Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNaručilac ima dva objekta (bazen i salu za održavanje sportskih aktivnosti). Na jednom objektu ima hidro radove za bazen, a na drugom objektu održavanje rasvete. Da li je naručilac u obavezi da sprovede otvoreni postupak sa obe nabavke ili se može postupiti u skladu sa članom 27. stav 1. Zakona o javnim nabavkama?
Naručilac nema smetnji da sprovede dva razdvojena postupka nabavke za navedena dva objekta (bazen i salu za održavanje sportskih aktivnosti). Naime, na bazenu se sprovode hidro radovi, dok se na objektu sprovode usluge (odnosno radovi) održavanja rasvete.
Te dve nabavke su po predmetu radova razdvojene i smatramo da ne predstavljaju tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.
Međutim, treba voditi računa o iznosu procenjene vrednosti radova sa PDV-om, i u tom smsilu ukazujemo da se ista iskazuje bez PDV-a u smislu člana 30. stav 1. Zakona, te ako je taj iznos ispod iznosa od 3.000.000 dinara bez PDV-a, to ove nabavke (ukoliko su obe nabavke radova) čini nabavkama na koje se Zakon ne primenjuje u smislu odredbe člana 27. stav 1. tačka 1) Zakona.
Dakle, procenjena vrednost se u Planu javnih nabavki iskazuje bez PDV-a i to je relevantan iznos kako za određivanje vrste postupka, tako i za podnošenje i vrednovanje ponuda. I u internom planu nabavki na koje se Zakon ne primenjuje, odnosno u internoj evidenciji tih nabavki svakako treba navesti procenjenu vrednost bez PDV-a kao relevantnu.
Zaključujemo da ukoliko je vrednost nabavke hidro radova ispod 3.000.000 dinara bez PDV-a, tada se na ovu nabavku ne primenjuju odredbe Zakona, ali Naručilac svakako može, ukoliko želi, da i ovu nabavku sprovede kroz otvoreni postupak javne nabavke.
Takođe, ukoliko je vrednost nabavke održavanja rasvete (ako su ovo radovi) ispod 3.000.000 dinara bez PDV-a, nema primene odredbi Zakona.
Međutim, ako su u pitanju usluge održavanja rasvete (a ne radovi), tada je prag primene Zakona 1.000.000 dinara bez PDV-a, i tada bi ova nabavka morala da se sprovede kao javna nabavka u nekom od postupaka po Zakonu.
Naime, prema članu 27. Zakona, za nabavku dobara i usluga procenjene vrednosti 1.000.000 dinara, naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke, dok za vrednost do 1.000.000 dinara, odnosno 999.999,00 dinara ta nabavka bi bila ispod limita određenog Zakonom.
Za nabavku radova procenjene vrednosti 3.000.000 dinara, naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke, dok za vrednost do 3.000.000 dinara, odnosno 2.999.999,00 dinara ta nabavka bi bila ispod limita određenog Zakonom.
Odredbom člana 29. Zakona je propisano da nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.
Takođe, nije dozvoljena podela predmeta javne nabavke na više nabavki u cilju izbegavanja zakona.
Dodatno, Zakonom je propisano da je naručilac dužan da predmet javne nabavke odredi na način da isti predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.
Imajte u vidu način planiranja budžeta, koji je po pravilu na godišnjem nivou, pravila o određivanju procenjenih vrednosti, a imajući u vidu prethodno navedene odredbe kojima nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.
Da li su uskraćena ili prekršena prava službenika prilikom razvrstavanja u odgovarajuće zvanje, obzirom da sa 3 godine iskustva u struci (iz javnog konkursa) zahteva zvanje savetnika? Što sa sobom nosi veći koeficijent za platu u odnosu na mlađeg savetnika gde je službenik raspoređen? Da li su ta prava zastarela protokom vremena?
Članom 106. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da po sprovedenom izbornom postupku u okviru javnog konkursa rukovodilac organa donosi rešenje o izboru kandidata sa liste za izbor u roku od 15 dana od prijema liste. Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži lično ime kandidata, kao i naziv radnog mesta za koje je izabran. Obrazloženje rešenja iz stava 1. ovog člana posebno sadrži radnje koje je konkursna komisija preduzela u toku izbornog postupka. Ako je izabran kandidat koji nije službenik, rukovodilac u roku od 15 dana od dana prijema liste za izbor, donosi rešenje o njegovom prijemu u radni odnos, a ako je izabran kandidat koji je već službenik kod poslodavca, rukovodilac donosi rešenje o premeštaju primenom odredaba ovog zakona o premeštaju posle internog konkursa.
Dalje je članom 108. predviđeno da se rešenje o prijemu u radni odnos izabranog kandidata, odnosno rešenje o premeštaju dostavlja svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku. Navedeni kandidat imaju pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja izjave žalbu žalbenoj komisiji ako smatraju da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku dogodile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda. Žalbena komisija je dužna da u roku koji ne može biti duži od 15 dana odluči po žalbi kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku. Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor.
Dakle, za kandidate koji su učestvovali u izbornom postupku, pa samim tim i za kandidata koji je izabran po sprovedenom izbornom postupku, predviđen je pravni lek – žalba Žalbenoj komisiji. Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor u roku od 30 dana od dostavljanja rešenja Žalbene komisije.
