Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Dobijeno je rešenje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kojim se odbija zahtev za zaštitu prava, koji je podnesen pre isteka roka za podnošenje ponuda. Da li naručilac treba da objavi Rešenje Republičke komisije za zaštitu prava na Portal i koliko se produžava rok za podnošenje ponuda, nema nikakvih izmena konkursne dokumentacije?
Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19; u daljem tekstu: ZJN) nije propisano za koliko je naručilac dužan da produži rok za podnošenje ponuda posle donošenja rešenja o odbijanju zahteva za zaštitu prava od strane Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Naručilac ima diskreciono pravo da odredi dodatni primereni rok za podnošenje ponuda. Svakako su istekli rokovi za osporavanje sadržine konkursne dokumentacije i podnošenje zahteva na istu, te ni o tom segmentu ne treba voditi računa u ovoj fazi.
Svakako je obaveza da se produži rok za podnošenje ponuda i da se obaveste svi učesnici u postupku o donetoj odluci Republičke komisije, u smislu člana 227. stav 6. ZJN. To se može učiniti putem dokumenta koji se kreira na samom Portalu javnih nabavki.
Naime, u kartici predmeta javne nabavke, u delu „Procesi“ u padajućem meniju odabira se „Ispravka postupka“, te se na odgovarajućem mestu označava da se nastavlja postupak koji je zadržan nakon podnetog zahteva za zaštitu prava, kao i da se menja osnovni oglas i konkursna dokumentacija, budući da je rok za podnošenje ponuda sastavni deo svih tih delova dokumentacije o nabavci. Vrši se izmena roka za podnošenje ponuda i navodi se da naručilac nastavlja postupak javne nabavke nakon donošenja rešenja Republičke komisije kojim je odbijen podneti zahtev za zaštitu prava, na odgovarajućem mestu na Portalu. Biće kreiran tekst „Ispravka-obaveštenje o izmenama ili dodatnim informacijama“ kao poseban dokument koji se zatim objavljuje na Portalu javnih nabavki. Na osnovu tog dokumenta svi zainteresovani privredni subjekti će videti novi rok za podnošenja ponuda, kao i da je razlog produženja doneta odluka Republičke komisije kojom je odbijen zahtev za zaštitu prava.
Dakle, naručilac obaveštava sve učesnike u postupku o donetoj odluci Republičke komisije na napred opisani način, ali ne objavljuje rešenje Republičke komisije - to je obaveza Republičke komisije, koja, nakon dostavljanja strankama, objavljuje doneto rešenje na Portalu javnih nabavki i svojoj internet stranici, u skladu sa odredbom člana 227. stav 5. ZJN.
U budžetu opštine planiraju se subvenicije za javno komunalno preduzeće, za mere ekonomskog razvoja i ruralnog razvoja. Koji je ukupan iznos subvencija koji se može opredeliti u budžetu kako pojedinačno (subvencije za javna preduzeća i za nefinanijska preduzeća) i ukupnom iznosu svih subvencija? Ima li ograničenja i koji propis to definiše?
