, ima kandidat kome su sa više bodova vrednovane ponašajne kompetencije (drugi dodatni kriterijum), u slučaju jednakog bodovanja ponašajnih kompetencija prednost ima kandidat koji je sa više bodova vrednovan na posebnim funkcionalnim kompetencijama (treći dodatni kriterijum), a u slučaju jednakog prethodnog bodovanja prednost ima kandidat koji je sa više bodova vrednovan na proceni motivacije (četvrti dodatni kriterijum). U ostalim slučajevima u kojima ima više kandidata koji imaju isti broj bodova, za prednost na listi kandidata u odnosu na druge kandidate sa jednakim najboljim rezultatom, primenjuje se drugi, treći i četvrti dodatni kriterijum.
Na osnovu navedenog jasno je da položen državni stručni ispit nije uslov, niti prednost za zasnivanje radnog odnosa, ali da je neophodno uzeti u obzir primenu navedenih dodatnih kriterijuma za prednost na listi kandidata u odnosu na druge kandidate sa jednakim najboljim rezultatom.
Da li je moguće izvršiti spajanje Javnih ustanova Kulturni centar opštine Rekovac i Turističke organizacije opštine Rekovac?
Činjenica je, da su Kulturni centar opštine Rekovac i Turistička organizacija opštine Rekovac javne ustanove u smislu Zakona o javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 42/91, 71/94, 79/05 - dr. zakon, 81/05 - ispr. dr. zakona, 83/05 - ispr. dr. zakona i 83/14 - dr. zakon), jer je članom 1. stav 1. ovog zakona propisano se da javnom službom u smislu ovog zakona smatraju ustanove, preduzeća i drugi oblici organizovanja utvrđeni zakonom, koji obavljaju delatnosti odnosno poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana odnosno zadovoljavanje potreba građana i organizacija, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u određenim oblastima. Odredbom člana 24. stav 1. ovog zakona propisano je da nadzor nad zakonitošću rada ustanove vrši nadležni organ uprave, a članom 25. da kada organ nadležan za vršenje nadzora nad zakonitošću rada ustanove utvrdi da ustanova ne ispunjava zakonom propisane uslove za rad ili ne ostvaruje zakonom utvrđene ciljeve i zadatke, odrediće joj rok za ispunjenje tih uslova i o tome obavestiti osnivača i da ukoliko ustanova ne ispuni uslove u određenom roku, nadležni organ zabraniće rešenjem dalji rad ustanove i o zabrani rada ustanove, obavestiće o tome osnivača ustanove.
Članom 26. Zakona o javnim službama propisani su razlozi zbog kojih ustanova može biti ukinuta ako ne ispunjava zakonom propisane uslove za obavljanje delatnosti ili ako ne postoje uslovi za obavljanje njene delatnosti (ne postoji potreba za njenom delatnošću, potrebe za delatnošću ustanove mogu da se zadovolje na racionalniji i ekonomičniji način i ne ostvaruje zakonom utvrđene ciljeve i zadatke). Postupak za ukidanje ustanove pokreće osnivač ili organ nadležan za vršenje nadzora nad zakonitošću rada ustanove, a akt o ukidanju ustanove donosi osnivač, kao i da se na osnovu akta o ukidanju ustanove sprovodi se postupak redovne likvidacije, u skladu sa zakonom.
Ističemo, da je odredbama Zakona o kulturi („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 13/16, 30/16 – ispr, 6/20, 47/21, 78/21 i 76/23 utvrđen opšti interes u kulturi, način ostvarivanja opšteg interesa u kulturi i obavljanje kulturnih delatnosti, prava, obaveze i odgovornosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina I jedinica lokalne samouprave u kulturi, kao i uslovi za delovanje svih subjekata u kulturi. Članom 79. stav 1. ovog zakona određeno je da inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove kulture, a članom 80. stav 1. da ministarstvo nadležno za poslove kulture vrši nadzor nad radom ustanova.
Takođe, odredbama Zakona o turizmu („Službeni glasnik RS“, broj 17/19) uređuju se uslovi i način planiranja i razvoja turizma; turističke organizacije za promociju turizma; turističke agencije; usluge u turizmu; Registar turizma; druga pitanja od značaja za razvoj i unapređenje turizma. Tako je članom 41. ovog zakona, između ostalog, propisano da jedinica lokalne samouprave može osnovati
turističku organizaciju ili obavljanje tih poslova poveriti drugom pravnom licu, da to pravno lice može biti postojeća javna služba ili privredno društvo, odnosno pravno lice koje je osnovano za obavljanje delatnosti u oblasti turizma, a istim članom određeni su poslovi koje obavlja turistička organizacija jedinice lokalne samouprave. Odredbama člana 119. određeno je da nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove turizma, a da inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vrši to ministarstvo preko turističkih inspektora.
