U članu 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) je i u ranijem periodu već bilo propisano da se poreska akta dostavljaju poštom dva puta, odnosno da se mora vršiti dostava drugi put preko pošte, ako u prvom pokušaju uručenje nije izvršeno.

U tom smislu aplikacija Instituta Mihajlo Pupin već ima gotovo rešenje za izdvajanje i pripremu za štampu i drugo slanje poreskih rešenja iz masovnog razreza koja nisu dostavljena u prvom uručenju preko pošte.

Napominjemo da je bitno da ugovor koji jedinice lokalne samouprave imaju sa Poštom u vezi štampe rešenja, sadrži dovoljan broj rešenja koji pokriva broj rešenja koja se šalju masovno u prvom i drugom pokušaju.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Razmena podataka iz službenih evidencija organa uređena je odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

Članom 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) uređeno je čuvanje tajnih podataka u poreskom postupku, koji se odnosi na podatke poreskih obveznika.

Članom 159. ZPPPA propisano je da pravo pristupa podacima u jedinstvenom informacionom sistemu lokalne poreske administracije (LPA), Kancelarija za IT Vlade Republike Srbije odobrava organima i organizacijama kojima su ti podaci neophodni u vršenju upravnih Ili drugih postupaka utvrđenih zakonom.

JKP od konkretne LPA zahteva podatke o površinama objekata iz baze poreza na imovinu koji bi pored površine, podrazumevali I adrese objekata. To jesu podaci iz službene evidencije LPA. Podatke o poreskim obveznicima koji se zadužuju porezom na imovinu za predmetne objekte, LPA ne bi smela da učini dostupnim, kako zbog člana 7. ZPPPA, tako i zbog Zakona o zaštiti podatka o ličnosti.

U skladu s navedenim, pravni osnov za dostavljanje podataka iz službene evidencije koji se odnose na objekte oporezivanja, ne može da bude Zakon o opštem upravnom postupku, jer utvrđivanje naknade za smeće, odnosno izdavanje uplatnica, nije upravni postupak. Izdavanje uplatnice na kojoj su iskazani mesečni iznosi naknada komunalnih usluga ne predstavlja donošenje upravnog akta, kojim se odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke, ili o procesnim pitanjima, a prema Zakonu o opštem upravnom postupku organi imaju obavezu dostavljanja podataka o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje u upravnom postupku.

Uzimajući u obzir da lokalno JKP ne zahteva podatke o ličnosti, smatramo da ne postoji zakonska prepreka za davanje podataka o objektima, pri čemu JKP treba da dostavi I podatak o tome na osnovu kojih propisa (zakona I odluka) vode svoje postupke, za koje su im ovi podaci neophodni. U dopisu koji se dostavlja uz podatke, obavezno treba naglasiti da je JKP u obavezi da dobijene podatke čuva kao službenu tajnu.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 62. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) propisano je da ako se u postupku kontrole pokrenutom po zahtevu poreskog obveznika, odnosno po službenoj dužnosti utvrdi da je greškom evidentiran netačan iznos poreza i sporednih poreskih davanja, Poreska uprava vrši ispravku u svojim evidencijama.

Pravilnikom o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja, uređen je način i postupak ispravke greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja koju Poreska uprava, odnosno nadležni poreski organ jedinice lokalne samouprave, vrši u postupku poreske kontrole pokrenutom na zahtev poreskog obveznika ili po službenoj dužnosti.

Prema članu 2. Pravilnika, greška u evidentiranju poreske obaveze u lokalnoj poreskoj administraciji može nastati postupanjem poreskog obveznika, odnosno poreskog organa i to u sledećim slučajevima:

• kada se poreska obaveza po jednom istom osnovu evidentira više puta,
• kada se poreska obaveza jednog poreskog obveznika evidentira kao poreska obaveza drugog poreskog obveznika,
• kada se prilikom evidentiranja poreske obaveze unese pogrešan iznos.

Greška u evidentiranju poreske obaveze, koja se ispravlja u skladu sa Pravilnikom, ne smatra se greškom, odnosno propustom koji se otklanjaju podnošenjem izmenjene poreske prijave, u skladu sa članom 40. ZPPPA. Članom 3. Pravilnika, propisano je da ako je greška u evidentiranju poreske obaveze nastala postupanjem poreskog obveznika, poreski obveznik nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave podnosi zahtev za ispravku greške na Obrascu ZIG, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Po zahtevu iz stava 1. ovog člana Poreska uprava odlučuje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. U konkretnom slučaju nije u pitanju greška koja je nastala u evidentiranju poreske obaveze, jer su podaci iz podnete prijave za eko taksu tačno preneti u bazu podataka LPA I obaveza je utvrđena prema tim podacima. U ovom slučaju I po podnetom ZIG obrascu, potrebno je doneti rešenje o odbijanju zahteva za ispravku greške, kao neosnovanog. Nova prijava za eko naknadu, koju je obveznik podneo uz ZIG obrazac, koja je podneta elektronskim putem je izmenjena poreska prijava.

