Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li službenik zaposlen na određeno vreme, zbog povećanog obima posla, sa visokim obrazovanjem obima 180 ESPB, može zahtevati veći koeficijent tj. zvanje s obzirom da je doneo uverenje završene prve godine master studija i još 60 ESPB bodova?
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je članom 133e predviđen način kako službenik napreduje i kaže da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Članom 133a istog zakona predviđeno je da se službenik ocenjuje jednom u kalendarskoj godini, najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu. Ne ocenjuje se službenik koji je u kalendarskoj godini radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, ni službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme. U period od šest meseci iz stava 2. ovog člana ne ulazi vreme u kojem je službenik bio odsutan sa rada zbog korišćenja prava na godišnji odmor.
Dakle, iz navedenih odredbi zaključujemo da se lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla ne ocenjuje, pa samim tim ne može ni da napreduje, a do promene koeficijenata može doći raspoređivanjem ili premeštajem službenika na radno mesto čiji se poslovi rade u višem ili u nižem zvajnu ili u istom zvanju ali na rukovodećem radnom mestu.
Da li sekretar Skupštine može biti imenovan za predsednika izborne komisije, odnosno da li postoje ograničenja obzirom na član 22. Zakona o lokalnim izborima?
Član 22. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisuje da „za sekretara i zamenika sekretara izborne komisije mogu da budu imenovani sekretar skupštine, zamenik sekretara skupštine, načelnik opštinske, odnosno gradske uprave, zamenik načelnika opštinske, odnosno gradske uprave ili lice iz reda zaposlenih u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka“.
Na ovaj način je direktno rešeno višegodišnje i često postavljano pitanje da li sekretari lokalnih skupština i načelnici uprava i njihovi zamenici mogu da budu i sekretari i zamenici sekretara lokalnih izbornih komisija. Osim toga, ovakvo zakonsko rešenje podrazumeva da navedeni lokalni funkcioneri više ne moraju da traže saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije za imenovanje za sekretare/zamenike sekretara izbornih komisija.
Međutim, navedeni zakon ne definiše ko može da bude imenovan za predsednika izborne komisije, propisujući samo da, uz ispunjenje opštih uslova propisanih članom 15. Zakona o lokalnim izborima, predsednik i zamenik predsednika izborne komisije moraju da budu lica sa visokim obrazovanjem u oblasti pravnih nauka (član 19. Zakona).
Iz navedenog proističe da se na imenovanje lokalnih funkcionera u lokalnu izbornu komisiju primenjuju odredbe Zakona o sprečavanju korupcije koje podrazumevaju dobijanje saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije za obavljanje druge javne funkcije, u konkretnom slučaju funkcije predsednika lokalne izborne komisije u istoj jedinici lokalne samouprave.
Iz dosadašnje prakse ove agencije, kao i mišljenja koje je dostupno na njenoj veb-prezentaciji
https://www.acas.rs/storage/opinion_files/%C4%8Clan%20izborne%20komisije%20i%20funkcije%20u%20organima%20skup%C5%A1tine%20gradske%20op%C5%A1tine%20i%20organima%20javnih%20preduze%C4%87a.pdf, proističe da sekretar skupštine opštine/grada ne može da bude imenovan u organ za sprovođenje izbora te opštine/grada.
Koje ekonomske klasifikacije, tj. koje troškove CSR sme opština da finansira, a koje troškove pokriva Ministarstvo za rad, zaposljavanje, boračka i socijalna pitanja?
Finansiranje rada centra za socijalni rad (u daljem tekstu: CSR) nije uslovljeno ekonomskom klasifikacijom rashoda već delatnošću i organizacionim oblikom. Centar za socijalni rad je ustanova socijalne zaštite koju osniva jedinica lokalne samouprave. JLS osniva ustanovu radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti socijalne zaštite. Na ovaj način JLS obezbeđuju obavljanje delatnosti odnosno poslova iz okvira svojih prava i dužnosti. Prava i dužnosti JLS u oblasti socijalne zaštite su u načelu utvrđena Zakonom a u pojedinostima proizilaze iz relevantnih odluka opštine ili grada. JLS u okviru svojih nadležnosti formulišu lokalnu politiku socijalne zaštite koju sprovode odgovarajućim odlukama utvrđujući određena prava i obaveze kao i procese u postupku njihovog ostvarivanja. Radi efikasnosti i efektivnosti obavljanja poslova iz oblasti socijalne zaštite JLS može da osnuje ustanovu koja bi te poslove obavljala. Osnivačkim aktom se, između ostalog, uređuje delatnost ustanove, iznos sredstava za osnivanje i početak rada i način obezbeđivanja sredstava, prava i obaveze osnivača u pogledu obavljanja delatnosti ustanove i međusobna prava i obaveze ustanove i osnivača. Dakle ključni elementi koji određuju izvore finansiranja bi morali da se nalaze u aktu o osnivanju svake ustanove pa tako i CSR.
