Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je donošenje rešenje o neuspehu javnog konkursa u jednom delu, uslov za raspisivanje novog javnog konkursa? Šta na primer da nije bilo prijava na javni konkurs (član 110. stav 1. tačka 1) zakona), da li se novi konkurs tada može raspisati bez prethodno donetog rešenja o neuspehu ili se raspisuje bez donošenja rešenja o neuspehu?
Članom 110. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da javni konkurs nije uspeo:
O neuspehu javnog konkursa službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave donosi rešenje koje dostavlja svim kandidatima iz stava 1. tač. 3), 4) i 5) ovog člana.
Članom 111. istog zakona predviđeno je da kandidati iz člana 110. stav 1. tač. 3) i 4) imaju pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja o neuspehu javnog konkursa izjave žalbu žalbenoj komisiji ako smatraju da ispunjavaju merila propisana za izbor ili da su se u izbornom postupku desile takve nepravilnosti, koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda.
Prijave iz člana 110. stav 1. tačka 2) ovog zakona, konkursna komisija odbacuje rešenjem protiv koga se može izjaviti žalba žalbenoj komisiji.
Žalba iz stava 2. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Žalbena komisija je dužna da u roku koji ne može biti duži od 15 dana odluči po žalbi.
Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor.
Iz navedenog zaključujemo da se rešenje o neuspehu javnog konkursa donosi u svim slučajevima neuspeha javnog konkursa, s tim što će se u skladu sa članom 110. stav 2. ono dostaviti svim kandidatima koji su imali pravo da učestvuju u izbornom postupku.
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i Uredba o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ne uslovljavaju raspisivanje novog javnog konkursa ili drugog načina popunjavanja upražnjenog radnog mesta momentom donošenja rešenja o neuspehu javnog konkursa, tako da će o koracima popunjavanja upražnjenog radnog mesta nakon neuspeha javnog konkursa odlučiti rukovodilac organa.
Ko je nadležan za kontrolu postavljenih klima uređaja?
Imajući u vidu važeće propise u ovoj oblasti, za postavljanje klima uređaja potrebno je pribaviti rešenje u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, jer se postavljanjem ovih uređaja uvećava investiciona vrednost objekta.
Naime, Pravilnik o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi („Sl. glasnik RS“, br. 102/2020, 16/2021 i 87/2021), u članu 2. nabraja sve posebne vrste objekata i radova za koje nije potrebno pribaviti akt nadležnog organa, između ostalog, nosače antena sa antenama na postojećim zgradama, ali ne i – klima uređaje.
Odluka o komunalnom redu („Sl. list grada Beograda“, br. 10/2011, 60/2012, 51/2014, 92/2014, 2/2015, 11/2015, 61/2015, 75/2016, 19/2017, 50/2018, 92/2018, 118/2018, 26/2019, 52/2019, 60/2019, 17/2020, 89/2020, 106/2020, 138/2020, 152/2020, 40/2021, 94/2021, 101/2021, 111/2021, 120/2021 i 19/2022), propisuje u članu 15. da se klima-uređaj, može postaviti na spoljni deo zgrade, pod uslovima i po postupku utvrđenom propisima kojima se uređuje izvođenje radova na ugradnji postrojenja, instalacija i opreme. uređaji se postavljaju na način kojim se ne dovodi do oštećivanja same zgrade, susedne zgrade i ne ugrožava bezbednost građana i okoline. klima uređaj postavlja se tako da se onemogući izlivanje kondenzata iz klima-uređaja na spoljne delove te zgrade, susedne zgrade, kao i direktno izlivanje na površinu javne namene, odnosno površinu u javnom korišćenju. nadzor nad sprovođenjem ove odluke vrši komunalna inspekcija.
Novčanom kaznom u iznosu od 50.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako klima-uređaj postavi tako da se kondenzat iz tog uređaja izliva na spoljne delove zgrade, susedne zgrade, odnosno direktno izliva na površinu javne namene, ili površinu u javnom korišćenju.
Nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture izdaje uslove i saglasnost za izvođenje radova za postavljanje klima uređaja, kada se ovi radovi izvode na spoljnim delovima zgrade koja je utvrđena kao kulturno dobro, koja uživa prethodnu zaštitu ili se nalazi u prostornoj kulturno-istorijskoj celini, odnosno celini koja uživa prethodnu zaštitu.
Dakle, komunalna inspekcija preduzima mere u skladu sa svojim ovlašćenjima koja proizilaze iz Odluke o komunalnom redu.
Koja je obavezna dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekte kategrije "G"?
Prema članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji, po završetku izgradnje, odnosno izvođenja radova, za objekte za čiju izgradnju je u skladu sa posebnim propisom predviđeno izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova, na zahtev investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu.
Prema članu 158. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno projekat za izvođenje i izjava stručnog nadzora, izvođača radova i investitora da nije odstupljeno od projekta za izvođenje, a za objekte iz člana 145. ovog zakona za koje nije propisana izrada projekta za izvođenje izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i odgovornog izvođača radova da nije odstupljeno od idejnog projekta, specifikacija posebnih delova, rešenje o utvrđivanju kućnog broja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije, sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima, kao i drugi dokazi u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje postupak sprovođenja objedinjene procedure.
Prema članu 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole koji se podnosi kroz CIS se prilaže:
S obzirom da se radi o objektima TS 10/04 i elektrokablu za predmetnu TS, od navedenih dokaza nije potrebno dostavljati dokaze pod 4), 5) i 7). Ukoliko nije odstupljeno od idejnog projekta, podnosi se dokaz pod 2) – idejni projekat sa izjavom investitora, vršioca stručnog nadzora i odgovornog izvođača radova da nije odstupljeno od idejnog projekta, a ukoliko jeste odstupljeno dokaz pod 1) - projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.
Idejni projekat, odnosno projekat izvedenog objekta, kao i navedena izjava, moraju biti izrađeni i overeni u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije. Izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i odgovornog izvođača radova mora biti u skladu sa istim pravilnikom – Prilog 7.
Izveštaj komisije za tehnički pregled, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole, mora biti izrađen i overen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje tehnički pregled. Predlog za izdavanje upotrebne dozvole mora biti u skladu sa istim pravilnikom – Prilog 2.
Upotrebna dozvola se, na zahtev investitora podnosi za svaki objekat posebno, s obzirom da je njihova izgradnja odobrena posebnim rešenjima.
Na javni konkurs su se prijavila dva kandidata. Jedan kandidat je u pisanoj formi podneo zahtev da prisustvuje otvaranju koverata i proveri dokumetacije, a potom će podneti zahtev i da bude prisutan na odgovaranju drugog kandidata. Da li prijavljen kandidat ima pravo da bude prisutan prilikom otvaranja koverata i da li ima pravo da prisustvuje odgovaranju drugog kandidata?
Zakon o zaposlenima u AP i JLS u članu 108. kaže:
„Rešenje o prijemu u radni odnos izabranog kandidata, odnosno rešenje o premeštaju* dostavlja se svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku. Kandidat iz stava 1. ovog člana ima pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja izjavi žalbu žalbenoj komisiji ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku dogodile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda.
Žalbena komisija je dužna da u roku koji ne može biti duži od 15 dana odluči o žalbi kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku.
Odluka žalbene komisije je konačna i protiv nje ne može da se pokrene upravni spor.“
Dalje se, u članu 109. istog Zakona kaže da:
„Kandidat koji je učestvovao u postupku javnog konkursa ima pravo na pristup informacijama sadržanim u dokumentaciji javnog konkursa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Obaveza je poslodavca da pri ostvarivanju prava iz stava 1. ovog člana vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom.“
Dakle, kandidat koji je učestvovao u postupku javnog konkursa svoja prava može zaštiti u žalbenom postupku i u upravnom sporu, a što se tiče prava na pristup informacijama sadržanim u dokumentaciji javnog konkursa (prijave kandidata, zapisnici i drugo) njih će ostvariti u postupku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Da li inspektor za saobraćaj kontroliše prevoz u gradskom i prigradskom saobraćaju ili je to nadležnost komunalnog inspektora?
