Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se isplata dnevnica sa službenih putovanja u zemlji i inostranstvu zaposlenima u Turističkoj organizaciji vrši do neoporezivih iznosa i jesu li u obavezi dostaviti račune?
Članom 118. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017- odluka US, 113/2017 i 95/2018-autentično tumačenje) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to između ostalog i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu.
Članom 3. Zakona o radu propisano je da se kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.
Obzirom da ne postoji kolektivni ugovor za zaposlene u turističkim organizacijama (odnosno ne postoji uopšte za oblast turizma), poslodavac, odnosno, turistička organizacija osnovana od stane jedinice lokalne samouprave za slučajeve predviđene u članu 3. Zakona o radu, treba da izradi i donese opšti akt kojim će regulisati: kada zaposleni ostvaruje pravo za naknadu troškova, koji je iznos naknade i koja je dokumentacija potrebna za pravdanje nastalih troškova. Ovim aktom se ne mogu utvrditi manja prava za zaposlene niti se zaposleni može staviti u nepovoljniji položaj od onoga što je utvrđeno Zakonom o radu.
Takođe, potrebno je proveriti u statutarnoj dokumentaciji Turističke organizacije, kao i u aktima JLS na koji način osnivač daje saglasnost na ovaj akt.
Prilikom upućivanja zaposlenog na službeni put, poslodavac izdaje putni nalog u koji se upisuju svi podaci značajni za putovanje. Putni nalog je i dokument na osnovu kog se vrši obračun naknade troškova službenog puta i vrši plaćanje.
U skladu sa članom 18. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020-usklađeni din.izn., 153/2020, 156/2020-usklađeni din.izn., 6/2021-usklađeni din.izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021-usklađeni din.izn. i 10/2022-usklađeni din.izn.), ne oporezuje se do 2.617,00 dinara po osnovu cele dnevnice, odnosno do pripadajućeg iznosa za polovinu dnevnice, utvrđene na način i u skladu sa propisima nadležnog državnog organa.
Sam neoporezivi iznos ne predstavlja propisani iznos naknade troškova službenog putovanja, ali se na iznos preko utvrđenog plaća porez po stopi od 10%.
Da li je obaveza upravnika stambene zajednice da nakon 4 godine od dana kada je izabran za upravnika iz reda stanara, ponovo podnese Registratoru zahtev sa zapisnikom i odlukom o izboru/reizboru upravnika, ili postoji i obaveza profesionalnog upravnika da po isteku 4 godine od dana kada je zaključen ugovor sa stambenom zajednicom podnese zahtev sa zapisnikom i odlukom o izboru profesionalnog upravnika?
Članom 49. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisan je način izbora i trajanje mandata Upravnika koji se bira iz reda vlasnika stanova. Njegov/njen mandat traje četiri godine i nakon isteka ovog perioda obavezan/na je da dostavi registratoru odluku/zapisnik sa sednice skupštine stambene zajednice o reizboru.
Članom 56. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisan je način poveravanja poslova upravljanja profesionalnom upravniku. Stav 4. ovog člana propisuje da se poslovi upravljanja poveravaju profesionalnom upravniku zaključenjem ugovora između stambene zajednice i organizatora profesionalnog upravljanja. Ovaj ugovor se zaključuje u pisanoj formi na određeno ili neodređeno vreme, u skladu sa stavom 6. istog člana.
Dakle, iz navedenog se može zaključiti da mandat profesionalnih upravnika nije oročen na 4 godine na način kao što je oročen mandat “običnih” upravnika iz redova stanara, već je regulisan ugovorom potpisanim između organizatora profesionalnog upravljanja i stambene zajednice.
Ako bi se utvrdilo da pravo korišćenja na zamenjenom zemljištu jeste stečeno na osnovu ugovora o zameni sa Mesnom zajednicom ali nije stečeno radi izgradnje, da li ima osnova za sprovođenje konverzije na osnovu odredbi čl. 2 . stav 2. tačka 2) Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu ili je zakonito odbiti zahtev za konverziju uz naknadu i stranku uputiti da zahtev ponovi pred katastrom?
Imajući u vidu odredbe Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Sl. glasnik RS“, br. 64/15 i 9/20) članom 1. stav 2. Zakona propisano je da su lica, nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu:
1) lica koja su bila ili jesi privredna društva i druga pravna lica koja su privatizovana na osnovu zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihovi pravni sledbenici u statusnom smislu;
1a) lica koja su pravo korišćenja na zemljištu stekla posle 11. septembra 2009. godine, kupovinom objekta sa pripadajućim pravom korišćenja, od lica koja su privatizovana na osnovu zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, a koja nisu njihovi pravni sledbenici u statusnom smislu;
2) lica – nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečen radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadležnog organa;
3) lica čiji je položaj određen zakonom kojim se uređuje sport, kao i udruženja;
4) društvena preduzeća, nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu;
5) lica na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se uređuje sprovođenje Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 6/02).
Naime, predmetno zemljište koje je predmet konverzije nije dodeljeno radi izgradnje, već je isto bilo predmet razmene između fizičkog lica i opštine (u tom trenutku MZ) a za potrebe izgradnje ustanove.
