Članom 9. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da se izvršilačka radna mesta razvrstavaju tako što se na opis svih poslova radnog mesta primene merila za procenu radnog mesta i potom odredi zvanje koje najbolje odgovara radnom mestu. Zvanja u koja se razvrstavaju radna mesta su: viši savetnik, samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent.

Članom 10. iste uredbe predviđeno je da su merila za procenu radnog mesta: složenost poslova, samostalnost u radu, odgovornost, poslovna komunikacija i kvalifikacije.

Imajući u vidu sve navedeno, a naročito merila koja su utvrđena navedenom uredbom, radna mesta razvrstana u različita zvanja bi trebalo da imaju različite opise poslova, na prvom mestu u pogledu merila za procenu radnog mesta.

Po pitanju prava na korišćenje godišnjeg odmora u slučaju mirovanja radnog odnosa, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dalo je mišljenje br. 011-00-52/2016-02 od 29.2.2016. godine, u kome se izmedju ostalog kaže:

"Odredbom člana 68. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano je da zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva s rada uz naknadu zarade.

Odredbom člana 79. Zakona o radu utvrđeni su slučajevi kada zaposleni ima pravo na mirovanje radnog odnosa. Tokom trajanja mirovanja radnog odnosa zaposleni odsustvuje s rada, a sva prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada miruju, te zaposleni ima pravo na godišnji odmor srazmerno broju meseci koje je proveo na radu, pre ili nakon mirovanja radnog odnosa. Tokom obavljanja funkcije kod drugog poslodavca, zaposleni ostvaruje srazmeran godišnji odmor kod poslodavca kod kojeg obavlja funkciju.

Imajući u vidu navedeno, zaposlenom koji odsustvuje s rada po osnovu mirovanja radnog odnosa u skladu sa članom 79. Zakona o radu miruje i pravo na godišnji odmor, osim ako je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drugačije određeno.

Odredbom člana 76. Zakona o radu propisano je da je u slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Imajući u vidu da prilikom primene instituta mirovanja radnog odnosa, zaposlenom ne prestaje radni odnos već mu prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada miruju, mišljenja smo da nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 76. Zakona o radu, odnosno da zaposleni nema pravo na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor."

Zakon o ugostiteljstvu ("Sl. glasnik RS", br. 17/2019) ne propisuje obavezu da ugostiteljski objekat za smeštaj vrste hostel, kao nekategorisani objekat, pre otpočinjanja obavljanja delatnosti pribavi rešenje o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova.

Ispunjenost propisanih minimalno tehničkih uslova utvrđuje se u postupku inspekcijskog nadzora od strane turističke inspekcije, Ministarstva turizma i omladine, odnosno lokalnog turističkog inspektora, jer se u slučaju inspekcijskog nadzora hostela radi o poverenim poslovima JLS.

Saglasno članu 12. navedenog zakona samo je propisano da je ugostitelj koji pruža usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskom objektu dužan da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti, na propisan način podnese prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi.

Bliži uslovi u pogledu sadržine prijave, kao i sadržine evidencije koju vodi jedinica lokalne samouprave propisani su Pravilnikom o sadržini i načinu podnošenja prijave za nekategorisani ugostiteljski objekat za smeštaj, nekategorisani objekat za smeštaj nautičkog turizma, nekategorisani objekat za smeštaj lovnog turizma i o sadržini i načinu vođenja evidencije objekata za smeštaj ("Sl. glasnik RS", br. 90/2019 i 87/2020 - dr. pravilnik), kao i Pravilnikom o načinu unošenja, rada, vođenja i korišćenja centralnog informacionog sistema i njegovoj sadržini i vrsti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 87/2020, 67/2021 i 58/2023).

Izuzetno od napred navedenog, članom 6. Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018) daje se mogućnost postupanja nadležnog inspekcijskog organa da vrši vanredan inspekcijski nadzor po zahtevu nadziranog subjekta, koji može biti utvrđujući i koji se vrši kada je potrebno utvrditi ispunjenost propisanih uslova nakon čijeg ispunjenja nadzirani subjekat stiče pravo za početak rada ili obavljanja delatnosti, vršenja aktivnosti ili ostvarivanje određenog prava, u skladu sa posebnim zakonom, ili potvrđujući, koji se vrši kada nadzirani subjekat podnese zahtev da se potvrdi zakonitost i bezbednost postupanja u vršenju određenog prava ili izvršenju određene obaveze, odnosno u njegovom poslovanju.