Praktično ne postoje ograničenja u pogledu ukupnog iznosa subvencija koje se daju iz budžeta jedinica lokalnih samouprava. Međutim, kada je u pitanju davanje subvencija javnim preduzećima, treba imati u vidu član 61. Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS“, br. 15/2016 i 88/2019), odnosno da javno preduzeće koje koristi ili će koristiti sredstva iz budžeta (subvencije, garancije ili druga sredstva) dužno je za ta sredstva predloži poseban program. Ovaj poseban program sadrži namenu i dinamiku korišćenja sredstava i smatra se donetim kada na njega saglasnost da nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Takođe, treba imati u vidu i član 36a stav 3 Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) kojim je utvrđeno da ukoliko odluka o budžetu lokalne vlasti bude suprotna smernicama iz Uputstva za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti u delu kojim se lokalnoj vlasti daju smernice za planiranje ukupnog obima prihoda, mase sredstava za plate, broja zaposlenih i subvencija u odluci o budžetu, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, do momenta dok se odluka o budžetu ne uskladi sa Uputstvom. Dosadašnjim Uputstvima za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti, kada su u pitanju subvencije nije bilo ograničenja po pitanju iznosa subvencija, već je samo navedeno da prilikom njihovog planiranja i njihove namene treba imati u vidu sve propise koji se tiču državne pomoći. Zakon o kontroli državne pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 73/19) u članu 3. prepoznaje subvencije kao državnu pomoć, s tim da se u članu 6 navode uslovi kada naknada za obavljanje usluge od opšteg ekonomskog interesa ne predstavlja državnu pomoć gde se mogu podvesti i javna preduzeća kojima je poverena obaveza obavljanja određene usluge od opšteg ekonomskog interesa, kada su korisnici subvencije za obavljanje tih usluga. Treba imati u vidu i da su usvojene dve nove Uredbe koje se tiču pravila za dodelu državne pomoći u obliku naknade za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa prilikom određivanja visine naknade koja se dodeljuje za obavljanje ovih usluga.
http://www.kkdp.gov.rs/doc/propisi/Uredba-de-minimis-opsti-ekonomski-interes.pdf
http://www.kkdp.gov.rs/doc/propisi/Uredba-opsti-ekonomski-interes.pdf
Da li se može smatrati validnom izjava o neprihvatanju odborničkog mandata, podneta od strane kandidata za odbornika, kome nije Opštinska izborna komisija izdala uverenje da je izabran, odnosno odborniku sa iste izborne liste na čije mesto bi trebao da dođe pomenuti kandidat skupština nije donela rešenje o prestanku mandata? Dakle, da li je izjavu o neprihvatanju odborničkog mandata, trebalo podneti nakon donošenja rešenja o prestanku mandata prethodnog odbornika?
Zakon o lokalnim izborima nije propisana mogućnost davanja negativne izjave o prihvatanju odborničkog mandata, već Zakon poznaje samo institut (pozitivne) saglasnosti na dodelu mandata.
Međutim, Republička izborna komisija je u svoju praksu uvela mogućnost davanja izjave da se ne prihvata mandat narodnog poslanika, uz uslov da ta izjava bude overena kod javnog beležnika (saglasnost za dodelu mandata ne mora da bude overena, jer Zakon to nije odredio).
S obzirom na to da je mogućnost davanja negativne izjave, odnosno neprihvatanja mandata iznedrila praksa u primeni zakona i da to pitanje nije uređeno zakonom, ovo mišljenje se ne zasniva na tumačenju zakonskih odredbi, već isključivo na principu celishodnosti. U tom smislu, mišljenja smo da izborna komisija treba da prihvati overenu izjavu o neprihvatanju odborničkog mandata, bez obzira na trenutak podnošenja, odnosno bez obzira na okolnost da li je u toku postupak popune upražnjenog odborničkog mesta, odnosno da li je skupština opštine donela odluku o prestanku mandata nekog odbornika. Mišljenja smo, takođe, da bi takva izjava mogla da bude povučena sve do trenutka kada bi nastupio slučaj u kojem bi tom kandidatu izborna komisija trebalo da dodeli odbornički mandat.
NAPOMENA: Smatramo bitnim da ukažemo na određenu formulaciju dela postavljenog pitanja na koje je dat gore navedeni odgovor. Naime, u postavljenom pitanju se navodi „Da li se može smatrati validnom izjava o neprihvatanju odborničkog mandata, podneta od strane kandidata za odbornika, kome nije Opštinska izborna komisija izdala uverenje da je izabran“. U vezi sa obeleženim tekstom, bitno je ukazati da se izjava o neprihvatanju mandata može podneti samo izbornoj komisiji i to samo povodom postupka dodele odborničkog mandata radi popune upražnjenog odborničkog mesta, što znači da se podnosi pre izdavanja uverenja o izboru za odbornika. Dakle, tu izjavu ne može da da kandidat kojem je izborna komisija dodelila mandat i izdala uverenje o izboru.