Iz citiranih odredbi ova tri zakona, može se zaključiti da je odgovor na Vaše pitanje negativan jer su u pitanju dve javne ustanove koje se osnivaju na osnovu različitih zakona i da svaka ustanove ima svoje specifične poslove koji su nespojivi sa drugim poslovima.
Da li član opstinskog veca treba biti primljen u radni odnos ukoliko je podneo zahtev za prijem u radni odnos, i da li je po zakonu da se na isti zahtev ne odgovori i podnosilac zahteva ostane kao clan veca na honorarnom radu, dok su svi drugi clanovi opstinskog veca primljeni u radni odnos?
Članom 45. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) i to stavom 9. je propisano da članovi opštinskog veća mogu biti na stalnom radu u opštini. Dakle, ovim je data mogućnost, ali ne i obaveza. Odluka rukovodstva je da li će član veća biti u radnom odnosu ili ne i ne postoji zakonska obaveza da se to i realizuje.
Odbor za administrativno-mandatna pitanja Skupštine opštine doneo je rešenje kojim priznaje pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije, funkcioneru koji je razrešen podnošenjem neopozive ostavke i koji je starosni penzioner u momentu razrešenja i u momentu podnošenja zahteva (član 14. Zakona o zaposlenima u ap i jls). Ovu odluku smatramo nezakonitom, jer su članovi Odbora imali sve relevantne informacije o predmetbom slučaju i upozoreni su da se mora odbiti zahtev. Na koji zakonit način možemo da poništimo ovo nezakonito rešenje o priznavanju prava?
Pre davanja odgovora na ovo pitanje poželjno je da znamo kakvo je uputstvo o pravnom sredstvu. U slučaju da je reč o rešenju protiv koga se može pokrenuti upravni spor postoje dve mogućnosti, ali uz ispunjavanje zakonom predviđenih uslova. To su ponavljanje postupka shodno čl. 176-182. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US), odnosno poništavanje konačnog rešenja shodno čl. 183. istog zakona. Ovim odredbama je navedeno u kojim slučajevima može doći do jednog odnosno do drugog ishoda.
Republički inspektor i komunalni inspektor su se izjasnili da nisu nadležni nad napuštenim delom državnog puta broj 158 IIA reda. Sukob nadležnosti rešava Vlada (član 58. Zakona o državnoj upravi) na predlog organa koji se poslednji oglasio (član 38. Zakona o opštem upravnom postupku). Da li se predlog podnosi načelniku odеljеnja rеpubličkе inspеkcijе za državnе putеvе Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture? Da li treba podneti tužbu upravnom sudu zbog ćutanja Vlade ili zahtev ustavnom sudu da reši sukob nadležnosti (čl. 68-74. Zakona o Ustavnom sudu)?
Članom 58. stav 1. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 - dr. zakon), propisano je da sukob nadležnosti između organa državne uprave, između organa državne uprave i imaoca javnih ovlašćenja i između imalaca javnih ovlašćenja rešava Vlada, a stavom 2. da sukob nadležnosti između područnih jedinica organa državne uprave rešava rukovodilac organa državne uprave. Ova odredba je jasna i nedvosmislena i nikako se ne može primeniti u konkretnom slučaju.
Međutim, članom 167. stav 2 tačka 2. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/2006 i 115/2021) određeno je da Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne samouprave.
Odredbama čl. 68 – 74. Zakona o Ustavnom sudu ("Sl. glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 - odluka US, 103/15, 40/15 - dr. zakon, 10/23 i 92/23), uređen je postupak rešavanja sukoba nadležnosti. Tako je, članom 68. ovog zakona propisano da Ustavni sud rešava sukob nadležnosti iz člana 167. stav 2. tač. 1. do 4. Ustava i da zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti, podnosi jedan ili oba organa koji su u sukobu, kao i lice povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti, a članom 69. da zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti sadrži naziv organa koji prihvataju ili odbijaju nadležnost i razloge na osnovu kojih to čine. Članom 70. ovog zakona određeno je da u slučaju kada organi odbijaju nadležnost, zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti, odnosno konačnosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadležnim.
