Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je poslodavac u obavezi da svakom zaposlenom koji je zbog bolesti odsustvovao sa rada duže od 30 dana, isplati solidarnu pomoć za slučaj duže i teže bolesti zaposlenog?
Pravo na solidarnu pomoć u skladu sa članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS” br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) ostvaruje se po pravilu na zahtev zaposlenog, a u slučaju duže i teže bolesti solidarna pomoć se priznaje na osnovu uredne dokumentacije i u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Dakle, smatramo da nema automatizma kod priznavanja solidarne pomoći u svakom slučaju bolovanja dužeg od 30 dana.
Da li nadležni organ može izdati Lokacijske uslove, pa posle i građevinsku dozvolu za izvedene radove prema?
Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) je regulisan postupak izgradnje objekata, kao skupa radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehničke dokumentacije, pripremne radove za građenje, građenje objekta i stručni nadzor u toku građenja objekta.
Građenje objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije, pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o planiranju i izgradnji, kako je to propisano članom 110. ovog zakona.
Članom 175. stav 1. tačka 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, te da je ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, kako je to propisano članom 176. stav 1. tačka 1. istog zakona.
Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023) omogućeno je ozakonjenje bespravno izgrađenih objekata koji su vidljivi na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Svi objekti izgrađeni bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli ili rešenja o odobrenju izvođenja radova posle 27. novembra 2015. godine nisu predmet ozakonjenja u skladu sa odredbama ovog Zakona o ozakonjenju objekata i nadležni građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju, koje je izvršno danom donošenja, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kako je to propisano članom 6. stav 9. Zakona o ozakonjenju objekata.
Ne postoji mogućnost ozakonjenja ovih bespravno izvedenih radova primenom odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, izdavanjem lokacijskih uslova i građevinske dozvole za bespravno izvedene građevinske radova.
Ovako izvedeni radovi mogu biti samo predmet inspekcijskog nadzora građevinskog inspektora, koji će rešenjem naložiti njihovo uklanjanje.
Da li Osnovna škola može uputiti zahtev Interresornoj komisiji za procenu potrebe pratioca za dete iako nije uspela da dobije saglasnost roditelja?
Prema članu 7. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", br. 80/2018), obrazovna ustanova pod određenim uslovima može da pokrene postupak procene potreba za dodatnom podrškom bez saglasnosti roditelja:
„Procena potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom podrškom (u daljem tekstu: postupak procene) vrši se:
Ukoliko roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli nije saglasan sa pokretanjem postupka procene, a podnosilac inicijative je procenio da takvo postupanje nije u cilju zaštite najboljeg interesa deteta, učenika i odraslog, podnosilac inicijative je dužan da o tome obavesti nadležni organ starateljstva, radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti i pokretanja postupka procene po službenoj dužnosti.“
Pored navedenog, istim članom Pravilnika je uređene i obaveze obrazovne ustanove pre nego što pokrene postupak po službenoj dužnosti:
„Ustanova koja pokreće postupak po službenoj dužnosti u obavezi je da realizuje savetodavni rad sa roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom i odraslim radi informisanja o ulozi i sastavu Komisije, postupku procene, mogućnosti prisustva roditelja tokom postupka procene i oblicima dodatne podrške.
Međutim, ovde se radi o usluzi ličnog pratioca deteta koja je uređena Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite ("Sl. glasnik RS", br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019), tako da spada u treću grupu mera prema čl. 3, tačka 3) Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom:
„3) ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije:
......
(3) obezbeđivanje ličnog pratioca detetu i učeniku, odnosno personalnog asistenta odraslom polazniku u skladu sa propisanim standardima usluga, pod uslovom da su uključeni u vaspitno obrazovnu ustanovu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole“.
U ovom slučaju, nadležna institucija je centar za socijalni rad.
