Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je sekretar Skupštine opštine u obavezi da, na pisani zahtev odbornika Skupštine, "izda u štampanom obliku" akt donet na nekoj od sednica Skupštine?
Članom 31. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon) propisano je da Odbornik ima pravo da bude redovno obaveštavan o pitanjima od značaja za obavljanje odborničke dužnosti, kao i da na lični zahtev od organa i službi opštine dobije podatke koji su mu potrebni za rad, dok je stavom 4. istog člana propisano da je sekretar skupštine odgovoran za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava, a kada se obavešenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnose na delokrug i rad opštinske uprave – tada je odgovoran načelnik uprave.
Shodno navedenoj propisanoj odgovornosti sekretara skupštine, mišljenja smo da sekretar skupštine ima obavezu da odborniku dostavi akt u pisanom obliku. Svakako, sekretar skupštine može da uputi odbornika da navedeni akt može da pogleda i elektronski, ukoliko opština ima elektronski registar odluka koje je donela skupština, ali ako odbornik zahteva da mu se akt dostavi u štampanom obliku, sekretar skupštine je u obavezi da udovolji zahtevu odbornika.
Funkcioner traži priznanje prava na jubilarnu nagradu, jer je navršio 10 godina rada i to tri godine u JLS kao funkcioner i sedam u javno-komunalnom preduzeću u kome mu trenutno miruje radni odnos. Da li ima pravo na jubilarnu nagradu u JLS, s obzirom da je funkcioner i da je prethodno staž od 7 godina ostvario u JKP, a ne organu uprave, niti drugom državnom organu?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.“
Dakle, za obračun jubilarnih godina rada merodavne su godine rada provedene u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, kao i godine rada kod poslodavca od koga je neki od ovih organa preuzeo poslove i zaposlene. Kako javno preduzeće ne pripada nijednoj od navedenih kategorija, radni staž ostvaren u javnom preduzeću ne može se računati u godine rada za koje zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu.
S obzirom da je članom 3. Zakona o javnim nabavkama propisano da su javni naručioci organi jedinice lokalne samouprave, a da su prema članu 65. Zakona o lokalnoj samoupravi, organi grada/opštine: skupština, gradonačelnik/predsednik opštine, veće i uprava, kako tretirati pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave? Da li je to poseban organ jedinice lokalne samouprave tj. poseban javni naručilac, koji će biti prijavljen na Portalu JN i za kojeg se vodi posebni plan javnih nabavki?
Pravobranilaštvo bi trebalo da bude poseban naručilac, sa svojim nabavkama, sredstvima kao i prijavom na Portalu javnih nabavki radi sprovođenja svih koraka u postupcima javnih nabavki.
Međutim, činjenica je da različite lokalne samouprave na različit način uređuju položaj Pravobranilaštva, te da za sada ne postoji neki univerzalni način na koji postupaju sve JLS.
Takođe, na Portalu javnih nabavki, postoji mnogo javnih nabavki koje sprovode kako Državno pravobranilaštvo, tako i Opštinska pravobranilaštva.
Potrebno je proveriti Statut grada/opštine, kao i konsultovati finansijsku službu radi utvrđivanja da li su pravobranilaštvu data sredstva koja bi trebala da budu utrošena na nabavke.
Postupak za ozakonjnje stambenog objekta koji delom izlazi na ulicu, a misli se na određivenje zemljišta ispod objekta i utvrđivanje, tj. da li se prvo u urbanizmu određuje deo koji izlazi na put?
U skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata (čl. 5.) predmet ozakonjenja ne može biti objekat koji je izgrađen na postojećoj ili planiranoj površini javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona. U tom smislu, ukoliko je predmetni objekat delom izgrađen na postojećoj ili planiranoj ulici, takav objekat ne može biti predmet ozakonjenja.
Moguće je pristupiti izmenama i dopunama planskog akta tako što bi se izmenila regulaciona linija ulice (ukoliko je to moguće) i tek nakon toga preispitati ovaj zahtev za ozakonjenje objekta.
Izabranom upravniku stambene zajednice iz reda stanara istekao je četvorogodišnji mandat. Na sednici koju je održala Skupština Stambene zajednice ponovo je izabrano isto lice. Da li je u konkretnom slučaju potrebno da stari/novi upravnik podnese registratoru osim zapisnika o svom reizboru i zahtev za registraciju promene i donošenje rešenja o promeni?
U skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i Pravilnikom o sadržini registra i dokumentaciji potrebnoj za registraciju i evidenciju podataka o stambenim zajednicama, kao i načinu podnošenja podataka i dokumenata ("Sl. glasnik RS", br. 49/2017), Registar stambenih zajednica sadrži podatke koji se registruju i podatke koji se evidentiraju. Podaci o upravniku su podaci koji se registruju.
U Registar se vrši upis, promena i brisanje podataka i dokumenata o stambenim zajednicama koji su predmet registracije i evidencije u skladu sa Zakonom i pravilnikom. Promena u registru koja se tiče reizbora upravnika za naredni period vrši se u skladu sa članom 9. Pravilnika o sadržini registra… uz prilaganje zapisnika sa Sednice skupštine SZ o izboru upravnika, i dokaz o uplati administrativne takse, uz donošenje rešenja o promeni.
U aplikaciji Jedinstvene evidencije stambenih zajednica postoji opcija za reizbor istog lica za upravnika, sa modelom rešenja.