Gradski i prigradski prevoz putnika, saglasno Zakonu o komunalnim delatnostima, jeste komunalna delatnost od opšteg interesa. Sadržina ove komunalne delatnosti uređena je članom 3. stav 1. tačka 5. navedenog zakona.
Nadzor nad primenom Zakona o komunalnim delatnostima i propisa donetih na osnovu tog zakona vrše ministarstvo nadležno za poslove komunalnih delatnosti i JLS. Ministarstvo vrši inspekcijski nadzor preko republičkih komunalnih inspektora, u okviru delokruga utvrđenog zakonom, a JLS preko opštinskih, odnosno gradskih komunalnih inspektora.
S druge strane, Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju uređuju se, između ostalog, uslovi i način obavljanja javnog prevoza putnika i prevoza lica za sopstvene potrebe u drumskom saobraćaju. Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja preko republičkog inspektora za drumski saobraćaj (član 146). Jedinici lokalne samouprave se poverava inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona u obavljanju taksi prevoza, limo servisa, domaćeg prevoza koji se obavlja kao vanlinijski prevoz, poseban linijski prevoz i prevoz za sopstvene potrebe, kao i lokalnog prevoza koji se obavlja kao vanlinijski prevoz, poseban linijski prevoz i prevoz za sopstvene potrebe (član 155).
Gradski i prigradski prevoz putnika prema Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju spada u domaći linijski prevoz putnika, a organizaciju i način obavljanja tog prevoza koji se obavlja na teritoriji JLS, uređuje i obezbeđuje JLS.
Za razliku od poverenih poslova koje uređuje Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, poslovi inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem odredaba Zakona o komunalnim delatnostima i propisa donetih na osnovu tog zakona jesu poslovi iz izvorne nadležnosti JLS.
Dakle, gradski i prigradski linijski prevoz putnika spada u oblast komunalnih delatnosti za koju je izvorno nadležna JLS. Stoga Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ne ubraja ovaj vid prevoza u „lokalni prevoz”, ne uređuje ga bliže kao vid javnog linijskog prevoza (kao što je slučaj sa međumesnim linijskim prevozom) i ne poverava ga JLS, jer se radi o izvornoj nadležnosti lokalne samouprave.
Kao što je navedeno, inspekcijski nadzor nad odredbama zakona kojim se uređuje prevoz putnika vrši republičkog inspektora za drumski saobraćaj. Međutim, kada je reč o poverenim poslovima, taj zakon nije imenovao ni lokalnog komunalnog inspektora niti inspektora drumskog saobraćaja (saobraćajnog inspektora), već koristi termin ovlašćeno lice opštinske, odnosno gradske uprave, što znači da zakonodavac nije imao nameru da ulazi u organizaciono pitanje ove inspekcije u JLS.
Kako sektorski zakon nije definisao naziv inspektora koji u oblasti prevoza vrši nadzor na lokalu, to je u većini JLS zadržan naziv saobraćajni inspektor, pri čemu isto lice, zbog srodnosti poslova, efikasnosti i ekonomičnosti u najvećem broju slučajeva pored nadzora nad poverenim poslovima vrši inspekcijski nadzor i nad gradskim i prigradskim prevozom putnika, što prema našem mišljenju nije greška. Ovo stoga što se u oba slučaja radi o nadzoru nad javnim prevozom putnika u drumskom saobraćaju (srodni poslovi) u prilog čemu je i odredba člana 156. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju koji daje ovlašćenje lokalnom inspektoru u nadzoru nad gradskim i prigradskim prevozom putnika da koristi određena ovlašćenja iz tog zakona, propisana za republičkog inspektora za drumski saobraćaj (član 156).