Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Šta sa licima koja su upisana u katastar bez adrese i matičnog broja, a nema ih u matičnim knjigama rođenih, kako sprovesti postupak?
Kada je na parceli upisano fizičko lice kao držalac - oblik svojine privatna, da li se i prema njemu sprovodi postupak eksproprijacije ili samo prema vlasniku?
Da li je ispravno doneti rešenje o eksproprijaciji po Zakonu o posebnim postupcima radi realizacije infstr. objekata od posebnog značaja za RS u skladu sa odredbama ZUP koje regulišu ličnu dostavu i uredan poziv a stranka ne pristupi na raspravu budući da se pozivi šalju na obrascu S7?
Ispravno je postupiti u skladu sa odredbama ZUP-a jer to proizilazi iz člana 1. Zakona o posebnim postupcima radi realizacije infrastrukturnih projekata od posebnog značaja za RS kojim je propisano da ako ovim zakonom nije drugačije određeno primeniće se između ostalog Zakon o opštem upravnom postupku.
Ko snosi troškove privremenog zastupnika, i da li se vrši deeksproprijacija posle dve godine u slučaju neprivođenja nameni?
Troškovi postavljanja privremenog zastupnika spadaju u troškove eksproprijacije koje snosi korisnik eksproprijacije shodno članu 33. Zakona o eksproprijaciji.
Rokovi za poništaj pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji (deeksproprijacija) propisani su članom 36. Zakona o eksproprijaciji. Taj rok ne može biti kraći od 3 godine od dana zaključenja sporazuma o naknadi (stav 3. člana 36. Zakona o eksproprijaciji) ili 6 godina u slučaju eksproprijacije za potrebe eksploatacije mineralnih sirovina (stav 5. istog člana zakona).
Kako rešiti po predlogu za eksproprijaciju, ako je vlasnik nepokretnosti privredno društvo (doo) koje je u likvidaciji? Da li se i takvo preduzeće može smatrati ranijim sopstvenikom i da li se prema njemu sprovodi postupak?
Da li je moguće šumsko zemljište u državnoj svojini čiji je korisnik opština, konvertovati kod RGZ u pravo javne svojine opštine? Predmetno zemljište je obuhvaćeno PGR-om ali po tom planskom dokumentu nije u građevinskom području. Prostornim planom opštine na tom zemljištu dozvoljena je izgradnja ekonomskih objekata u funkciji turizma. Predmetno zemljište se faktički koristi kao izletište i opština planira da ga uredi i u budućnosti i dalje koristi i održava za turističke svrhe.
U ovom slučaju potrebno je postupiti na isti način kao u slučaju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Najpre treba utvrditi preko ovlašćenog sudskog veštaka za šumarstvo da li se predmetno zemljište faktički koristi ili ne kao šumsko zemljište. Ako se to zemljište ne koristi faktički kao šumsko, a zati se obratiti Vladi RS preko Republikčke direkcije za imovinu zahtevom da se to zemljište prenese u javnu svojinu opštine. Republička direkcija za imovinu, obzirom da se radi o šumskom zemljištu će zatražiti od JP Srbijašuma nadležne ŠU za teritoriju konkretne opštine izjašnjenje, tako da bi bilo dobro prvo se obratiti njima i proverite da li se takva saglasnot može isposlovati. Uz zahtev može se dostaviti informacija o lokaciji, izvod iz Prostornog plana i nalaz ovlašćenog veštaka sa obrazloženjem koje će predstavljati opravdanost takvog pribavljanja u javnu svojinu opštine.
Za koji vremenski period se može formirati nova Komisija za povraćaj po PZF-u, nisu završeni svi predmeti, a skoro svi članovi stare komisije zajedno sa predsednikom su preminuli?
Prema odredbama čl. 2. Zakona o načinu i uslovima priznavanja i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu PZF-a i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Sl. glasnik RS“, br. 18/91, 20/92 i 42/98) propisana je procedura obrazovanja Komisije za vraćanje zemljišta, koja nije vremenski ograničena. Ne postoje zakonom propisani rokovi u kojima je opština dužna da obrazuje navedenu komisiju.
Zahtev za konverziju uz naknadu za neizgrđeno zemljište podnet je 2019. godine. Rešenje je pravosnažno, naknada nije plaćena, jer podnosilac zahteva radi u inostranstvu. Do kada čekati sa plaćanjem, odnosno do kada prvostepeno pravosnažno rešenje može da ostane da "živi" u pravnom poretku?
Ukoliko je rešenje postalo pravosnažno a nije izvršeno, može se poništiti primenom čl. 180. st. 1. tačka 3. ZUP-a zato što nije izvršeno, nije sprovedena promena u katastru i nije isplaćena naknada, u suprotnom s obzirom da se navedeno lice nalazi u inostranstvu potrebno je pokušati sa prinudnom naplatom.
Opština je sa privrednim društvom, krajem sedamdesetih godina, zaključila sporazum na osnovu kojeg je privredno društvo finansiralo izradu planova detaljne regulacije, a opština je privrednom društvu prenela pravo korišćenja na parceli građevinskog zemljišta. To privredno društvo je privatizovano u postupku aukcijske prodaje 2007. godine. Da li se u postupku konverzije u pogledu ovako stečenog prava korišćenja može primeniti član 6. Zakona o konverziji? Radi se o neizgrađenom građ. zemljištu.
U pogledu ovako stečenog prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu, mišljenja smo da se može primeniti čl. 6. navedenog Zakona. Dakle, potrebno je da se zahtev za konverziju rešenjem prvostepenog organa odbije, a stranka uputi da zahtev podnese nadležnoj službi za katastar nepokretnosti.
Kakav je postupak u slučaju kada rešenje o konverziji postane pravnosnažno, a podnosilac ne uplati u roku od 15 dana naknadu koja je utvrđena u rešenju, a radi se o uplati u jednokratnom iznosu? Da li se sprovodi postupak poništaja rešenja po službenoj dužnosti ili prinudna naplata preko pravobranioca opštine?
Može li privremeni zastupnik da bude neko ko nije diplomirani pravnik?
Da li privremeni zastupnik ima pravo na naknadu troškova i u kom iznosu mu opredeliti naknadu ako nije iz reda advokata?
Saglasno čl. 88. st. 1. ZUP-a privremeni zastupnik ima pravo na naknadu stvarnih troškova koji su nastali u vezi sa postupkom, kao i pravo na nagradu. Ukoliko se radi o radniku organa uprave organ će proceniti da li će postupiti u skladu sa navedenim članom ili će obavljanje dužnosti vršiti u sklopu svog radnog mesta. O visini naknade najbolje bi bilo da se vidi kakva je praksa uspostavljena kod republičkih javnih preduzeća i društava kapitala kada su oni korisnici eksproprijacije.