Kada roditelji podnese zahtev za IOP 2, a škola nije pre toga radila IOP 1, da li se mišljenje komisije da mora da se uradi IOP 1 radi na obrascu 3 ili je dovoljno da se napravi interni dokument kojim bi se predmet zatvorio?
U pitanju je neuobičajena situaciju, kada roditelj iz nekog razloga traži mišljenje IRK za IOP2, a škola nije sprovodila IOP1, tako da nije jednostavno dati odgovor koji bi se odnosio samo na proceduru, a koji bi zanemario kontekst i motivaciju roditelja da podnese ovakav zahtev, kao i razloge zbog kojih škola nije primenjivala IOP1.
Preporuka je da se od roditelja i od škole pribave dodatne informacije, pa na osnovu toga da se odluči na koji način će se uputiti odgovor roditelju, eventualno i školi (i zatvoriti predmet). Oba odgovora treba da budu dovoljno instruktivna kako bi se, u skladu sa propisima, zaštitio najbolji interes deteta. Ukoliko se na osnovu prikupljenih dodatnih informacija proceni da je situacija složena i da učenik ostvaruje pravo na dodatnu podršku u skladu sa Pravilnikom, može se pristupiti proceni potreba za dodatnom podrškom iz sva tri sistema, što bi značilo da se donese zajedničko mišljenje IRK na obrascu 3.
Da li u obrascu 3 kod opisa funkcionisanja deteta sme da stoji tačna dijagnoza deteta, koju je predsednik komisije uzeo iz obrasca 2 predstavnika zdravstva? Da li članovi komisije smeju na svojim obrascima da pišu dijagnoze korisnika (na osnovu priloženih izveštaja specijalista) ili se to ne preporučuje?
Podsećamo da je rad interresornih komisija, koje predstavljaju ključni mehanizam u sprovođenju obrazovne i socijalne inkluzije, zasnovan na tzv. socijalnom modelu. Iz tog razloga, Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, propisano je da članovi IRK treba da posmatraju osobu i njeno funkcionisanje u prirodnom životnom okruženju, sagledaju prepreke za uključivanje i na osnovu toga predlože mere dodatne podrške.
Obrasci 2 i 3, koji su sastavni deo pravilnika, sadrže polja u koja se unose podaci koji su u skladu sa navedenim principima rada IRK. U Obrazac 2, u polje pod nazivom „Izvori informacija/podataka“, kako je navedeno u fusnoti, član Komisije navodi nalaze, mišljenja i izveštaje priložene uz zahtev (obrazac broj 1) i druga dokumenta koja je koristio, po potrebi. Ovde se ne unosi sadržaj tih nalaza ili izveštaja, već se navodi izvor.
U istom obrascu, u polje pod nazivom „Opis funkcionalnog statusa deteta, učenika ili odraslog“ u fusnoti 4 se nalazi sledeća instrukcija:
Član komisije opisuje funkcionalni status deteta, učenika odnosno odraslog uzimajući u obzir:
- zdravstveni status,
- kognitivno funkcionisanje (učenje i kako uči),
- socijalne veštine (izdvojite važne činjenice o odnosima sa drugim ljudima, vršnjacima, poštovanju pravila, kvalitet, promenljivost i intenzitet emotivnog doživljavanja i ispoljavanja i slično)
- komunikacijske veštine (izdvojite važne činjenice o načinu razmene informacija sa drugima, uključujući stepen poznavanja jezika sredine, kao i smetnje u korišćenju verbalnih, vizuelnih i simboličkih sredstava komunikacije),
- samostalnost i brigu o sebi.
Dakle, u obrascima u koje se unosi mišljenje člana, kao i zajedničko mišljenje IRK, nigde nije predviđeno da se upisuje dijagnoza, kako zbog zaštite podataka o ličnosti, tako i zbog činjenice da funkcionisanje osoba sa istom dijagnozom može biti veoma različito. Autentičan opis funkcionisanja osobe, njenih jakih strana i kapaciteta je polazište za planiranje dodatne podrške.