Iz citiranih odredbi Zakona o Ustavnom sudu, može se zaključiti da su i republički inspektor i lokalni komunalni inspektor trebali da donesu pisane odluke o nenadležnosti i da se zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti Ustavnom sudu može podneti u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti, odnosno konačnosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadležnim.
U skladu sa Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedura , član 26, stav 2, tačka 5 Prilaze se 5) ugovor između investitora i finansijera, ako je zaključen i ako je u zahtevu za izdavanje rešenja naveden finansijer. Da li je neophodno da ovaj ugovor bude overen kod notara u skladu sa zakonom po kom se radi overa dokumentara, ili nije neophodno?
Ugovor o finansiranju svakako treba nakon zaključenja da budem predmet notarske obrade.
Pred notarom se vrše dve vrste overa ugovora: overa potpisa i solemnizacija (potvrda sadržine ugovora) ako ugovor ima za predmet raspolaganje odnosno sticanje nepokretnosti.
Koja vrsta overe će se izvršiti zavisi od predmeta ugovora o finansiranju.
Ako zaključenim ugovorom finansijer ne stiče prava na nepokretnostima (što je redak slučaj u praksi) tada će notar izvršiti tzv. “malu overu” – overu potpisa. Ako je predmet ugovora o finansiranju istovremeno i sticanje nepokretnosti od strane finansijera tada će notar izvršiti solemnizaciju ugovora.
Članom 12. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23) predviđeno je da danom izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, funkcioneru miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada kod poslodavca kod koga je bio u radnom odnosu do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju. Funkcioner kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, vrati na rad kod poslodavca. Ukoliko je funkcioneru pre izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, poslodavac bila autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, prava i obaveze iz stava 1. ovog člana, miruju u organu, službi ili organizaciji u kojoj je bio raspoređen na izvršilačkom radnom mestu, do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju. Ukoliko funkcioner nije u mogućnosti da se vrati na rad kod poslodavca zbog ukidanja organa, službe ili organizacije, funkcioner iz stava 3. ovog člana, ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca u organ, službu, odnosno organizaciju koja je preuzela poslove ukinutog organa, službe, odnosno organizacije.
Dakle, zaposleni u gradskoj upravi može biti biran, imenovan ili postavljen na funkciju u organu grada u čijoj upravi radi, ali u tom slučaju mu miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada u organu u kome je radio pre izbora, imenovanja ili postavljenja.
Na osnovu kojih zakonskih članova Rukovodilac može izdati pisani nalog zaposlenom?
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023) u članu 31. kaže da je službenik dužan da izvrši usmeni nalog rukovodioca, izuzev kad smatra da je nalog suprotan propisima ili pravilima struke, što saopštava rukovodiocu, ili da njegovo izvršenje može da prouzrokuje štetu, što pismenim putem saopštava rukovodiocu.
Ako rukovodilac ponovi nalog u pismenom obliku, službenik je dužan da ga izvrši i o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vrši nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.
Službenik je dužan da odbije izvršenje usmenog ili pismenog naloga ako bi ono predstavljalo kažnjivo delo i da o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vrši nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.
Ako je nalog iz stava 3. ovog člana izdat od strane rukovodioca pokrajinskog organa ili načelnika uprave, odnosno rukovodioca koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, službenik je dužan da odbije izvršenje takvog usmenog ili pismenog naloga i da o tome pismeno obavesti izvršni organ autonomne pokrajine ili gradsko, odnosno opštinsko veće koje vrši nadzor nad radom uprave.
Zaposlena u organu uprave posle porodiljskog odnosno odsustva radi nege deteta počinje da radi u julu 2025. godine, a dete prvu godinu života puni 28. avgusta. Odredbama Zakona o radu propisana je obaveza poslodavca da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova. Pauza ili skraćeno radno vreme računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad. Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u JLS ne sadrži ovu odredbu. Molim Vas za odgovor o postupanju poslodavca - organa uprave, za slučaj ako zaposlena podnese zahtev za ostvarivanje gore navedenog prava.
Članom 9. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) propisano je da ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona.
Član 93a. istog zakona navodi da je poslodavac dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova.
Pauza ili skraćeno radno vreme iz stava 1. ovog člana računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad.
Dakle, ukoliko zaposlena podnese zahtev za ostvarivanje navedenog prava poslodavac je dužan da joj to pravo i omogući.
