Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNa javni konkurs su se prijavila dva kandidata. Jedan kandidat je u pisanoj formi podneo zahtev da prisustvuje otvaranju koverata i proveri dokumetacije, a potom će podneti zahtev i da bude prisutan na odgovaranju drugog kandidata. Da li prijavljen kandidat ima pravo da bude prisutan prilikom otvaranja koverata i da li ima pravo da prisustvuje odgovaranju drugog kandidata?
Zakon o zaposlenima u AP i JLS u članu 108. kaže:
„Rešenje o prijemu u radni odnos izabranog kandidata, odnosno rešenje o premeštaju* dostavlja se svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku. Kandidat iz stava 1. ovog člana ima pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja izjavi žalbu žalbenoj komisiji ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku dogodile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda.
Žalbena komisija je dužna da u roku koji ne može biti duži od 15 dana odluči o žalbi kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku.
Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje ne može da se pokrene upravni spor.“
Dalje se, u članu 109. istog Zakona kaže da:
„Kandidat koji je učestvovao u postupku javnog konkursa ima pravo na pristup informacijama sadržanim u dokumentaciji javnog konkursa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Obaveza je poslodavca da pri ostvarivanju prava iz stava 1. ovog člana vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom.“
Dakle, kandidat koji je učestvovao u postupku javnog konkursa svoja prava može zaštiti u žalbenom postupku i u upravnom sporu, a što se tiče prava na pristup informacijama sadržanim u dokumentaciji javnog konkursa (prijave kandidata, zapisnici i drugo) njih će ostvariti u postupku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Da li inspektor za saobraćaj kontroliše prevoz u gradskom i prigradskom saobraćaju ili je to nadležnost komunalnog inspektora?
Gradski i prigradski prevoz putnika, saglasno Zakonu o komunalnim delatnostima, jeste komunalna delatnost od opšteg interesa. Sadržina ove komunalne delatnosti uređena je članom 3. stav 1. tačka 5. navedenog zakona.
Nadzor nad primenom Zakona o komunalnim delatnostima i propisa donetih na osnovu tog zakona vrše ministarstvo nadležno za poslove komunalnih delatnosti i JLS. Ministarstvo vrši inspekcijski nadzor preko republičkih komunalnih inspektora, u okviru delokruga utvrđenog zakonom, a JLS preko opštinskih, odnosno gradskih komunalnih inspektora.
S druge strane, Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju uređuju se, između ostalog, uslovi i način obavljanja javnog prevoza putnika i prevoza lica za sopstvene potrebe u drumskom saobraćaju. Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja preko republičkog inspektora za drumski saobraćaj (član 146). Jedinici lokalne samouprave se poverava inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona u obavljanju taksi prevoza, limo servisa, domaćeg prevoza koji se obavlja kao vanlinijski prevoz, poseban linijski prevoz i prevoz za sopstvene potrebe, kao i lokalnog prevoza koji se obavlja kao vanlinijski prevoz, poseban linijski prevoz i prevoz za sopstvene potrebe (član 155).
Gradski i prigradski prevoz putnika prema Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju spada u domaći linijski prevoz putnika, a organizaciju i način obavljanja tog prevoza koji se obavlja na teritoriji JLS, uređuje i obezbeđuje JLS.
Za razliku od poverenih poslova koje uređuje Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, poslovi inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem odredaba Zakona o komunalnim delatnostima i propisa donetih na osnovu tog zakona jesu poslovi iz izvorne nadležnosti JLS.
Dakle, gradski i prigradski linijski prevoz putnika spada u oblast komunalnih delatnosti za koju je izvorno nadležna JLS. Stoga Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ne ubraja ovaj vid prevoza u „lokalni prevoz”, ne uređuje ga bliže kao vid javnog linijskog prevoza (kao što je slučaj sa međumesnim linijskim prevozom) i ne poverava ga JLS, jer se radi o izvornoj nadležnosti lokalne samouprave.
Kao što je navedeno, inspekcijski nadzor nad odredbama zakona kojim se uređuje prevoz putnika vrši republičkog inspektora za drumski saobraćaj. Međutim, kada je reč o poverenim poslovima, taj zakon nije imenovao ni lokalnog komunalnog inspektora niti inspektora drumskog saobraćaja (saobraćajnog inspektora), već koristi termin ovlašćeno lice opštinske, odnosno gradske uprave, što znači da zakonodavac nije imao nameru da ulazi u organizaciono pitanje ove inspekcije u JLS.