Akt kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima službenika iz radnog odnosa donosi se u formi rešenja, saglasno zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, i ima karakter upravnog akta, ako Zakonom o zaposlenima u AP i JLS nije drukčije određeno. S obzirom na navedeno, u ovom konkretnom slučaju bi se moglo razmotriti posebni slučajevi uklanjanja i menjanja rešenja, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, ukoliko rešenje o prijemu u radni odnos ne odgovara uslovima iz javnog konkursa za konkretno radno mesto.
Po pitanju zastarelosti, napominjemo da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.
Da li podnošenje prigovora od strane jednog učesnika u javnom pozivu, na Listu vrednovanja i rangiranja programa koji su podneti na javni poziv, odlaže donošenje odluke o izboru programa i visini sredstava kojim će biti podržani od strane gradskog budžeta?
Ulaganje prigovora jednog od ucesnika javnog poziva odlaže donošenje odluke o izboru programa i visini sredstava.
Nakon donošenja odluke o prigovoru, može se doneti odluka o izboru programa i visini opredeljenih sredstava.
Sve veći broj roditelja javlja se interresornoj komisiji sa zahtevom za odlaganje pohađanja pripremnog predškolskog programa, a u krovnom zakonu i u pravilniku kojim se reguliše rad interresorne komisije nema predviđene mogućnosti odlaganja PPP već samo prvog razreda. Na koji način postutpiti?
Ne postoji zakonski osnov za odlaganje upisa u pripremni predškolski program.
Član 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da u predškolsku ustanovu može da se upiše dete na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. U predškolsku ustanovu upisuje se svako dete u godini pred polazak u školu. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa.
Prema Zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (čl. 23. i čl. 24.), jedinica lokalne samouprave (opština) je dužna da vodi evidenciju dece koja su uzrasta između 5,5 – 6,5 godina i koja su stasala za upis u predškolsku ustanovu, odnosno za obavezni pripremni predškolski program. Oni o tome obaveštavaju predškolsku ustanovu (vrtić) ili školu koji realizuju pripremni predškolski program. Svi roditelji, uključujući i roditelje dece sa smetnjama u razvoju, dužni su i obavezni da svoju decu upišu u predškolsku ustanovu, odnosno školu koja realizuje pripremni predškolski program.
Prilikom razmatranja zahteva, članovi IRK mogu da informišu roditelje o mogućnosti da za decu koja zbog bolesti nisu u mogućnosti da pohađaju pripremni predškolski program u ustanovi, ostvarivanje programa može da se organizuje u porodici u kraćem trajanju, najmanje 240 sati u toku radne godine. Ostvarivanje pripremnog predškolskog programa bliže je uređeno Pravilnikom o bližim uslovima za ostvarivanje pripremnog predškolskog programa.
Da li po Javnom konkursu može da se primi lice koje do sada nije bilo zaposleno kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, ali ima dve godine radnog iskustva sa visokom stručnom spremom u privatnom sektoru? Da li pripravnički staž u smislu navedenog člana Zakona o zaposlenima u AP i JLS može da se izjednači sa stručnom praksom ili sa pripravničkim stažom u sudu u trajanju od dve godine?
Član 63. stav 2. Zakona o zaposlenima u AP i JLS kaže da za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Član 68a. istog zakona definiše radno iskustvo u struci i kaže da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.
U smislu odredbi ovog zakona pripravnik je lice koje poslodavac prima u radni odnos na određeno vreme radi osposobljavanja za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje posla. Poslodavac može zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu.
Član 126. istog zakona kaže sledeće:
„Svojstvo pripravnika može steći lice koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice koje je provelo na radu vreme kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž s tim stepenom obrazovanja.
Vreme provedeno u radnom odnosu odnosno na radu van radnog odnosa, kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž ukoliko poslovi koje je to lice obavljalo ne odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi.
Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako je nakon sprovedenog javnog konkursa za obavljanje pripravničkog staža primljeno lice koje je službenik u radnom odnosu na neodređeno vreme kod poslodavca, službenik se raspoređuje na radno mesto na kojem se obavlja pripravnički staž u statusu pripravnika, do okončanja trajanja pripravničkog staža.
Službeniku iz stava 4. ovog člana, za vreme obavljanja pripravničkog staža miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u organu, službi ili organizaciji u kojem je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.“
Pripravnički staž za pripravnike sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, traje jednu godinu.
S obzirom da se radi o licu koje ima dve godine radnog iskustva u strci, tom licu se ne može utvrditi svojstvo pripravnika i ono ispunjava uslove za obavljanje poslova u zvanju mlađeg savetnika i može biti primljeno u radni odnos po sprovedenom javnom konkursu, bez obzira što nije bilo pet godina u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. stav 1. i 2. zakona, jer je taj uslov postavljen alternativno u odnosu na uslov o završenom pripravničkom stažu.
Sasvim drugi institut ovog zakona je probni rad, uređen članom 72. u kome se kaže da je probni rad obavezan za sva lica koja nisu zasnivala radni odnos u organu autonomne pokrajine, jedinici lokalne samouprave, ili državnom organu. Probni rad za radni odnos zasnovan na neodređeno vreme traje šest meseci. Za radni odnos na određeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na duže od šest meseci, i traje dva meseca.
Probnom radu ne podležu službenici na položaju i lica koja rade na poslovima kabinetu gradonačelnika ili predsednika opštine i lica angažovana na pripremi ili realizaciji projekta (član 70. stav 1. tač. 3)–6) zakona).
S tim u vezi, potrebno je u konkretnom slučaju ceniti da li je potrebno tom licu utvrditi probni rad.