Da li prosvetni inspektori opštine moraju napraviti poseban opštinski plan za prosvetnu inspekciju u skladu sa Zakonom o inspekcijsko nadzoru?
Članom 10. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS” br.36/15, 44/18-dr.zakon i 95/18) propisana je obaveza planiranja inspekcijskog nadzora. Ovaj član propisuje i sadržinu godišnjeg plana rada. Važno je napomenuti da stav 8. i 9. istog člana uređuju da “Ministar nadležan za odgovarajuću oblast inspekcijskog nadzora, odnosno imalac javnog ovlašćenja koji vrši inspekcijski nadzor u određenoj oblasti propisuje posebne elemente plana određenog inspekcijskog nadzora.
Nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave propisuje posebne elemente plana određenog inspekcijskog nadzora iz izvorne nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.„
U skladu sa tim, Plan inspekcijskog nadzora u oblasti prosvete uređen je članom 20. Zakona o prosvetnoj inspekciji ("Sl. glasnik RS", br. 27/2018) koji glasi:
„Godišnji plan inspekcijskog nadzora donosi se za školsku odnosno radnu godinu čije je trajanje utvrđeno zakonom iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.”
Dakle, opštinska prosvetna inspekcija donosi godišnji plan inspekcijskog nadzora, a jedina razlika je u periodu za koji se plan donosi. Prosvetni inspektor planira nadzor za jednu školsku, odnosno radnu godinu (a ne za kalendarsku godinu).
Predškolska uprava podnela je zahtev nadležnoj IRK gde se predlaže postupak procene da dete uzrasta od 3,5 godine nastavi vaspitno-obrazovni rad u skraćenom vremenskom periodu po individualizovanom načinu rada. Da li je postupak procene u nadležnosti IRK za podneti zahtev?
Pravo na obrazovanje bez diskriminacije po bilo kom osnovu ostvaruje se kroz stvaranje jednakih mogućnosti za uključivanje, učešće i napredovanje u obrazovanju za svako dete i učenika. Nije opravdano da interresorna komisija limitira vremenski period tj. skraćuje vreme boravka deteta u ustanovi. Uloga IRK je da predloži mere podrške koje će omogućiti duži boravak deteta u predškolskoj ustanovi.
Nakon opservacije funkcionisanja deteta u prirodnom okruženju (u vrtiću i u porodici) i uvida u dokumentaciju (medicinsku a i dokumentaciju koju vam je dostavila predškolska ustanova) mogu se preporučiti mere koju mogu biti u najboljem interesu deteta, a uz poštovanje prava na razumno prilagođavanje individualnim potrebama deteta kako bi im se omogućilo obrazovanje na ravnopravnoj osnovi sa vršnjacima. Neke od mera mogu biti: obezbeđivanje igrovnih, didaktičkih i nastavnih sredstava u pristupačnim formatima; obezbeđivanje asistivnih tehnologija ili pomagala; prilagođavanje okruženja u skladu sa potrebama deteta; obezbeđivanje obuke, vaspitača i stručnih saradnika neposredno angažovanih u vaspitno-obrazovnom radu.
Za adekvatnu preporuku neophodna je i relevantna dokumentacija iz predškolske ustanove - pedagoški profil, plan individualizacije, plan adaptacije za uključivanje deteta u vaspitnu grupu, rezultate praćenja Tima za dodatnu podršku detetu. Posebno su važni rezultati praćenja koji podrazumevaju analizu realizacije postavljenih ciljeva iz perspektive svih članova tima, uključujući i roditelje. Ta analiza treba da sadrži i strategije vaspitača i planirane oblike podrške, analizu učešća porodice, analizu iskustva deteta i vršnjačke grupe.
