Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKo u JLS donosi godišnji plan raspisivanja javnih poziva?
Nakon usvajanja Odluke o budžetu, prema članu 4. Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja ostvaruju udruženja JLS ima obavezu donošenja godišnjeg plana raspisivanja javnih konkursa. JLS je u obavezi da svoj godišnji plan objavi na svojoj zvaničnoj internet stranici. Uredba ostavlja prostor da svaka JLS dodatno precizira koji nadležni organ usvaja, odnosno donosi godišnji plan raspisivanja javnih konkursa. Modelom odluke predviđeno je da izvršni organ JLS odgovoran za izvršenje budžeta utvrđuje godišnji plan raspisivanja javnih konkursa. Izvršni organ JLS u ovom smislu definisan je statutom JLS i može biti opštinsko, odnosno gradsko veće ili predsednik opštine, odnosno gradonačelnik, u skladu sa odlukom o budžetu. Takođe, Modelom odluke predviđeno je da se godišnji plan utvrđuje na osnovu predloga organizacionih jedinica, odnosno gradskih uprava nadležnih za oblasti koje će biti predmet javnih konkursa, a sve u skladu sa odlukom o budžetu.
Šta se podrazumeva pod programom od javnog interesa?
Zakon o udruženjima definiše program od javnog interesa kroz širok spektar oblasti (socijalna zaštita, boračko-invalidska zaštita, zaštita lica sa invaliditetom, društvena briga o deci, zaštita interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i izbeglica, podsticanje nataliteta, pomoć starima, zdravstvena zaštita, zaštita i promovisanje ljudskih i manjinskih prava, obrazovanje, nauka, kultura, informisanje, zaštita životne sredine, održivi razvoj, zaštita životinja, zaštita potrošača, borna protiv korupcije, kao i humanitarni programi). Zakon istovremeno ukazuje na fleksibilan pristup i daje mogućnosti da i drugi programi u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe budu prepoznati kao programi od javnog interesa.
Inače, pojam javnog interesa definisan je brojnim zakonima.
Kojim zakonom je određen pravni status udruženja?
Pravni status udruženja prvenstveno je određen članom 36. Zakona o udruženjima ("Sl. glasnik RS”, br. 51/2009, 99/2011 – dr. zakon i 44/2018 – dr. Zakon), koji, pored ostalog, reguliše način sticanja imovine udruženja i propisuje da udruženje može da stiče imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu i naturi), od finansijskih subvencija, ostavina, kamate na uloge, zakupnine, dividendi i na druge načine dozvoljene zakonom. Odredbe Zakona o udruženjima shodno se primenjuju i na dodelu sredstava udruženjima iz budžeta autonomne pokrajine i lokalne samouprave, odnosno jedinica lokalne samouprave, što je bliže regulisano njihovim propisima.
Ako se proizvodnja toplotne energije da privatnom partneru, koja je alternativa u slučaju da privatni parner ne ispunjava svoje obaveze?
Distribucija toplotne energije je vezana za korišćenje toplovodne mreže kao dela komunalne infrastrukture, tako da samim tim nosi veće rizike od poslova koji se obavljaju bez tako čvrste veze sa infrastrukturom. I u slučaju da se proizvodnja toplotne energije poveri privatnom partner, takođe postoje određeni rizici, ali su oni nešto manji. Ako privatni partner ne ispunjava svoj obaveze, alternativa je da JLS preuzme upravljanje kotlarnicom, a tu opciju bi trebalo predvideti i javnim ugovorom.
Javni prevoz putnika u malim opštinama je zatečeno stanje koje su nekada obavljala društvena preduzeća, a sada AD, kako to uvesti u red, zbog konkurencije?
U Srbiji je samo u nekoliko najvećih gradova formirano zasebno javno komunalno preduzeće zaduženo za gradski i prigradski saobraćaj.
Poželjno je da se na nivou opštine uredi ova oblast javnog života (komunalnu delatnost) u skladu sa realnim potrebama većine građana, tako da prvo treba napraviti što je moguće precizniju sliku o tome na kojim pravcima uopšte treba da se uspostavi linijski prevoz putnika, gde treba postaviti stajališta, koji kapacitet autobusa i intervali polazaka bi zadovoljili potrebu. U ovom delu svakako bi moglo da se konsultuju stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta ili neke druge slične institucije, ali i kolege iz uprava za javni gradski prevoz iz većih gradova.
Kada se dobije jasna slika o potrebama i potrebnim prevoznim kapacitetima, naredni korak je da se definišu uslovi i kriterijumi i da se pokrenene procedura nadmetanja, posle koje bi sa odabranim ponuđačem bio sklopljen odgovarajući (javni) ugovor o poveravanju ove delatnosti. Moguće je da se radi i parcijalno poveravanje (npr. jednom prevozniku se poverava jedna, a drugom druga linija), a tada bi se ugovori sklapali sa više ponuđača.
Ukoliko se poveravanje delatnosti radi na kraći period (npr. na godinu ili dve), onda se procedura sprovodi po Zakonu o javnim nabavkama, a ukoliko je opredeljenje za duži aranžman (npr. 5 ili više godina), onda procedura nadmetanja treba da se sprovede po Zakonu o javno privatnom partnerstvu.
U uslovima ugovora, mogu se predvideti i povlastice koje bi se odnosile na određene grupe korisnika (đaci, penzioneri i sl).