Prva specifičnost CSR u odnosu na ostale ustanove je Zakonom utvrđena obaveza JLS da osnuje ovu ustanovu dok o osnivanju drugih ustanova opština ili grad odlučuju samostalno na osnovu svojih potreba. Druga specifičnost se ogleda u sadržaju posla CSR koji u skladu sa Zakonom odlučuje o korišćenju usluga socijalne zaštite i ostvarivanju jednokratne pomoći a druge poslove iz nadležnosti JLS obavlja u skladu sa aktom o osnivanju i relevantnim odlukama grada odnosno opštine. Treća specifičnost CSR je niz poslova koji su povereni od strane drugih organa vlasti. Tako je Zakonom o socijalnoj zaštiti utvrđeno da CSR kao poverene poslove od strane centrale vlasti:
Takođe, Porodičnim zakonom su CSR povereni, takozvani, poslovi organa starateljstva a pojedini poslovi manjeg obima su povereni ovoj ustanovi u skladu sa drugim zakonima.
Organ vlasti koji poverava ustanovi poslove iz svoje nadležnosti dužan je da obezbedi finansiranje obavljanja tih poslova a obim posla koji ustanova obavlja je uslovljen obimom sredstava koja su joj u tu svrhu preneta. Ustanova je dužna da obavi poverene poslove za čije obavljanje su joj preneta finansijska sredstva za troškove koji su stvoreni pri obavljanju tih poslova uključujući: materijalne troškove, amortizaciju, tekuće i investiciono održavanje, nematerijalne troškove, zarade i ostala primanja zaposlenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom ka i zakonske obaveze. Obračun ovih troškova se uređuje pravilnicima koje donosi organ vlasti koji je poverio poslove iz svoje nadležnosti i ugovorom između ustanove i tog organa vlasti. Nenamenskim trošenjem sredstava bi se smatralo obavljanje poslova koje je poverio jedan organ vlasti putem korišćenja sredstava koje je ustanovi preneo drugi organ vlasti. Tako CSR ne može da obavlja poslove odlučivanja o dodeljivanju jednokratne pomoći koristeći finansijska sredstva centralne vlasti niti može da sprovodi postupak priznavanja prava na novčanu socijalnu pomoć koristeći sredstva lokalne vlasti i sl. Vrsta troškova ne predstavlja ograničenje pri finansiranju obavljanja poslova koji su povereni CSR ali je korišćenje sredstava od strane ove ustanove uslovljeno nadležnostima organa vlasti koji joj je sredstva preneo.
Da li se plata članovima Privremenog organa obračunava na osnovu koeficijenta za imenovana ili izabrana lica?
Članom 85. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) predviđeno je da se Skupština jedinice lokalne samouprave može raspustiti ako: 1) skupština ne zaseda duže od tri meseca; 2) ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice lokalne samouprave ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke; 3) ne donese statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom.
Dalje je članom 86. istog zakona predviđeno da odluku o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave, odnosno nadležnog organa teritorijalne autonomije. Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave. Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje četiri godine. Do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji čine predsednik i četiri člana. Privremeni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje Vlada. Vlada donosi posebno rešenje o imenovanju predsednika i članova privremenog organa, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine jedinice lokalne samouprave.
Iz navedenih odredbi Zakona o lokalnoj samoupravi proizilazi da predsednik i članovi privremenog organa imaju status imenovanih lica, te će se u skladu sa tim i primeniti koeficijenti za obračun i isplatu plate za imenovana lica.
Da li u ograničenje od 10% lica na određeno vreme ulaze pripravnici koji su zasnovali radni odnos na određeno vreme u upravi putem javnog konkursa?
Članom 27k stav 4. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 i 118/2021 - dr. zakon) predviđeno je da počev od 1. januara 2021. godine ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Dakle, pripravnici ne ulaze u ograničenje broja zaposlenih na određeno vreme i lica angažovanih po ugovorima.