Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li rođeni brat i sestra mogu biti raspoređeni na isto radno mesto u okviru organa uprave, ukoliko su pravilnikom o sistematizaciji sistematizovana dva izvršioca i isti ispunjavaju uslove u pogledu stručne spreme, godina iskustva?
Zakon o zaposlenima u AP i JLS, kao i podzakonska akta doneta u skladu sa ovim zakonom, ne predviđaju ograničenje u smislu raspoređivanja ili premeštaja srodnika na isto radno mesto u organu uprave.
Da li firma koja je izradila projektnu dokumentaciju može da se javi kao ponuđač u javnoj nabavci radova, a koja je raspisana na osnovu izrađene projektne dokumentacije?
Članom 90. Zakona o javnim nabavkama propisano je sledeće:
„Ako je ponuđač, kandidat ili sa njim povezano lice u smislu zakona kojim se uređuje položaj privrednih subjekata i zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica na bilo koji način bio uključen u pripremu postupka nabavke, naručilac preduzima odgovarajuće mere da bi obezbedio da učešće tog ponuđača ili kandidata ne narušava konkurenciju.
Mere iz stava 1. ovog člana obuhvataju dostavljanje drugim privrednim subjektima relevantnih informacija koje su razmenjene ili nastale u okviru učešća ponuđača ili kandidata u pripremi postupka nabavke i utvrđivanje primerenih rokova za podnošenje ponuda.
Ponuđač ili kandidat može da se isključi iz postupka javne nabavke, u vezi sa stavom 1. ovog člana, ako nema drugog načina da se obezbedi postupanje, u skladu sa obavezom poštovanja načela obezbeđivanja konkurencije i jednakosti privrednih subjekata.
Pre isključenja iz stava 3. ovog člana, naručilac je dužan da ponuđaču ili kandidatu omogući da dokaže da njegovo učešće u pripremi postupka nabavke ne može da naruši konkurenciju.
Naručilac je dužan da preduzete mere iz ovog člana dokumentuje u izveštaju o stručnoj oceni prijava, odnosno ponuda.“
Izrađena projektna dokumentacija na kojoj se zasniva nabavka za izvođenje radova predstavlja učešće u pripremi nabavke radova, pa bi naručilac morao da ima u vidu odredbu člana 90. ZJN, i da dostavi drugim privrednim subjektima relevantne informacije koje su razmenjene ili nastale u okviru učešća ponuđača u pripremi postupka (projektne dokumentacije) i utvrdi primereni rok za podnošenje ponuda. Dakle, projektna dokumentacija mora da bude stavljena na raspolaganje svim potencijalnim ponuđačima uz dovoljno dug rok, duži od uobičajenog, za podnošenje ponuda (preporučljivo, ali ne i obavezno, redovan minimalni rok u otvorenom postupku je dovoljan).
Tada se pretpostavlja da niko od ponuđača nije doveden u neravnopravan položaj i da nije data prednost ponuđaču koji je izradio projektnu dokumentaciju. Na naručiocu je procena daljeg postupanja.
Da li prinudni upravnik postavljen od strane organa JLS može da podnese ostavku na tu funkciju? Ukoliko može, da li je dovoljno da o tome obavesti svoju stambenu zajednicu i istakne ostavku na oglasnoj tabli, kao i da obavesti registratora ili je u pitanju drugačija procedura?
Postupak uvođenja prinudne uprave uređen je članom 57. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Stavom 3. ovog člana propisano je da postupak vodi nadležna opštinska, odnosno gradska uprava, koja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, rešenjem imenuje profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u registru profesionalnih upravnika.
Ukoliko profesionalni upravnik koji je imenovan rešenjem iz opravdanih razloga više ne želi da obavlja posao za koji je imenovan, on/ona o razlozima sprečenosti obaveštava opštinsku upravu koja ga je imenovala.
Nadležni organ uprave, nakon što oceni opravdanost razloga navedenih u ovom obaveštenju, može doneti novo Rešenje o prinudnoj upravi i imenovati novog profesionalnog upravnika.