Kako sektorski zakon nije definisao naziv inspektora koji u oblasti prevoza vrši nadzor na lokalu, to je u većini JLS zadržan naziv saobraćajni inspektor, pri čemu isto lice, zbog srodnosti poslova, efikasnosti i ekonomičnosti u najvećem broju slučajeva pored nadzora nad poverenim poslovima vrši inspekcijski nadzor i nad gradskim i prigradskim prevozom putnika, što prema našem mišljenju nije greška. Ovo stoga što se u oba slučaja radi o nadzoru nad javnim prevozom putnika u drumskom saobraćaju (srodni poslovi) u prilog čemu je i odredba člana 156. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju koji daje ovlašćenje lokalnom inspektoru u nadzoru nad gradskim i prigradskim prevozom putnika da koristi određena ovlašćenja iz tog zakona, propisana za republičkog inspektora za drumski saobraćaj (član 156).
Da li rođeni brat i sestra mogu biti raspoređeni na isto radno mesto u okviru organa uprave, ukoliko su pravilnikom o sistematizaciji sistematizovana dva izvršioca i isti ispunjavaju uslove u pogledu stručne spreme, godina iskustva?
Zakon o zaposlenima u AP i JLS, kao i podzakonska akta doneta u skladu sa ovim zakonom, ne predviđaju ograničenje u smislu raspoređivanja ili premeštaja srodnika na isto radno mesto u organu uprave.
Da li firma koja je izradila projektnu dokumentaciju može da se javi kao ponuđač u javnoj nabavci radova, a koja je raspisana na osnovu izrađene projektne dokumentacije?
Članom 90. Zakona o javnim nabavkama propisano je sledeće:
„Ako je ponuđač, kandidat ili sa njim povezano lice u smislu zakona kojim se uređuje položaj privrednih subjekata i zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica na bilo koji način bio uključen u pripremu postupka nabavke, naručilac preduzima odgovarajuće mere da bi obezbedio da učešće tog ponuđača ili kandidata ne narušava konkurenciju.
Mere iz stava 1. ovog člana obuhvataju dostavljanje drugim privrednim subjektima relevantnih informacija koje su razmenjene ili nastale u okviru učešća ponuđača ili kandidata u pripremi postupka nabavke i utvrđivanje primerenih rokova za podnošenje ponuda.
Ponuđač ili kandidat može da se isključi iz postupka javne nabavke, u vezi sa stavom 1. ovog člana, ako nema drugog načina da se obezbedi postupanje, u skladu sa obavezom poštovanja načela obezbeđivanja konkurencije i jednakosti privrednih subjekata.
Pre isključenja iz stava 3. ovog člana, naručilac je dužan da ponuđaču ili kandidatu omogući da dokaže da njegovo učešće u pripremi postupka nabavke ne može da naruši konkurenciju.
Naručilac je dužan da preduzete mere iz ovog člana dokumentuje u izveštaju o stručnoj oceni prijava, odnosno ponuda.“
Izrađena projektna dokumentacija na kojoj se zasniva nabavka za izvođenje radova predstavlja učešće u pripremi nabavke radova, pa bi naručilac morao da ima u vidu odredbu člana 90. ZJN, i da dostavi drugim privrednim subjektima relevantne informacije koje su razmenjene ili nastale u okviru učešća ponuđača u pripremi postupka (projektne dokumentacije) i utvrdi primereni rok za podnošenje ponuda. Dakle, projektna dokumentacija mora da bude stavljena na raspolaganje svim potencijalnim ponuđačima uz dovoljno dug rok, duži od uobičajenog, za podnošenje ponuda (preporučljivo, ali ne i obavezno, redovan minimalni rok u otvorenom postupku je dovoljan).
Tada se pretpostavlja da niko od ponuđača nije doveden u neravnopravan položaj i da nije data prednost ponuđaču koji je izradio projektnu dokumentaciju. Na naručiocu je procena daljeg postupanja.
Da li prinudni upravnik postavljen od strane organa JLS može da podnese ostavku na tu funkciju? Ukoliko može, da li je dovoljno da o tome obavesti svoju stambenu zajednicu i istakne ostavku na oglasnoj tabli, kao i da obavesti registratora ili je u pitanju drugačija procedura?
Postupak uvođenja prinudne uprave uređen je članom 57. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Stavom 3. ovog člana propisano je da postupak vodi nadležna opštinska, odnosno gradska uprava, koja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, rešenjem imenuje profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u registru profesionalnih upravnika.
Ukoliko profesionalni upravnik koji je imenovan rešenjem iz opravdanih razloga više ne želi da obavlja posao za koji je imenovan, on/ona o razlozima sprečenosti obaveštava opštinsku upravu koja ga je imenovala.
Nadležni organ uprave, nakon što oceni opravdanost razloga navedenih u ovom obaveštenju, može doneti novo Rešenje o prinudnoj upravi i imenovati novog profesionalnog upravnika.
Ukoliko nadležni organ uprave oceni da razlozi navedeni u obaveštenju nisu opravdani, može podneti prijavu sudu časti pri Privrednoj komori Srbije, radi utvrđivanja da li je došlo do povrede profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), kao i radi izricanje mera ako je do povrede došlo.
Dakle, profesionalni upravnik ne može podneti ostavku stambenoj zajednici na način kako je to u pitanju postavljeno.