Takođe, saglasno članu 13. istog zakona daje se pravo subjektu da od nadležnog inspekcijskog organa, zahteva preventivno delovanje sa ciljem utvrđivanja zakonitog i bezbednog poslovanja i postupanja. U pitanju je službena savetodavna poseta, o kojoj inspektor sačinjava službenu belešku u koju unosi bitne činjenice i okolnosti ove posete.

Napred navedenim odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru samo se daje pravo subjektu, a ne i obaveza.

Imajući u vidu da je saglasno odredbama člana 80. stav 8. tačka 2) Zakona o ugostiteljstvu, inspekcijski nadzor nad primenom tog zakona, u delu ispunjenosti propisanih uslova i načina obavljanja ugostiteljske delatnosti u objektima domaće radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu i hostelu, poveren jedinici lokalne samouprave, preko ovlašćenih inspektora, to je u konkretnom slučaju (pitanju) ovlašćenje za postupanje u nadležnosti ovlašćenog inspektora JLS.

Članom 1. stav 1. Zakona o zaposlenima u AP i JLS ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da se ovim zakonom uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave.

Članom 2. Zakona o pravobranilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014) predviđeno je da je pravobranilaštvo organ koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Dakle, s obzirom da je pravobranilaštvo organ jedinice lokalne samouprave, radni staž ostvaren u organu pravobranilaštva računaće se kao radno iskustvo u struci za obavljanje poslove u određenom zvanju.

Postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu se sprovodi u slučaju zahteva za ozakonjenje objekata na zemljištu u javnoj svojini. Nadležni organ za ozakonjenje određuje zemljište ispod objekta kao zemljište za redovnu upotrebu (stav 2.) i o tome vodi evidenciju (stav 3). Na ovaj način se fomira katastarska parcela koja ne mora da bude u saglasnosti sa planskim odredbama za parcelaciju. Zemljište ispod objekta se otuđuje sa ciljem da se omogući završetak procedure ozakonjenja. Vlasnik objekta ima 5 godina rok da pokrene postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu kako bi eventualno formirao građevinsku parcelu u skladu sa važećim planom.

Koraci u proceduri su sledeći:

1. Provera ispunjenosti ulova za ozakonjenje – sprovodi organizaciona jedinica za ozakonjenje objekata
2. Organizaciona jedinica za ozakonjenje obaveštava vlasnika objekta da dostavi dokaz o vlasništvu na kat. parceli, sa poukom o mogućnostima sticanja zemljišta kroz čl.70.
3. Vlasnik objekta podnosi zahtev za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu.
4. Služba za ozakonjenje preispituje formalnu ispravnost zahteva.
5. Ako je vlasnik zemljišta JLS pristupa se izradi rešenja o prekidu postupka, a ako je vlasnik RS, prvo se pribavlja saglasnost Republičke Direkcije za imovinu na utvrđenu površinu.
6. Rešenje o prekidu postupka ozakonjenja do rešavanja imovinsko-pravnih odnosa. Istim rešenjem određuje zemljište ispod objekta kao zemljište za redovnu upotrebu objekta na osnovu kopije plana i elaborata geodetskih radova.
7. Rešenje se dostavlja vlasniku objekta, Pravobranilaštvu i službi za imovinsko pravne odnose, kao i Republičkoj direkciji za imovinu po potrebi.
8. Vlasnik objekta formira katastarsku parcelu u RGZ.
9. Donošenje odluke o otuđenju zemljišta neposrednom pogodbom i zaključenje kupoprodajnog ugovora – korak se sprovodi u imovinsko-pravnoj službi.
10. Uknjižba vlasnika objekta u RGZ i dostava dokaza o vlasništvu na parceli službi za ozakonjenje.
11. Donošenje rešenja o ozakonjenje.

Zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu i formiranje građevinske parcele – nakon 5 godina, najkasnije.

U konkretnom slučaju, od ključnog je značaja da li na predmetnoj parceli postoji izgrađen stambeni objekat i da li je i za stambeni objekat podnet zahtev za ozakonjenje. Iako Zakon o ozakonjenju kao ni član 70. Zakona o planiranju i izgradnji ne prave pitanje u vezi vrste objekata koji se ozakonjuje, s obzirom na to da formiranje građevinske parcele treba da bude konačni korak u proceduri, bilo bi poželjno formirati građevinsku parcelu koja će obuhvatiti stambeni i pomoćni objekat istog vlasnika.