Na veb prezentaciji organa JLS, lični podaci se štite u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", br. 87/2018).

U svim pojedinačnim aktima, potrebno je obrisati, odnosno, „zacrniti“ podatke pre objavljivanja na elektronskoj oglasnoj tabli  u okviru veb prezentacije.

Opšti akti koji se objavljuju u Službenom glasniku ne bi trebalo da sadrže podatke o ličnosti.

Mašinski čitljivi podaci su oni koje računar može jednostavno da pročita i obradi. Mašinski čitljivi podaci su u takvom formatu da jedno polje sadrži jedan podatak, a svi podaci u jednoj koloni ili redu su prikazani na dosledan način, tako da računar može da pročita te podatke. Eksel tabele sa spojenim poljima (merged data) nisu mašinski čitljivi.

Podaci dati u formi slike, pdf dokumenta ili doc formatu su komplikovani za automatsku mašinsku obradu i nisu mašinski čitljivi. Neki od odgovarajućih formata su: xml, kml, cxv, JSON, geoJSON, ods, xlsx, itd. U zavisnosti od podataka koji se objavljuju (geoprostorni podaci, šifarnici ili drugo), treba izabrati format koji je najadekvatniji. Preporučeni formati za geolocirane podatke su geoJSON(zasnovan na JSON-u) i kml (zasnovan na xml-u), gml, wkt, Shape file.

Preporučeni formati za šifarnike su : csv, xlsx, ods.

Preporučeni formati za sve ostale struktuirane podatke koji ne spadaju u grupu šifarnika ili geoprostornih podataka su JSON i xml.

Na Portalu otvorenih podataka postoji objašnjenje o tome šta su metapodaci i mašinski čitljivi podaci: https://data.gov.rs/en/posts/metapodatsi/

Ukoliko se radi o odluci koja sadrži opšte norme, odnosno koja ima karakter opšteg pravnog akta, ta odluka mora da sadrži odredbu o stupanju na snagu, jer je ta završna odredba obavezni deo svakog opšteg akta.

Kako se u praksi pojedinih JLS donose i pojedinačni akti u formi odluke (na primer, odluka o imenovanju članova nekog radnog tela), takav akt ne stupa na snagu, a može se objaviti ako je tako predviđeno odgovarajućim lokalnim propisom. U svakom slučaju, postojeću praksu treba promeniti, odnosno formu akta uskladiti sa prirodom tog akta (pojedinačni akt treba doneti u formi rešenja ili zaključka, u zavisnosti od sadržine samog pojedinačnog akta).

U dosadašnjoj ustavnosudskoj praksi, prema brojnosti i učestalosti postupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti lokalnih propisa, izdvajaju se pojedine grupe predmeta sa istim spornim pitanjem, među kojima su predmeti u kojima je sporno pitanje vezano za objavljivanje i stupanje na snagu propisa.

Iako su pravila vezana za objavljivanje i stupanje na snagu decenijama ustaljena, postupanje u praksi JLS uvek je bilo šarenoliko. Zbog toga je Ustavni sud još 2003. godine objavio stavove vezane za ova pitanja, kako slede u nastavku:

1. Ustavni sud će zaključkom odbaciti predlog, odnosno incijativu za ocenu ustavnosti opšteg akta koji nije objavljen, jer takav akt nije stupio na snagu u skladu s Ustavom i ne proizvodi pravno dejstvo.
   
2. Ako opšti akt, koji je objavljen, sadrži odredbu kojom je određeno da taj opšti akt stupa na snagu pre objavljivanja, Ustavni sud će odlukom utvrditi da ta odredbaopšteg akta nije u saglasnosti s Ustavom.
3. Ako opšti akt sadrži odredbu kojom je predviđeno stupanje na snagu opšteg akta u roku kraćem od osam dana od dana objavljivanja, a Sud utvrdi, na osnovu obrazloženja akta ili dokumentacije o postupku donošenja, da je donosilac akta utvrdio da za takvo stupanje na snagu opšteg akta postoje konkretni naročito opravdani razlozi, Sud će odbiti predlog, odnosno neće prihvatiti inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti.

Ustavni sud će odlukom utvrditi da nije u saglasnosti s Ustavom odredba opšteg akta, kojom je predviđeno stupanje na snagu opšteg akata u roku kraćem od osam dana od dana objavljivanja, a Sud u toku postupka utvrdi da donosilac opšteg akata u postupku donošenja tog akta, nije utvrdio da za takvo stupanje na snagu opšteg akta postoje naročito opravdani razlozi.

Da biste imali potpuniji uvid u način odlučivanja Ustavnog sud po ovom pitanju, predlažemo da se pogledaju pojedine odluke Ustavnog suda koje se odnose na ovo pitanje (na primer, odluka IU-139/2006, objavljena u „Službenom glasniku RS“ broj 82/09; IUo-430/2012 - „Službeni glasnik RS“, broj 43/13;  IU-207/2005 - „Službeni glasnik RS“, broj 123/08, kao brojne druge koje se mogu naći u Biltenima Ustavnog suda).

Dodavnje novog pododeljka vrši se na isti način kao dodavanje stavova.

Naime, ukoliko se dodaje novi pododeljak posle poslednjeg pododeljka u propisu, dodati pododeljak treba da se označi narednim malim slovom azbuke sa drugim delom zagrade, a obeležavanje postojećih pododeljaka se ne menja.

Na primer:

 a) „naziv pododeljka“,

 b) „naziv pododeljka“, a zatim dodajemo novi pododeljak koji se označava

 v) „naziv novog pododeljka“.

Ukoliko se novi pododeljak umeće između postojećih pododeljaka, novi pododeljak se označava narednim malim slovom koje sledi posle slovne oznake pododeljka posle kojeg se dodaje, s tim što se slovne oznake pododeljaka koji slede menjaju, odnosno određuju prema novom redosledu proizašlom iz dodavanja pododeljka (vrši se „prenumeracija“ tih pododeljaka).

Na primer,

a) „naziv pododeljka“

b) „naziv novog pododeljka“

v) „naziv pododeljka“, stim što se u odredbi kojom se o dodaje novi pododeljak utvrđuje da dotadašnji pododeljak b) postaje pododeljak v).