Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeGrađevinska dozvola je izmenjena usled promene investitora a zatim je podnet zahtev za upotrebnu dozvolu. Podnosilac zahteva za upotrebnu dozvolu je novi investitor i jedini dokument gde se on pominje je Prilog 7 Izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova iz glavne sveske projekta izvedenog objekta da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju. Ostala tehnička dokumentacija glasi na starog investitora. Da li je neophodno da celokupna dokumentacija glasi na novog investitora, ili može kroz izjavu/saglasnost ili drugi akt investiora da se uvaži dokumentacija koja glasi na starog investitora?
Potrebno je napraviti razliku između ove dve vrste projekta: projekat za izvođenje i projekat izvedenog objekta. Ako je investitor priložio Projekat Izvedenog Objekta, na tom projektu treba da stoji ime novog investitora. Međutim, ako je priložen Projekat za Izvođenje (sa izjavom Prilog 7) onda taj Projekat za izvođenje može biti sa imenom starog investitora samo će novi investitor potpisati izjavu - Prilog 7
Da li se zaposlenom u jedinici lokalne samouprave uračunava za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu staž ostvaren kod Ministarstva odbrane i kod Narodne banke Jugoslavije, kasnije Narodne banke Srbije?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
Dakle, u ovom konkretnom slučaju, zaposleni će, pored godina rada provedenih u organu JLS, ostvariti pravo na jubilarnu nagradu i za godine rada u Ministarstvu odbrane jer se radi o državnom organu, međutim u godine rada za jubilarnu nagradu mu se neće računati godine rada u Narodnoj banci Srbije jer se ne radi o državnom organu već o centralnoj banci Republike Srbije.
Opština raspisuje konkurs za stipendije učenicima za srednje škole, onjavljuje spisak i sklapa Ugovor sa srednjim školama o prenosu sredstava kako bi isplaćivali učenicima stipendije. Da li opština greši što prenosi sredstva po ugovoru srednjim školama?
Na osnovu stava 14, člana 11. i stava 15. člana 11a Zakona o učeničkom i studentskom standardu („Službeni glasnik RS“ broj 18/10, 55/13, 27/18-dr.zakon i 10/19) jedinica lokalne samouprave (JLS) može svojom odlukom, u skladu sa materijalnim mogućnostima, utvrditi pravo na učeničku stipendiju, ako je prethodno za te namene u svom budžetu obezbedila sredstva.
Odlukom o stipendiranju učenika, koju donosi skupština jedinice lokalne samouprave, utvrđuju se uslovi, kriterijumi i postupak dodele stipendija učenicima. Dodela stipendija vrši se putem konkursa za dodelu stipendija koji obuhvata uslove za dodelu stipendija, kriterijume za utvrđivanje redosleda kandidata, broj korisnika stipendije, visinu stipendije, potrebna dokumenta, rokove za prijavljivanje na konkurs i način odlučivanja o dodeli stipendija.
Predlog rang liste i konačnu rang listu i predlog odluke o dodeli stipendija utvrđuje komisija koju imenuje nadležni organ JLS određen odlukom. Odluku o dodeli stipendija donosi predsednik opštine. Na osnovu konačne odluke o dodeli stipendije učenik, njegov roditelj ili staratelj zaključuje sa JLS ugovor o stipendiranju kojim se bliže uređuju prava i obaveze u vezi sa korišćenjem stipendije.
Učeničke stipendije se isplaćuju iz budžeta JLS, sa ekonomske klasifikacije 472715-Učeničke stipendije, na tekući račun punoletnog učenika odnosno na tekući račun roditelja ili staratelja maloletnog učenika.
Za lakšu evidenciju odobrenih sredstava i postizanje ciljeva propisanih odlukom o stipendiranju učenika, moguće je otvoriti evidencioni račun unutar glavne knjige trezora odnosno budžetskog fonda, što omogućava vođenje posebne evidencije rashoda za stipendije.
Predsednik opštine je podneo ostavku i uskoro ističe rok za sazivanje Skupštine opštine. Prema članu 86. Zakona o lokalnoj samoupravi, privremeni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje Vlada. Kakvu ulogu ima Skupština opštine i da li treba nekog da obavesti da je istekao rok za izbor predsednika opštine da bi se pristupilo imenovanju privremenog organa?
Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) ne propisuje obavezu organa jedinice lokalne samouprave da Vladu odnosno ministarstvo nadležno za sistem lokalne samouprave obaveste o tome da je nastupio neki od slučaja iz člana 85. tog zakona koji predstavlja osnov za raspuštanje skupštine jedinice lokalne samouprave.
Članom 78. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da organi Republike i teritorijalne autonomije vrše nadzor nad zakonitošću rada i akata organa jedinice lokalne samouprave, u skladu s Ustavom i zakonom, dok je stavom 3. istog člana propisano da je nadležan organ jedinice lokalne samouprave dužan da organu Republike, odnosno autonomne pokrajine, koji vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata jedinice lokalne samouprave, blagovremeno dostavi tražene podatke, spise i isprave. Iz navedenog proističe da davanje podataka nadležnom organu Republike, odnosno autonomne pokrajine podrazumeva prethodni zahtev nadležnog organa.
Međutim, mišljenja smo da, bez obzira na to što ne postoji formalna obaveza, skupština jedinice lokalne samouprave treba da obavesti Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, u čijem je delokrugu, na osnovu člana 11. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS“, br. 128/20, 116/22, 62/23 i 92/23 - dr. zakon), obavljanje poslova državne uprave koji se odnose na sistem lokalne samouprave, da je nastupio slučaj iz člana 85. Zakona o lokalnoj samoupravi, kako bi ovo ministarstvo moglo da postupi u skladu sa svojim ovlašćenjem iz člana 86. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, da Vladi predloži raspuštanje skupštine jedinice lokalne samouprave.
Po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji izdato je Rešenje o odobrenju za adaptaciju sistema klimatizacije i ventilacije u fabrici za pakovanje vodom. Da li je za ovakvu vrstu radova (adaptaciju) potrebna polisa osiguranja prema trećem licu, s obzirom da u konkretnom slucaju treće lice ne postoji?
Član 148. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu investitora ili izvođača radova da uz prijavu radova, pored ostale dokumentacije, dostavi i polisu osiguranja od štete prema trećim licima koja može nastati prilikom izvođenja određenih građevisnkih radova.
Kako se u konrketnom slučaju radi o izvođenju radova radi adaptacije sistema klimatizacije i ventilacije u fabrici za pakovanje vode, to bi u konkretnom slučaja treća lica bila sva lica koja se slučajno ili namerno nađu u blizini mesta izvođenja radova i pretrpe eventualnu štetu od izvođenja radova.
Stoga je potrebno da se uz prijavu radova nakon pravnosnažnosti rešenja iz člana 145. Zakona, dostavi navedena polisa osiguranja.