Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se radni staž proveden kod Zajednice za zapošljavanje računa za minuli rad i jubilarnu nagradu funkcioneru u jedinici lokalne samouprave?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca. Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava. Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
S tim u vezi, u godine rada koje su potrebne da bi se ostvarila ova prava (pravo na obračun i isplatu uvećane plate za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) i prava na jubilarnu nagradu) ulaze i godine rada kod drugog poslodavca samo u slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji. Prethodnim poslodavcem u smislu odredbi PKU smatraju se poslodavci (nezavisno od organizacionog oblika) od kojih je organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave po osnovu zakona ili drugih opštih akata mogao da preuzme poslove i zaposlene, što je u svakom konkretnom slučaju dužan da ceni organ koji odlučuje o ovim pravima. U slučaju SIZ za zapošljavanje promenu poslodavca trebalo bi rešavati imajući u vidu koji organ, organizacija, javna služba je preuzela poslove i zaposlene nakon statusne promene i na taj način utvrditi pravo zaposlenog na minuli rad. Stoga, samo ukoliko je državni organ, organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave preuzeo poslove i zaposlene ove samoupravne interesne zajednice, može se smatrati da postoji kontinuitet, odnosno da zaposleni ostvaruje ova prava.
Stranka je podnela zahtev za izdavanje Rešenje o odobrenju za postavljanje termoizolacije na zid objekta za porodično stanovanje, koji je orijentisan prema komšijskoj strani. Objekat se nalazi i snimljen je tačno na regulaciji - međi. Međutim, komšija ne dozvoljava da termoizolacija prelazi 6-8 cm preko međe. Da li je za izdavanje dozvole potrebno pribaviti saglasnost komšije ili Odeljenje može da izda Rešenje po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji bez saglasnosti, jer je sporna činjenica da li se u tom slučaju dira u pravo svojine komšije?
Zahtev po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji u ovom slučaju može da se odnosi samo na ceo objekat, i ukoliko je to slučaj, te ukoliko je komšija dao pismenu izjavu da nije saglasan sa postavljanjem teromizolacije u navedenoj širini na zidu okrenutom ka zajedničkoj međi, potrebno je poučiti stranku da prvo podnese zahtev da joj se prizna svojstvo stranke u tom postupku kao zainteresovana stranka a potom potrebno je da nadležni organ zaključkom prizna svojstvo stranke trećem zainteresovanom licu jer je nesporan njegov pravni interes za to.
Postavljanjem planirane termoizolacijom u širini koja je navedena u pitanju, može doći do poremećaja postojeće međe, tako da sused ima prava da se tome protivi. Ukoliko treće lice nakon priznavanja svojstva stranke u ovom postupku dostavi pismenu izjavu o svom protivljenju, u tom slučaju nadležni organ treba da odbije zahtev za izdavanje rešenja na osnovu člana 145. Zakona.
Opravdanost postavljanja termoizolacije u širini od 6-8 cm unutar kat. parcele suseda i opravdanost njegovog protivljenja može da ceni samo sud u parničnom psotupku jer se radi o svojisnskim pravima suseda.
Da li direktor predškolske ustanove ima pravo na isplatu jubilarne nagrade za 20 godina rada, iako je pre toga je bila zaposlena kao vaspitačica u predškolskoj ustanovi?
U skladu sa članom 44. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 43/2017 i 97/2020) poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu i to: 1) za 10 godina rada u radnom odnosu - 50% prosečne plate; 2) za 20 godina rada u radnom odnosu - jedna prosečna plata; 3) za 30 godina rada u radnom odnosu - jedna i po prosečna plata; 4) za 35 godina rada u radnom odnosu - dve prosečne plate; 5) za 40 godina u radnom odnosu - dve i po prosečne plate. Pod prosečnom platom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se prosečna plata zaposlenog, sa pripadajućim porezima i doprinosima koje padaju na teret zaposlenog, ostvarena u prethodna tri meseca koji prethode mesecu sticanja prava na jubilarnu nagradu, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji, sa pripadajućim porezima i doprinosima koje padaju na teret zaposlenog, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to povoljnije po zaposlenog. Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO, kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu. Jubilarna nagrada isplaćuje se u roku od 30 dana od dana sticanja prava.
Dakle, iz navedenih odredbi kolektivnog ugovora proističe da zaposleni u predškolskoj ustanovi ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za sve godine provedene u radnom odnosu kod bilo kog poslodavca. Tako da u ovom konkretnom slučaju nije od značaja što osnivač prethodnog poslodavca – predškolske ustanove - nije isti kao osnivač predškolske ustvanove u kojoj ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu.