Članom 40. ZPPPA propisano je da ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava, koju je podneo Poreskoj upravi, sadrži grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrste, dužan je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese poresku prijavu u kojoj su greška ili propust otklonjeni (u daljem tekstu: izmenjena poreska prijava). Podnetu poresku prijavu poreski obveznik može da izmeni najviše dva puta podnošenjem izmenjene poreske prijave. Izuzetno od navedenog, poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period, odnosno nakon donošenja rešenja o utvrđivanju poreza iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka (2) ovog Zakona (kada se porez ne utvrđuje samooporezivanjem, već se donosi rešenje o utvrđivanju obaveze), kao i nakon pokretanja radnji poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela. S obzirom da je u konkretnom slučaju izmenjena prijava za eko taksu podneta nakon utvrđivanja obaveze (rešenje je postalo pravosnažno I konačno), ista ne može biti prihvaćena, jer je u članu 40. ZPPPA navedeno da obveznik ne može podneti izmenjenu prijavu nakon donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze.

U  skladu sa navedenim, novu prijavu za eko taksu, podnetu elektronskim putem, potrebno je odbiti rešenjem kao nedopuštenu I staviti je u status “odbijena”.

Bitno je napomenuti da je obaveza po osnovu eko takse utvrđena na osnovu podataka poreskog obveznika kome su u momentu podnošenja prijave bile poznate sve činjenice od značaja za utvrđivanje obaveze, kao i da  je obveznik imao pravo da uloži žalbu na doneto rešenje, po kojoj su mogli da se cene navodi I utvrđuje eventualna osnovanost za izmenu rešenja.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Utvrđivanje boravišne takse se ne vrši u skladu sa ZPPPA, već se ista samo iskazuje na računu davaoca smeštaja. Odlukom konkretne JLS je propisano da LPA vrši inspekcijski nadzor u delu provere naplate i uplate boravišne takse, isticanja u računu i dr. i prinudnu naplatu neplaćene boravišne takse.

Uzimajući u obzir navedeno, kao i Pravilnik o načinu unošenja, rada, vođenja i korišćenja centralnog informacionog sistema i njegovu sadržinu i vrstu podataka, na konkretnoj JLS je da odredi lica koja će imati pristup funkcionalnostima CIS-a (aplikacije E-Turista), pod pretpostavkom da je potrebno da i zaposleni u LPA treba da imaju pristup pomenutoj aplikaciji kako bi sprovodili inspekcijski nadzor i prinudnu naplatu.

S obzirom da se ovde ne vrši utvrđivanje obaveze u smislu ZPPPA, smatramo da nema osnova da se navedena vrsta boravišne takse vodi kroz sistem JIS LPA, što znači da konkretna LPA o ovim podacima ne vodi službenu evidenciju (za to ne postoji obaveza po odluci, već je obaveza da se vrši inspekcijski nadzor i prinudna naplata).

U vezi izdavanja uverenja, napominjemo da je članom 30. Zakona o opštem upravnom postupku propisano izdavanje uverenja o kojima se ne vodi službena evidencija i ovaj član glasi:

(1) Organi izdaju strankama, na usmeni ili pisani zahtev, uverenja i druge isprave o činjenicama o kojima ne vode službenu evidenciju, kada je to propisom određeno i pošto prethodno potrebne činjenice utvrde u dokaznom postupku.

(2) Uverenje ili druga isprava o činjenicama o kojima se ne vodi službena evidencija ili rešenje kojim se odbija zahtev stranke izdaju se u roku od 30 dana od podnošenja zahteva, ako zakonom ili drugim propisom nije određen kraći rok. U suprotnom, stranka može da izjavi žalbu kao da je zahtev odbijen.

(3) Organ koji vodi postupak u kome su uverenje ili druga isprava podneti kao dokaz, nije vezan njihovom sadržinom i može samostalno da utvrđuje činjenice koje su u njima sadržane.

U skladu s navedenim, za boravišnu taksu fizičkih lica koja imaju kategorizovan smeštaj obaveza po osnovu boravišne takse se utvrđuje rešenjem (prema članu 6. Odluke konkretne JLS pretpostavlja se da je LPA organ JLS koji to čini u skladu sa Uredbom Vlade RS, iako to u samom tekstu odluke nije navedeno) i LPA za ovu vrstu boravišne takse vodi službenu evidenciju i može izdati uverenje na osnovu toga.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Plaćanje boravišne takse uređeno je Zakonom o ugostiteljstvu I posebnom odlukom jedinice lokalne samouprave (JLS) donetom u skladu sa članom 73. ovog Zakona.

Članom 70. ovog Zakona propisano je da: boravišnu taksu plaća korisnik usluge smeštaja koji izvan svog mesta prebivališta koristi uslugu smeštaja u ugostiteljskom objektu za smeštaj za korišćenje komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture i suprastrukture na području jedinice lokalne samouprave. Boravišna taksa plaća se za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj.