Na osnovu svega, mišljenja smo da je katastar morao da rešava o zahtevu stranke za konverziju prava korišćenja u pravo svojine bez naknade, obzirom da je zemljište stečeno na neki način teretnim pravnim poslom, i da je imao protivčinidbu suprotne strane za zemljište koje je dato u razmenu.
Kako nema mesta primeni člana 1. Zakona o konverziji iz razloga jer su upisani nosilac prava korišćenja zemljište nije stekao na neki od načina koji su taksativno navedeni u članu 1. stav 2. tačke 1-5. to je potrebno da se zahtev stranke odbije kao neosnovan i da se stranka uputi da postupak konverzije sprovede u katastru, saglasno odredbama člana 102. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.
Mandat saveta MZ kao i predsednika istih istekao je u maju 2021. godine, izbori nisu raspisani, a predsednici Saveta ne odazivaju se na pozive za potpisivanje završnog računa, tromesečnih izveštaja, pristupanja servisima za elektronsko fakturisanje, što dovodi do vršenja zakonskih obaveza. Šta uraditi u nastaloj situaciji?
Navedena situacija nije pravno uređena modelima akata o mesnim zajednicama koje je izradila SKGO.
Ovim aktima predviđena je obaveza predsednika skupštine opštine da raspiše izbore za savet mesne zajednice, najkasnije 30 dana pre isteka mandata saveta. Takođe, je predviđeno da opštinsko veće vrši nadzor nad radom i aktima mesne zajednice, a da kontrolu materijalno-finansijskog poslovanja vrši opštinska uprava i budžetska inspekcija. Očigledno je da pomenuti organi nisu vršili svoje zadatke i obaveze propisane opštinskim aktima.
Ako saveti mesnih zajednica ne funkcionišu od maja meseca prošle godine, to znači da nijedna isplata posle tog perioda nije mogla da bude izvršena (predsednik saveta je nalogodavac za isplatu), da nije usvojen završni račun, izveštaj o radu, izveštaj o korišćenju sredstava koje im je opština prenela, kao i da nisu izvršene druge propisane obaveze saveta. Takođe, nije donet finansijski plan za ovu godinu, što ozbiljno ugrožava funkcionisanje mesnih zajednica.
Imajući u vidu ozbiljnost situacije, kao i činjenicu da ovakva situacija uopšte nije predviđena opštim aktima kojima se uređuju mesne zajednice, smatramo da bi u iznalaženje eventualnog rešenja trebalo uključiti što više učesnika, odnosno uključiti funkcionere opštine (predsednika skupštine, predsednika opštine, eventualno člana veća zaduženog za mesnu samoupravu, ako je takva podela zaduženja članova veća izvršena u vašoj opštini), upravnu i budžetsku inspekciju, kao i organizacionu jedinicu nadležnu za finansije, a prema proceni, pribaviti i mišljenje nadležnog ministarstva.
Takođe, potrebno je odmah raspisati izbore za savete mesnih zajednica, a od saveta kojima je istekao mandat, pribaviti izveštaje o radu i o korišćenju sredstava za period januar-maj 2021. godine, kao i završni račun koji bi obuhvatio isti period.
Da li preporučene mere interresorne komisije iz člana 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom moraju biti u vezi sa merama dodatne podrške koje se realizuju na osnovu mišljenja interresorne komisije?
Postupanje interresorne komisije zavisiti od toga da li je određena usluga, odnosno mera podrške, uspostavljena u lokalnoj zajednici ili na nekom drugom nivou.
Ukoliko u JLS (ili na republičkom nivou) postoji uređena procedura kako se neka usluga ostvaruje i ukoliko se ne navodi da je potrebno priložiti mišljenje IRK, smatramo da je suvišno pokretati postupak za pribavljanje mišljenja IRK, već korisnika treba direktno uputiti na ustanovu gde to pravo može da ostvari.
Ukoliko je pravo na finansiranje troškova rekreativnih nastava i ekskurzija u definisano kroz Odluku o pravima i uslugama iz oblasti socijalne zaštite opštin“, onda nema potrebe da se za ostvarivanje mere dodatne podrške: obezbeđivanje sredstava za finansiranje troškova rekreativne nastave i ekskurzije koje organizuje obrazovna ustanova škola ili roditelj obraćaju interresornoj komisiji.
U slučaju da ne postoji mehanizam kojim se ova (ili neka druga mere dodatne podrške iz druge grupe mera koje predlaže IRK) ostvaruje, onda je mišljenje interresorne komisije jedini put da se ostvare prava na dodatnu podršku za drugu grupu mera: Preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije.
Zbog toga je veoma važno da, kada dobije zahtev, interresorna komisija u okviru svog mišljenja objedini sve mere podrške na koju dete, učenik ili odrasli imaju pravo, kako bi se izbeglo da se za svaku pojedinačnu meru ponovo podnosi zahtev IRK-u. Pored procene potreba za dodatnom podrškom, važno je da se uzme u obzir i situacija u pogledu dostupnosti pojedinih usluga.