U skladu sa Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti i iznosima naknada propisani kriterijumi za plaćanje naknade, neophodno je da pravno lice ili preduzetnik ispunjava sledeće uslove:

• da ima pretežnu šifru delatnosti registrovanu u Agenciji za privredne registre ili delatnost od koje ostvaruju najviše prihoda;
• da se njegova pretežna delatnost nalazi pobrojana u Prilogu Uredbe;
• da pravno lice vodi poslovne knjige po Zakonu o računovodstvu po kom se razvrstava u skladu sa ovim zakonom na mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice;
• da ima prihod ostvaren u prethodnoj godini, jer je Zakonom propisan uslov da naknada ne može biti veća od 0,4% tog prihoda.

Naime, u Prilogu Uredbe, kao delatnosti koje imaju mali negativan uticaj na životnu sredinu pobrojane su između ostalog i uslužne delatnosti u koje spada i delatnost udruženja, a u redovnom godišnjem finansijskom izveštaju ovih pravnih lica, u bilansu uspeha  u poslovne prihode, između ostalog, spadaju i prihodi od članarina i donacija i dr.

Shodno navedenom, smatramo da su sva udruženja obveznici naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, a obzirom da nijednom odredbom nisu izuzeti. Udruženja su u zakonskoj obavezi da podnesu prijavu, pri čemu naknadu plaćaju udruženja koja obavljanjem delatnosti ostvaruju poslovni prihod, a što predstavlja podatak iskazan u finansijskom izveštaju u bilansu uspeha u delu Poslovni prihodi, dok se onima čiji poslovni prihod iznosi 0 (nula) dinara, donosi rešenje kojim se utvrđuje naknada u iznosu 0 (nula) dinara.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske  administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna  podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza  na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje radova na postojećem objektu u postojećem gabaritu i volumenu objekta kojima se poboljšava stanje objekta (utiče na stabilnost i sigurnost objekta, menjaju konstruktivni elementi, povećava broj funkcionalnih jedinica u samom objektu, menja spoljni izgled objekta). U tom slučaju kao godina za obračun amortizacije uzima se godina u kojoj je izvršena rekonstrukcija.

Adaptacija objekta predstavlja radove manjeg obima koji ne utiču na izmenu godine za amortizaciju  (promena organizacije prostora u objektu, zamena uređaja, postrojenja, opreme, kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled). Dogradnja je izvođenje radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta i sa njim čini jedinstvenu građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Ukoliko novoizgrađeni prostor, formiran dogradnjom ili nadziđivanjem postojećeg objekta, čini zasebnu građevinsku i ekonomsku celinu koja može biti samostalni predmet prometa, osnovica poreza na imovinu se umanjuje za amortizaciju počev od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja ili rekonstrukcija tog posebnog dela. U tom slučaju nema osnova da se na postojećem delu menja amortizacija,  postojeća prijava se ne menja, a obveznik podnosi posebnu prijavu za dograđeni objekat sa pripadajućom godinom izgradnje.

U slučaju kada je izvršena dogradnja ili nadziđivanje postojećeg objekta, a izvedenim radovima je formirana jedinstvena građevinska, funkcionalna ili tehnička celina, koja samo kao jedinstvena može biti predmet pravnog prometa i koja se kao jedinstvena oporezuje porezom na imovinu, vrednost objekta koja čini osnovicu poreza na imovinu umanjuje se za amortizaciju, koja se obračunava za broj godina od isteka godine u kojoj je izvršena izgradnja (poslednja rekonstrukcija) postojećeg objekta, a koji je umanjen srazmerno učešću korisne površine postojećeg objekta u odnosu na ukupnu korisnu površinu tog objekta nakon dogradnje.

Pogledaj/preuzmi:

 - Mišljenje Ministarstva finansija_Bilten 9/2015 na temu obračuna amortizacije.pdf.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske  administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna  podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza  na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata, poreske prijave dužni su da podnose kako fizička tako i pravna lica. Crkve i verske zajednice koje su registrovane u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama imaju svojstvo pravnog lica. Ukoliko vode poslovne knjige porez na imovinu utvrđuju samooporezivanjem, i u obavezi su da podnose poresku prijavu PPI-1, a ako ne vode poslovne knjige podnose poresku prijavu PPI-2 u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakonom o porezima na imovinu.

Kada se za Srpsku Pravoslavnu Crkvu sprovodi postupak ozakonjenja po podnetom zahtevu, potrebno je priložiti odgovarajuću poresku prijavu. U tom smislu, potrebno je utvrditi činjenično stanje za predmetni objekat koji se ozakonjuje i u skladu sa tim zahtevati podnošenje odgovarajuće poreske prijave.

Članom 4. Zakona o računovodstvu, propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na crkve i verske zajednice, osim u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti, u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti.

U nastvaku su dva mišljenja iz Biltena Ministarstva finansija koja daju objašnjenje u vezi plaćanja poreza na imovinu od strane crkvi i verskih zajednica:

- Bilten 5/14_misljenje br. 11b (pogledaj/preuzmi) .pdf

- Bilten 9/2015_mišljenje br. 1 (pogledaj/preuzmi).pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske  administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna  podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza  na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Na radnopravni status zaposlenih u javnim preduzećima i ustanovama koje osniva lokalna samouprava primenjuje se Zakon o radu koji ne poznaju mogućnost sporazumnog preuzimanja zaposlenih, sem u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, kada poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca (čl. 147 – 151. Zakona o radu).

Takođe, Zakonom o radu predviđen je institut upućivanja na rad kod drugog poslodavca. O tome govore odredbe člana 174. u kojima se kaže da zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana. Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u navedenim slučajevima, i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje. Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme. Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.

Članom 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, tačka (3) navedeno je da je Mišljenje IRK obavezno za: „donošenje individualnog obrazovnog plana (IOP2), koji podrazumeva prilagođavanje ciljeva, sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada, odnosno izmena plana nastave i učenja,“

Dakle, kada se IRK složi sa predlogom da je učeniku potrebno prilagođavanje nastavnog procesa po IOP2, ona je svojim mišljenjem potvrdila da je za učenika potrebno prilagođavanje   ciljeva, sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada.

Kada se IRK složi sa predlogom, kao što je u Vašem primeru, da se iz IOP2 isključi drugi strani jezik, onda se u svom mišljenju izjasnila da je potrebna izmena plana nastave i učenja za tog učenika.

Ova druga mere je restriktivnija i povlači za sobom dodatna pitanja vezana za fond časova i organizaciju radnog dana za tog učenika i treba je posebno razmatrati i jasno navesti da li se mišljenje IRK odnosi i na izmenu nastavnog plana.