Naplatu boravišne takse od korisnika usluge, naplaćuje subjekt koji pruža uslugu smeštaja (u daljem tekstu: davalac smeštaja). Boravišna taksa se naplaćuje istovremeno sa naplatom usluge smeštaja.

Davalac smeštaja dužan je da u računu za uslugu smeštaja posebno iskaže iznos boravišne takse.

Članom 71. ovog Zakona propisano je da izuzetno od člana 70. ovog zakona boravišnu taksu plaća ugostitelj, koji kao fizičko lice pruža usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu. Boravišnu taksu iz stava 1. ovog člana zakona fizičko lice plaća u utvrđenom godišnjem iznosu na propisan način.

Članom 75. propisano je da Vlada Republike Srbije bliže propisuje uslove i način utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokove plaćanja.

Uredbom o uslovima i načinu utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja – koja je na snazi od 1. jula 2019. godine, uređeno je plaćanje boravišne takse za koju je obveznik plaćanja fizičko lice, koje poseduje rešenje o kategorizaciji i pruža usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, koje ima do ukupno 30 ležaja ili do 20 kamp parcela.

Članom 5. pomenute Uredbe, propisano je da je nadležni organ JLS na čijoj teritoriji se ugostiteljski objekat nalazi, dužan da za svako fizičko lice utvrdi visinu godišnjeg iznosa boravišne takse u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o kategorizaciji. Isti nadležni organ, po preporuci Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je lokalna poreska administracija (LPA).

U skladu s navedenim, LPA u svojoj bazi podataka po osnovu boravišne takse vodi fizička lica koja poseduju rešenje o kategorizaciji koje je organ JLS nadležan za izdavanje rešenja o kategorizaciji uneo u aplikaciju E-Turista i koje je elektronskim putem preneto u našu aplikaciju.

LPA nije nadležna da vrši utvrđivanje boravišne takse za ugostiteljske objekte za smeštaj (hotel, motel I slično) za koji su obveznici davaoci smeštaja, koji su dužni da boravišnu taksu naplate zajedno sa uslugom smeštaja. Takođe, nije propisano da je LPA nadležna da evidentira uplate po pomenutom osnovu.

S obzirom da LPA kao nadležni organ može izdavati uverenja o podacima o kojima vodi službenu evidenciju, proizilazi da o istim podacima LPA ne može izdavati uverenje jer ne administrira boravišnu taksu za pomenute vrste ugostiteljskih objekata.

Prema članu 80. Zakona o ugostiteljstvu inspekcijski nadzor nad primenom ovog Zakona vrši jedinica lokalne samouprave preko ovlašćenih inspektora u delu kojim se uređuje, između ostalog I boravišna taksa (naplata i uplata, isticanje u računu i dr.).

U skladu sa članom 16. stav 1. Zakona o ugostiteljstvu donet je Pravilnik o načinu unošenja, rada, vođenja i korišćenja centralnog informacionog sistema i njegovoj sadržini i vrsti podataka, po kome postupaju organizacione jedinice JLS koje su nadležne da unose podatke u ovaj sistem (CIS). U gradu Beogradu je to na primer Sekretarijat za privredu, koji i izdaje rešenja o kategorizaciji a obavlja i druge poslove koji se odnose na ugostiteljstvo I turizam.

Članom 10. pomenutog Pravilnika propisano je da:

„JLS ima pristup funkcionalnostima CIS-a i unetim podacima u delu evidencije ugostitelja i ugostiteljskih objekata, kategorizacije ugostiteljskih objekata, boravišne takse, kao i u delu izveštavanja i analitike.

Pristup funkcionalnostima CIS-a i podacima iz stava 1. ovog člana JLS ostvaruje samo za ugostitelje i ugostiteljske objekte koji se nalaze na njenoj teritoriji.

Pristup funkcionalnostima CIS-a i podacima iz stava 1. ovog člana u delu kategorizacije ugostiteljskih objekata JLS ostvaruje samo za ugostiteljske objekte iz člana 5. stav 1. ovog pravilnika.

Izuzetno od stava 2. ovog člana JLS ima uvid u podatke CIS-a u delu provere kapaciteta individualnih ležajeva i kamp parcela, ugostitelja, koji kao fizičko lice obavlja ugostiteljsku delatnost na teritoriji cele Republike Srbije.

Pristup funkcionalnostima CIS-a i podacima iz stava 1. ovog člana ima jedno ili više lica u JLS na osnovu dodeljenog korisničkog naloga.

Lice iz stava 5. ovog člana nema pristup podacima korisnika usluga smeštaja, koji se odnose na podatke o ličnosti.

Lice iz stava 5. ovog člana dodeljuje korisnički nalog ugostitelju.

JLS vodi evidenciju o dodeljenim ili izmenjenim korisničkim nalozima iz stava 7. ovog člana“.

U skladu s navedenim zaključujemo da LPA nema i ne treba da ima pristup sistemu E-Turista, već je to nadležnost druge organizacione jedinice u JLS.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.