Očekuje se od ustanove da je izvršila i analizu resursa koji su neophodni za podršku detetu - predlog ustanova i organizacija koje mogu da pruže podršku detetu i porodici. Na osnovu ovako koncipirane dokumentacije od strane predškolske ustanove, interresorna komisija može da predloži ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja (obezbeđivanje ličnog pratioca detetu; obezbeđivanje usluga psihosocijalne podrške porodici kroz savetodavno terapijske i socijalno edukativne i druge inovativne usluge u zajednici).
Da li predsednik opštine može da zaključi ugovor o radnom angažovanju nekog lica?
U skladu sa članom 44. Zakona o lokalnoj samoupravi predsednik opštine: 1) predstavlja i zastupa opštinu; 2) predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština; 3) naredbodavac je za izvršenje budžeta; 4) usmerava i usklađuje rad opštinske uprave; 5) donosi pojedinačne akte za koje je ovlašćen zakonom, statutom ili odlukom skupštine; 6) vrši i druge poslove utvrđene statutom i drugim aktima opštine.
U skladu sa članom 12. Zakona o javnim nabavkama odredbe ovog zakona primenjuju se na postupak zaljučivanja ugovora o delu. Ugovor o delo predstavlja vrstu ugovora van radnog odnosa u skladu sa članom 199. Zakona o radu i njega kao zakonski zastupnik potpisuje predsednik opštine nakon sprovedenog odgovarajućeg postupka javne nabavke. Što se tiče ostalih oblika radnog angažovanja (ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovor o dopunskom radu, i dr.) kada ugovor za predmet ima neki od opisa posla iz delokruga rada uprave takvo angažovanje uglavnom zaključuje načelnik opštinske uprave.
Grad je osnivač tri sportska privredna društva sa 100% učešća u kapitalu. U skladu sa članovima 2. i 3. Zakona o javnim preduzećima "Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Pored javnog preduzeća, delatnost od opšteg interesa može da obavlja i: ...društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave...". U skladu sa članom 2. Zakona o sportu "Sport je delatnost od posebnog značajaza Republiku Srbiju". Imajući u vidu navedeno: da li to što je sport delatnost od posebnog značaja, u kontekstu Zakona o sportu, znači i da je delatnost od opšteg interesa, u kontekstu Zakona o javnim preduzećima? Da li je na sportska privredna društva čiji je osnivač grad potrebno primenjivati odredbe Zakona o javnim preduzećima ili Zakona o privrednim društvima?
Član 33. – uređuje organizacije u oblasti sporta, i u stavu 1. navodi: „Radi obavljanja sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti sportska organizacija može se osnovati kao udruženje (u daljem tekstu: sportsko udruženje) ili kao privredno društvo (u daljem tekstu: sportsko privredno društvo), u skladu sa ovim zakonom, a na pitanja koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se opšti propisi o udruženjima, odnosno privrednim društvima.”
Član 92. - uređuje sportsko privredno društvo, i u stavu 2. navodi: “Sportsko privredno društvo može se osnovati kao društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, u skladu sa zakonom.”
Član 110. – uređuje ustanove i privredna društva za obavljanje sportskih delatnosti. Proizilazi da ukoliko JLS osniva ustanovu, to čini u skladu sa propisima koji se odnose na javne službe; a ukoliko JLS osniva privredno društvo za obavljanje sportske delatnosti – stav 4. ovog člana upućuje da se to čini u skladu sa zakonom i na ovom mestu ukazujemo da prema našem mišljenju Zakon o sportu zapravo upućuje na Zakon o privrednim društvima.
Zakon o sportu kao poseban zakon koji uređuje oblast sporta, reguliše između ostalog, organizacione oblike koji se mogu osnivati za obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti. U skladu sa navedenim članovima, zakon taksativno navodi udruženje i privredno društvo kao moguće organizacione oblike, odnosno pravne forme u kojima se mogu osnivati pravna lica koja će obavljati sportske delatnosti, čime je isključenja mogućnost osnivanja drugih pravnih oblika koji bi obavljali navedenu delatnost.
Dakle, u skladu sa citiranim odredbama Zakona o sportu nije moguće formirati sportsko društvo u formi javnog preduzeća, već isključivo u formi udruženja odnosno privrednog društva.