Da li se radni staž u Nacionalnoj službi za zapošljavanje može smatrati radnim stažom u državnim organima , u smislu preuzimanja službenika, priznanja minulog rada i priznanja radnog staža za ostvarivanje prava na jubilarnu nagrada u organima lokalne samouprave?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano je da zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to: 1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa, 2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%, 3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%, 4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%, 5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%. Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava. Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Imajući u vidu da Nacionalna služba za zapošljavanje nema status državnih organa, organa autonomne pokrajine, odnosno organa lokalne samouprave već ima status organizacije za obavezno socijalno osiguranje, godine provedene u radnom odnosu kod ovog poslodavca se ne uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja prava na minuli, kao ni prilikom utvrđivanja prava na jubilarnu nagradu, u skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
S obzirom da je izmenjen Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, te da je prihod od novčanih kazni od 1.1.2024. godine prihod budžeta Republike,da li u budžetu JLS za 2024. godinu, u okviru Programa 7, Programske aktivnosti 0701-0005 – Unapređenje bezbednosti saobraćaja može da se planira realizacija Programa korišćenja sredstava za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji JLS za 2024. godinu, koji će se finansirati iz izvora 01- Opšti prihodi i primanja budžeta?
Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 - odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - dr. zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020 - dr. zakon i 76/2023) definisano je finansiranje bezbednosti saobraćaja.
Članom 13. ovog zakona propisano je da skupštine jedinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne samouprave, donose strategiju i godišnji plan bezbednosti saobraćaja na putevima na svom području u skladu sa Nacionalnom strategijom i Akcionim planom.
Članom 17. ovog zakona, u skladu sa izmenama i dopunama iz 2023. godine, propisano je da sredstva od novčanih kazni za prekršaje i privredne prestupe predviđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima u celini pripadaju budžetu Republike Srbije. Za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima opredeljuju se sredstva u budžetu Republike Srbije, na razdelu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove. Za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja mogu se koristiti i prihodi po osnovu međunarodnih ugovora i sredstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, kroz donacije, poklone, priloge i druge vidove pomoći, kao i drugi izvori, u skladu sa zakonom.
Narednim članom ovog zakona precizirano je da se raspored i korišćenje sredstava za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima vrši u skladu sa aktom, koji za svaku kalendarsku godinu donosi Vlada, na predlog ministra nadležnog za unutrašnje poslove. Sastavni deo akta iz stava 1. ovog člana je Nacionalni godišnji program unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima, koji sadrži ciljeve, mere i aktivnosti u okviru ključnih oblasti rada, način realizacije, rokove, finansijska sredstva i odgovorne subjekte. Nacionalnim godišnjim programom unapređenja bezbednosti saobraćaja moraju biti obuhvaćene sledeće ključne oblasti rada:
Nacionalnim godišnjim programom unapređenja bezbednosti saobraćaja mogu biti obuhvaćene i druge aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima.
Izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima iz septembra meseca ove godine, došlo je do izmena finansiranja bezbednosti saobraćaja. Odredbe člana 17. i 18. koji su izmenjeni i koji se odnose na finansiranje bezbednosti saobraćaja, počinju da se primenjuju od 1. januara 2024. godine.
Na osnovu navedenih odredbi ovog zakona može se zaključiti da jedinice lokalne samouprave donose godišnji plan, odnosno program bezbednosti saobraćaja na putevima na svom području.
Sredstva za finansiranje bezbednosti saobraćaja, počev od 01. januara 2024. godine, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i to na razdelu ministarstva za unutrašnje poslove. Lokalne samouprave izrađuju program bezbednosti saobraćaja za narednu godinu i za sredstva apliciraju kod nadležnog ministarstva. Sredstva za realizaciju aktivnosti iz navedenog programa, odobrena iz republičkog budžeta, planiraju se u okviru Programa 7- Organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura, na izvoru 07 - Transferi od drugih nivoa vlasti.
Ukoliko lokalna samouprava, na osnovu odluke lokalnog izvršnog organa, pored odobrenih sredstava iz republičkog budžeta planira da finansira određene aktivnosti na unapređenju bezbednosti saobraćaja na putevima, realizaciju istih može se planirati, u okviru Programa 7-Organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura, Programske aktivnosti 0701-0005 – Unapređenje bezbednosti saobraćaja, iz izvora finansiranja 01- Opšti prihodi i primanja budžeta.