Nadležni organ je izdao sledeća dokumenta u predmetu izgradnje industrijskog objekta za preradu voća: lokacijske uslove (2016.), građevinsku dozvolu (2017.), potvrdu prijave radova (2017.), potvrdu prijave temelja (2017.), potvrdu prijave konstrukcije (2022), kao i rešenje o produženju važenja građevinske dozvole do 13.05.2024, izmena lokacijskih uslova u pogledu uslova imaoca javnih ovlašćenja-EPS (2022.), izmena građevinske dozole u pogledu uslova imaoca (2022.) U toku je postupak izmene lokacijskih uslova zbog promena u toku građenja (postupanje drugostepenog organa po prigovoru ), a u međuvremenu je dana 17.05.2024. godine investitor podneo zahtev za novo produženje važenja građevinske dozvole. Da li je građevinska dozvola prestala da važi? Kako organ da postupi po novom zahtevu za produženje važenja građevinske dozvole? Da li postoji zakonski osnov da građevinska dozvola nastavi da važi?
Rešenjem o produženju važenja prve građevinske dozvole, nadležni organ je imao mogućnost da u smislu člana 140. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji produži važenje ne za dve godine, kako je to navedeno u rešenju, već za pet godina računajući od dana pravnosnažnosti rešenja o izmeni građevinske dozvole iz 2022. godine.
Smatramo da bi u ovom slučaju imalo mesta, da nije podnet i novi zahtev za izmenu lokacijskih uslova zbog promena u toku izgradnje/primedbe drugostepenog organa po prigovoru, da se produži važenje rešenja o izmeni građevinske dozvole još za dve godine u smislu člana 140. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, pod uslovom da je zahtev za produženje važnosti podnet pre isteka roka utvrđenog u stavu 3. dispozitiva rešenja iz 2022. godine.
U slučaju usvajanja novog zahteva za izemenu lokacijskih uslova koji je podnet pre zahteva za novo produženje građevinske dozvole, uslediće i novi zahtev za izmenu rešenja o izmeni građevinske dozvole i donošenjem novog rešenja o izmeni građevinske dozvole i drigo rešenje o izmeni građevinske dozvole više neće važiti (kao što je donošenjem tog rešenja prestala da važi prva građevinska dozvola), već će se novo rešenje o izmeni smatrati novom građevinskom dozvolom.
Kako je stranka pre poslednjeg zahteva za produženje važenja građevinske dozvole prvo podnela zahtev za izmenu lokalcijskih uslova (zbog promena nastalih u toku izgradnje/postupanje po primedbama drugostepenog organa po prigovoru) taj zahtev je „stariji“ i o njemu prvo treba nadležni organ da odluči odnosno da izda nove lokacijske uslove ukoliko su za to ispunjeni zakonom predviđeni uslovi.
Treba prekinuti postupak po podnetom zahtevu za novo produženje građevinske dozvole zbog potrebe rešavanja prethodnog pitanja (primeniti odredbe o prekidu postupka iz ZUP-a) i uz obrazloženje da se o njemu ne može odlučiti dok se prethodno ne odluči o ranije podnetom zahtevu – zahtevu za izmenu lokacijskih uslova, a potom i o novom zahtevu za izdavanje građevinske dozvole.
Ukoliko budu izmenjeni Lokacijski uslovi i stranka podnese zahtev za izmenu rešenja o izmeni građevinske dozvole iz 2022. godine, tada će se doneti novo rešenje o izmeni građevinske dozvole koje ima karakter nove građevinske dozvole i tom prilikom može se primeniti član 140. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji i odrediti rok o d 5 godina zavaženje građevinske dozvole.
U tom slučaju, nastaviće se prekinuti postupak po zahtevu od 17.05.2024. godine i odbiće se taj zahtev kao neosnovan, uz obrazloženje da je novim rešenjem o izmeni građevinske dozvole određen novi rok za važenje građevinske dozvole.
Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji o važenju građevinske dozvole po usmenim preporukama Ministarstva ne treba rigorozno primenjivati, naročito kada se radi o objektima koji su znatno izgrađeni (prijava radova, potvrđeni temelji i konstrukcija) i iz tih razloga, Stručna služba SKGO predlaže da se postupi na napred navedeni način.
Da li se za jubilarnu nagradu računa ukupan staž i ako nije u državnim organima a predviđen kolektivnim ugovorom kod poslodavca (opštinskoj upravi)?
U skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) u jubilarne godine rada računaju se godine rada provedene u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.