Da li Interresorna komisija odlučuje o zahtevu ako dete nije uključeno u sistem obrazovanja?
Pravo na obrazovanje bez diskriminacije po bilo kom osnovu ostvaruje se kroz stvaranje jednakih mogućnosti za uključivanje, učešće i napredovanje u obrazovanju za svako dete i učenika. U skladu sa ovim principom, uloga IRK je da predloži mere podrške koje će omogućiti uključivanje deteta u predškolsku ustanovu.
Ukoliko se radi o detetu sa smetnjama u razvoju ili detetu iz neke druge osetljive društvene grupe navedenog uzrasta, čiji se roditelj obratio IRK-u samo zbog upisa deteta u predškolsku ustanovu, tada se roditelj može uputiti na Pravilnik o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu na osnovu kojeg može ostvariti ovo pravo.
Ukoliko je potrebno da se detetu obezbede podrške iz drugih sistema, koje su preduslov da se dete uključi u predškolsko vaspitanje i obrazovanje, onda treba da se uključi IRK i donese zajedničko mišljenje koje sadrži jasan individualni plan podrške za ovo dete.
Napominjemo da neke predškolske ustanove u okviru prioritetnog upisa u predškolsku ustanovu (regulisano Pravilnikom o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu) interno regulišu da je za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom čiji roditelji podnose zahtev za prioritetni upis, potrebno i mišljenje interresorne komisije.
Koje je najniže zvanje službenika, koji obavlja poslove matičara ili zamenika matičara? Da li navedene poslove mogu obavljati i mlađi saradnici, ili službenici sa najnižim zvanjem saradnika?
Shodno članu 11. Zakona o matičnim knjigama ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009, 145/2014 i 47/2018) matičar, odnosno zamenik matičara može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, položen poseban stručni ispit za matičara i ovlašćenje za obavljanje poslova matičara.
Članom 65. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano sledeće:
„U zvanju mlađeg saradnika obavljaju se jednostavniji stručni poslovi kao i administrativno-tehnički poslovi uz nadzor, uputstva i detaljna usmerenja službenika u višim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ograničenog kruga međusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti.
Za rad na poslovima u zvanju mlađeg saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca.“
S obzirom na navedeno, matičaru odnosno zameniku matičara može da se odredi zvanje mlađeg saradnika.
Da li u slučaju promene prebivališta kandidata za odbornika, Opštinska izborna komisija može da izda uverenje o izboru za odbornika i da li, u tom slučaju, skupština opštine može da potvrdi mandat takvom kandidatu za odbornika, a s obzirom na član 46. stav 1. tačka 6) važećeg Zakona o lokalnim izborima. Dakle, reč je o promeni prebivališta kandidata za odbornika, kome još uvek nije potvrđen mandat.
Opštinska izborna komisija, u postupku popune upražnjenog odborničkog mesta u skupštini opštine, nije ovlašćena da utvrđuje da li kandidat za odbornika kome bi trebalo da bude dodeljen mandat ispunjava uslove za potvrđivanje mandata, u smislu člana 6. stav 2. Zakona o lokalnim izborima. Izborna lista koja je postala pravnosnažna u izbornom postupku ostaje punovažna, pravnovaljana i nepromenljiva i nakon izbora, te izborna komisija nema više nadležnosti da utvrđuje ispunjenost uslova kandidata sa te izborne liste da budu odbornici.
Shodno navedenom, u slučaju da je nekom odborniku prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran, izborna komisija treba da postupi na način propisan članom 48. Zakona o lokalnim izborima, odnosno dodeli mandat u skladu sa odgovarajućom odredbom člana 48. st. 2. do 4, dok će odluku o potvrđivanju ili nepotrvrđivanju mandata novom odborniku doneti skupština opštine, u skladu sa članom 56. Zakona o lokalnim izborima, s obzirom na to da je zakonom jedino skupština opštine ovlašćena za odlučivanje o mandatima odbornika.