Radi se o postavljanju montažno-demontažnog objekta nadstrešnice ispred ugostiteljskog objekta na površini koja je planskim dokumentom predviđena kao površina javne namene, tj. katastarska parcela na kojoj je postavljena nadstrešnica je ulica koja je u sklopu pešačke zone, dok se ugostiteljski objekat nalazi na parceli u privatnoj svojini. Namena nadstrešnice je natkrivanje letnje bašte ugostiteljskog objekta. Površina nadstrešnice oko 20-25m2. Nadstrešnica je od metalnih konstruktivnih elemenata sa metalnim stubovima. Da li uklanjanje postavljene nadstrešnice spada u nadležnost građevinske ili komunalne inspekcije s obzirom da je isti postavljen na javnoj površini? Da li za napred opisani objekat postoji obaveza pribavljanja akta nadležnog organa u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji?
Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) propisano je članom 144. da se posebna vrsta objekata može graditi, odnosno određeni radovi izvoditi i bez pribavljanja akta nadležnog organa, u skladu sa posebnim propisom iz člana 201. stav 7. tačka 13a) ovog zakona.
Pravilnikom o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu, sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Sl. glasnik RS", br. 87/2023 i 16/2024), članom 2. stav 1. tačka 4. propisano je da su posebne vrste objekata i posebne vrste radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa i nadstrešnice osnove do 20 m2.
Kada su u pitanju montažni objekti privremenog karaktera na javnim i drugim površinama, članom 146. Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je da postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.
Zakonom o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 104/2016, 95/2018 i 94/2024) propisao je, članom 34. da je opštinski, odnosno gradski komunalni inspektor ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje stvari i drugih predmeta sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni protivno propisima.
Na osnovu svega navedenog, mišljenja smo, da bi u zavisnosti od veličine postavljene nadstrešnice i okolnosti konkretnog slučaja, nadzor mogla da izvrši, najpre, komunalna inspekcija, u cilju zaštite javne površine, a potom i građevinska, ukoliko postavljena nadstrešnica spada u one za čije postavljanje je potrebno pribaviti dozvolu.
Imam nedoumicu oko poreza na imovinu za fiziča lica. U koju grupu se razvrstava podrum u okviru kuće? Da li se oporezuje kao kuća ili kao pomoćni objekat? Takođe me zanima slučaj ukoliko je kuća etažirana u stanove. Svaka etaža se oporezuje kao stan ali šta se dešava sa podrumom? Imamo slučaj da je u rešenju o ozakonjenju navedeno da podrumske prostorije iznose recimo 50 m2 i da stanu broj 1 pripada 30 m2 a stanu broj 2 pripada 20 m2. Dakle, deljivi su delovi podruma, tačno određeni. U katastru su uknjiženi samo stanovi ali ne i podrum. Kako se oporezuju podrumske površine, da li kao stan ili kao pomoćni objekti? U prilogu vam dostavljam rešenje o ozakonjenju
Članom 6a Zakona o porezima na imovinu propisano je da se za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, nepokretnosti se razvrstavaju u sledeće grupe odgovarajućih nepokretnosti: 1) građevinsko zemljište; 2) poljoprivredno zemljište; 3) šumsko zemljište; 4) drugo zemljište; 5) stan; 6) kuća za stanovanje; 7) poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti; 8) garaže i pomoćni objekti. Ako objekat čini više posebnih celina koje se u smislu stava 1. ovog člana mogu svrstati u različite grupe, svaka posebna celina u okviru objekta se, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, svrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti. Objekat koji je jedinstvena celina mešovitog karaktera, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, razvrstava se u skladu sa stavom 1. ovog člana prema pretežnoj nameni.
Prema članu 6b Zakona o porezima na imovinu pod pojmom "pomoćni objekti" podrazumevaju se, između ostalog, samostalni objekti koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti i ne razvrstavaju se u objekte iz člana 6a stav 1. tač. 5) do 7) ovog zakona, i to: - pomoćni objekti koji nisu zgrade (bunari, bazeni, rezervoari, cisterne i sl.); - pomoćne zgrade (prizemne zgrade i zgrade čija je podna površina ispod površine zemlje) koje su u funkciji stambenog, odnosno poslovnog objekta, koji je izgrađen na istom zemljištu (kotlarnice, podrumi, šupe za smeštaj ogreva i sl.). Prema odredbi člana 2. tačka 22) Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS", br. 72/09,... 62/23), objekat jeste građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija − kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.) koji može biti podzemni ili nadzemni.