Ukoliko nadležni organ uprave oceni da razlozi navedeni u obaveštenju nisu opravdani, može podneti prijavu sudu časti pri Privrednoj komori Srbije, radi utvrđivanja da li je došlo do povrede profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), kao i radi izricanje mera ako je do povrede došlo.
Dakle, profesionalni upravnik ne može podneti ostavku stambenoj zajednici na način kako je to u pitanju postavljeno.
Da li se isplata dnevnica sa službenih putovanja u zemlji i inostranstvu zaposlenima u Turističkoj organizaciji vrši do neoporezivih iznosa i jesu li u obavezi dostaviti račune?
Članom 118. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017- odluka US, 113/2017 i 95/2018-autentično tumačenje) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to između ostalog i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu.
Članom 3. Zakona o radu propisano je da se kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.
Obzirom da ne postoji kolektivni ugovor za zaposlene u turističkim organizacijama (odnosno ne postoji uopšte za oblast turizma), poslodavac, odnosno, turistička organizacija osnovana od stane jedinice lokalne samouprave za slučajeve predviđene u članu 3. Zakona o radu, treba da izradi i donese opšti akt kojim će regulisati: kada zaposleni ostvaruje pravo za naknadu troškova, koji je iznos naknade i koja je dokumentacija potrebna za pravdanje nastalih troškova. Ovim aktom se ne mogu utvrditi manja prava za zaposlene niti se zaposleni može staviti u nepovoljniji položaj od onoga što je utvrđeno Zakonom o radu.
Takođe, potrebno je proveriti u statutarnoj dokumentaciji Turističke organizacije, kao i u aktima JLS na koji način osnivač daje saglasnost na ovaj akt.
Prilikom upućivanja zaposlenog na službeni put, poslodavac izdaje putni nalog u koji se upisuju svi podaci značajni za putovanje. Putni nalog je i dokument na osnovu kog se vrši obračun naknade troškova službenog puta i vrši plaćanje.
U skladu sa članom 18. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020-usklađeni din.izn., 153/2020, 156/2020-usklađeni din.izn., 6/2021-usklađeni din.izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021-usklađeni din.izn. i 10/2022-usklađeni din.izn.), ne oporezuje se do 2.617,00 dinara po osnovu cele dnevnice, odnosno do pripadajućeg iznosa za polovinu dnevnice, utvrđene na način i u skladu sa propisima nadležnog državnog organa.
Sam neoporezivi iznos ne predstavlja propisani iznos naknade troškova službenog putovanja, ali se na iznos preko utvrđenog plaća porez po stopi od 10%.
Da li je obaveza upravnika stambene zajednice da nakon 4 godine od dana kada je izabran za upravnika iz reda stanara, ponovo podnese Registratoru zahtev sa zapisnikom i odlukom o izboru/reizboru upravnika, ili postoji i obaveza profesionalnog upravnika da po isteku 4 godine od dana kada je zaključen ugovor sa stambenom zajednicom podnese zahtev sa zapisnikom i odlukom o izboru profesionalnog upravnika?
Članom 49. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisan je način izbora i trajanje mandata Upravnika koji se bira iz reda vlasnika stanova. Njegov/njen mandat traje četiri godine i nakon isteka ovog perioda obavezan/na je da dostavi registratoru odluku/zapisnik sa sednice skupštine stambene zajednice o reizboru.
Članom 56. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisan je način poveravanja poslova upravljanja profesionalnom upravniku. Stav 4. ovog člana propisuje da se poslovi upravljanja poveravaju profesionalnom upravniku zaključenjem ugovora između stambene zajednice i organizatora profesionalnog upravljanja. Ovaj ugovor se zaključuje u pisanoj formi na određeno ili neodređeno vreme, u skladu sa stavom 6. istog člana.
Dakle, iz navedenog se može zaključiti da mandat profesionalnih upravnika nije oročen na 4 godine na način kao što je oročen mandat “običnih” upravnika iz redova stanara, već je regulisan ugovorom potpisanim između organizatora profesionalnog upravljanja i stambene zajednice.