U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Ugovor o prodaji dužnika kao pravnog lica mora da sadrži osim bitnih elemenata ugovora i sve pojedinosti koje se odnose na predmetnu prodaju.

Nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljanju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti ogdovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom. Navedeno rešenje sa dokazom o uplati novčanog iznosa je osnov za sticanje i upis prava svojine kupca, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene kupoprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu. Rešenje se objavljuje na oglasnoj i elektronskoj tabli suda i dostavlja razlučnim, odnosno založnim poveriocima. Žalbu mogu podneti sva zainteresovana lica u skladu sa članom 133. stav 13. Zakona o stečaju.

Sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Shodno odredbi člana 20. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.

Shodno navedenom, a uzimajući u obzir da poreski organ raspolaže pravosnažnim rešenjem o obustavi stečajnog postupka, postoji pravni osnov da se sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica preknjiže na PIB stečajne mase, kao i sve kasnije promene koje se odnose na postupak stečaja koji se nastavlja nad PIB stečajna masa.

U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase, a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završne deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, postoji pravni osnov da se izvrše i druga knjiženja na PIB stečajne mase.

Poresku prijavu PPI 1 za privredna društva u stečaju podnosi stečajni upravnik i te obaveze se knjiže na PIB stečajna masa. Privredno društvo koje nastavlja sa poslovanjem kao aktivno privredno društvo nakon prodaje u postupku stečaja, podnosi poreske prijave za imovinu koju je stekao u tom postupku i to od dana pravosnažnosti rešenja kojim se konstatuje da je prodaja izvršena (član 133. stav 13. Zakona o stečaju i član 10. stav 7.  tačka 2 Zakona o porezima na imovinu).

Dakle, moraju se razdvojiti obaveze, s obzirom da postoje dva PIB i dva obveznika.

Pravni osnov za preknjižavanje obaveza sa PIB stečajnog dužnika koji je prodat u postupku stečaja je rešenje kojim se obustavlja stečajni postupak i konstatuje izvršena prodaja. Kao prateći dokument je ugovor o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica.

Pravni osnov za isknjižavanje obaveza sa PIB stečajne mase je rešenje o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom, na osnovu koga se između ostalog sprovodi i brisanje iz registra APR. Najnovijim izmenama ZPPPA odredbama člana 163a, propisano je da se u vanbilansno poresko računovodstvo prenose i obaveze i preplate poreskih obveznika nad kojim je stečajni postupak okončan putem bankrotstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak. To znači da sa pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka sa PIB stečajne mase, treba da se prenesu potraživanja i preplate u vanbilansnu poresko računovodstvo.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Institut reorganizacije uređen je u skladu sa odredbama članova od 155. do 173. Zakona o stečaju. Voljom učesnika postupka reorganizacije mogu se bitno izmeniti odnosi stečajnog dužnika i njegovih poverilaca, ali isto tako i promeniti vlasnička struktura i sprovesti statusne promene stečajnog dužnika. Izglasani plan reorganizacije pravosnažnošću stiče snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su navedena u planu reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima posledice i na sve druge stečajne poverioce čija su potraživanja obuhvaćena planom. To znači da se pod istim uslovima namiruju i potraživanja poverilaca koji su glasali protiv usvajanja plana ili se o njemu nisu izjašnjavali. Važno je da su njihova potraživanja obuhvaćena planom reorganizacije, bez obzira da li je isti usvojen nakon pokretanja stečajnog postupka ili kao unapred pripremljeni plan reorganizacije.

S obzirom da je programski veoma zahtevno rešiti sve mogućnosti za izmirenje potraživanja koje se mogu predvideti „Unapred pripremljenim planom reorganizacije“ – UPPR , trenutno je jedino moguće ručnim nalozima (tzv.“R-nalozi“) pojedinačno u poreskom računovodstvu proknjižiti promene prema dospeću namirenja u UPPR.

Pravosnažno rešenje o usvajanju UPPR je pravni osnov za sprovođenje odgovarajućih knjiženja prema usvojenom načinu namirenja obaveza. Knjiženja u poreskom računovodstvu vrše se prema rokovima iz UPPR, ne pre.

Imajući u vidu da je plan reorganizacije u stečajnom postupku (čije je usvajanje rešenjem potvrdio sud), prema članu 41. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izvršna isprava, u slučaju neizvršavanja obaveza koje su utvrđene planom, može se izvršiti naplata u izvršnom postupku preko izvršitelja.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Naplata lokalnih administrativnih taksi vrši se u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama, Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i Odlukom o lokalnim administrativnim taksama.  

Članom 7. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom. Odluka skupština jedinice lokalne samoprave se donosi nakon održavanja javne rasprave, a može se menjati najviše jedanput godišnje, i to u postupku utvrđivanja budžeta jedinice lokalne samouprave za narednu godinu.

Izuzetno, odluka se može se izmeniti i u slučaju donošenja, odnosno izmene zakona ili drugog propisa kojim se uređuju izvorni prihodi jedinice lokalne samouprave. Odluka se objavljuje na način na koji se objavljuju akti jedinice lokalne samouprave.