Prema tome, predmet oporezivanja porezom na imovinu su nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije na kojima su konstituisana prava, korišćenje ili državina koji su članom 2. st. 1. do 3. Zakona o porezima na imovinu uređeni kao predmet oporezivanja, nezavisno od toga da li je objekat (ili njegov deo), koji je predmet oporezivanja, nadzemni ili podzemni.
Za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, kod razvrstavanja u grupe odgovarajućih nepokretnosti iz člana 6a stav 1. Zakona o porezima na imovinu, u okviru objekta koji čini više posebnih celina svaka posebna celina se razvrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti. Na primer, ako su u sastavu stambene zgrade za kolektivno stanovanje isključivo stanovi, svaki stan se razvrstava u grupu − Stanovi.
Kada se poreska obaveza utvrđuje za stanove u sastavu stambene zgrade za kolektivno stanovanje čiji su vlasnici različita lica, primenom elemenata korisne površine i prosečne cene kvadratnog metra stanova u zoni (u kojoj se nalazi stambena zgrada u okviru koje su stanovi), prostor koji je u zajedničkoj nedeljivoj svojini što znači i podrumski prostor koji je zajednička nedeljiva svojina, ne uključuje se u korisnu površinu stanova kao posebnih celina u okviru predmetne zgrade (iz razloga što korisnu površinu objekta čini zbir podnih površina između unutrašnjih strana spoljnih zidova objekta, isključujući površine balkona, terasa, lođa, neadaptiranih tavanskih prostora i prostora u zajedničkoj nedeljivoj svojini svih vlasnika ekonomski deljivih celina u okviru istog objekta).
Međutim, ako je u skladu sa odgovarajućom investicionotehničkom dokumentacijom izgrađena posebna celina u okviru objekta koja ima zaseban ulaz (koja nije pripadak konkretnom stanu u okviru objekta, niti je taj prostor zajednička nedeljiva svojina koja po položaju i nameni služi objektu kao celini), čija je podna površina ispod nivoa zemlje i koja može biti samostalni predmet prometa, ta posebna celina predstavlja nepokretnost koja je predmet oporezivanja porezom na imovinu i koja se, za svrhu utvrđivanja poreske osnovice, razvrstava u grupu "garaže i pomoćni objekti". Prema tome, ukoliko je podrum u okviru kuće samostalni objekat (može biti samostalni predmet prometa) isti se razvrstava u grupu "garaže i pomoćni objekti", a ako nije onda ulazi u korisnu površinu kuće za stanovanje. U slučaju kada kuću čini više stanova, ako je podrum u zajedničkoj nedeljivoj svojini svih vlasnika stanova, tada se podrum ne oporezuje, ali u slučaju kada je određeno da svakom stanu pripada određena površina podruma, tada se ta površina pripadajućeg podruma dodaje u korisnu površinu stana i ne može se oporezovati kao pomoćni objekat, jer nije samostalni objekat, već pripada konkretnom stanu.
ZAHTEV ZA PROMENU NAMENE POSLOVNOG PROSTORA U STAMBENI Poslovni prostor , na drugom spratu, poseban deo 29, poslovni prostor od 61 m2 na kp 3171/4 KO Aleksandrovac, za objekat koji je upisan , deo objekta ima odobrenje za upotrebu/izgrađen pre propisa/preuzet iz zemljišne knjige, uvidom RGZ SKN u poseban deo 29, stoji zabeležba da deo objekta nema dozvolu građevinsku i upotrebnu Kako postupiti, objekat poseduje neku upotrebnu dozvolu u procesu legalizacije, međutim postoji i teret da deo objekta nema dozvolu. Da li je moguća promena namene u posebnom delu koji je obuhvaćen ovom upotrebnom dozvolom, iako je stambeno poslovna zgrada kao celina sa teretom , uvid rdz
Zabeležba ovog tipa RGZ obično se stavlja ukoliko se radi o zgradama na kojima je vršena nadogradnja (povećanje spratova u odnosu na prvobitnu građevinsku i upotrebnu dozvolu).
Ukoliko je u toku postupka utvrđeno da se poslovni prostor čija se prenamena traži nalazi u delu zgrade koji je obuhvaćen upotrebnom dozvolu i ukoliko struktura i dimenzije posebnog dela odgovaraju u celosti posebnom delu koji je prikazan u projektnoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata upotrebna dozvola, mišljenja smo da nema smetnji za promenu namene predmetnog poslovnog prostora.