Članom 9. i 10. Zakona o finansiranju lokalne samouprave uređene su lokalne administrativne takse:

U skladu sa članom 9. Zakona o finansiranju lokalne samouprave skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje koje organi jedinice lokalne samouprave izdaju, odnosno obavljaju u okviru poslova iz svoje izvorne nadležnosti.

Jedinica lokalne samouprave ne može uvesti lokalnu administrativnu taksu za spise i radnje iz nadležnosti organa za koje je zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse propisano plaćanje republičkih administrativnih taksi.

U skladu sa članom 10. ovog zakona, akt iz člana 9. stav 1. sadrži sledeće elemente:

1) spise i radnje za koje se uvodi lokalna administrativna taksa;

2) nastanak taksene obaveze;

3) obveznike takse;

4) način plaćanja takse;

5) oslobađanja od plaćanja takse;

6) visina takse.

Visina takse ne može biti veća od iznosa republičke administrativne takse propisane za odgovarajući, odnosno sličan spis ili radnju.

Lokalna poreska administracija, za svoje usluge i radnje naplaćuje lokalnu administrativnu taksu koja je propisana Odlukom o lokalnim administrativnim taksama koju je usvojila skupština opštine u okviru koje je visina lokalne administrativne takse propisana Taksenom tarifom. Dakle, odlukom se uvode lokalne administrativne takse za spise i radnje u izvornim poslovima koje obavlja jedinica lokalne samouprave.

U okviru nadležnosti lokalne poreske administracije republičke administrativne takse naplaćuju se za spise radnje koje su u nadležnosti republičkog organa (Ministarstvo finansija u postupku nadležnosti po žalbama, vanrednih pravnih lekova, opomene za neplaćene republičke takse…).

Shodno navedenom, prilikom izdavanje uverenja o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija u okviru nadležnosti lokalne poreske administracije, uvek se naplaćuje se lokalna administrativna taksa. 

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakonom o porezima na imovinu propisano je da se porez na imovinu plaća, između ostalog i na pravo svojine na nepokretnosti.

Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, u članu 7. propisano je da se pravo svojine na nepokretnosti upisuje kao:

            1) svojina;

            2) susvojina;

            3) zajednička svojina, a zajednička svojina je jedna vrsta prava svojine.

Članom 4. Zakona o porezima na imovinu propisano je kada je na istoj nepokretnosti više lica obveznici, obveznik je svako od tih lica srazmerno svom udelu u odnosu na celu nepokretnost. Kada udeli obveznika na istoj nepokretnosti nisu određeni, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu smatraće se da su jednaki.

Prema navedenim zakonskim odredbama, u konkretnom slučaju poreske prijave treba da podnesu oba supružnika, pri čemu će svakom od njih porez na imovinu biti utvrđen za 1/2 nepokretnosti.

Pogledaj/preuzmi:

- Mišljenje Ministarstva finansija (supružnici prilikom prodaje).pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima  iz oblasti rada lokalne poreske   administracije organizuje se kroz  saradnju projekta „Institucionalna   podrška SKGO-treća faza“ koji  sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza   na imovinu“ koji sprovodi  HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema odredbi člana 88. Zakona o stečaju, u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika.

Prema odredbi člana 93.stav 1. Zakona o stečaju, od dana otvaranja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja, osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka.

Dakle, kao obveznik poreza na imovinu koji vodi poslovne knjige, privredno društvo je obavezno da svake godine, do 31. marta, utvrdi porez na imovinu samooporezivanjem i da podnese poresku prijavu na obrascu PPI-1 (sa odgovarajućim prilozima propisanim Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu, kao i da prijavi promene koje su od uticaja na izmenu poreske obaveze u toku poreske godine i da u vezi sa tim promenama utvrdi uvećanje, odnosno umanjenje obračunatog prijavljenog poreza za tu poresku godinu).

Danom otvaranja stečaja nad privrednim društvom ne prestaju njegova prava, korišćenje i državina na nepokretnosti koje to društvo čine obveznikom poreza na imovinu. To društvo je obveznik poreza na imovinu sve dok mu ne prestane poreska obaveza (prema Zakonu o porezima na imovinu) na svakoj konkretnoj nepokretnosti (npr. njenom prodajom). Stoga je i privredno društvo u stečaju u obavezi da u propisanim rokovima podnosi poreske prijave o utvrđenom porezu na imovinu, odnosno o promenama koje utiču na izmenu utvrđenog poreza na imovinu.

Shodno navedenom, poreske obaveze koje su nastale pre otvaranja stečajnog postupka moraju se prijaviti u postupku stečaja, prijavom potraživanja, i nije ih moguće prinudno naplatiti. Međutim, obaveze nastale po osnovu poreza u toku trajanja stečajnog postupka predstavljaju troškove stečajnog postupka, odnosno obaveze stečajne mase, pa se isti mora utvrđivati i u smislu odredbi člana 93. stav 1 . Zakona o stečaju, i može prinudno naplaćivati. Presuda Upravnog suda upravo potvrđuje navedeno.

Potraživanje se ne može menjati koje je prijavljeno prijavom potraživanja, ali se obaveze za period nakon otvaranja stečajnog postupka utvrđuju i naplaćuju.

Pogledaj/preuzmi:

- Bilten Ministarstva finansija 12/2017.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske   administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna   podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza   na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.