Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li postoji mogućnost da isto preduzeće jednu nekretninu prijavi po fer vrednosti, a druge nekretnine po prosečnoj ceni, zato što je u napomenama uz finansijske izveštaje Agencije za privredne registre naznačeno da se nekretnine vrednuju po nabavnoj, a investicione po fer vrednosti? Naime, preduzeće X je jedan objekat prijavilo po prosečnoj ceni Y površina, a drugi po fer vrednosti, uz obrazloženje da nekretnine vrednuju po nabavnoj vrednosti (što su prikazali po prosečnoj ceni), a investicione nekretnine vrednuju po fer vrednosti (stoga su prijavili po fer vrednosti taj objekat).
Pravno lice ima pravo da odluči kako će vrednovati nekretnine, a kako investicione nekretnine, pri čemu nema obavezu da ove dve vrste nekretnina budu vrednovane na isti način.
U skladu sa odredbama Pravilnika o Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike nekretnine, postrojenja i oprema se iskazuju na računima grupe 02.
Nekretnine, postrojenja i oprema u obrascu Bilans stanja iskazuju se na sledećim pozicijama:
Pravnim licima koja u skladu sa Zakonom o računovodstvu primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja – MSFI, nekretnine, postrojenja i oprema priznaju se i vrednuju u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima - MRS: MRS 16, MRS 17, MRS 36 i MRS 40 i drugim relevantnim MSFI.
Pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP – nekretnine, postrojenja i opremu priznaju i vrednuju u skladu sa Odeljkom 16, 17, 20 i 27 i drugim relevantnim odredbama tog standarda. Obzirom da pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP ne ispunjavaju uslov da prijave poresku osnovicu po fer vrednosti fokusiraćemo se samo na poreske obveznike koji primenjuju MSFI.
Prema navedenim Međunarodnim računovodstvenim standardima, nekretnine, postrojenja i oprema mogu se podeliti u tri osnovne grupe:
U slučaju nekretnina, postrojenja i opreme - MRS 16 za odmeravanje nakon početnog priznavanja pruža dva modela: Model nabavne vrednosti (cene koštanja) i model revalorizacije (fer vrednost) i svako pravno lice treba da odluči koji od ova dva modela primenjuje i da isti precizira svojim aktom kojim utvrđuje računovodstvene politike;
U slučaju investicionih nekretnina – MRS 40 za odmeravanje nakon početnog priznavanja pruža dva modela: Model nabavne vrednosti (cene koštanja) I model revalorizacije (fer vrednost) i svako pravno lice treba da odluči koji od ova dva modela primenjuje i da isti precizira svojim aktom kojim utvrđuje računovodstvene politike.
Iz navedenog proizilazi da pravno lice nema obavezu da ove dve vrste nekretnina vrednuje na isti način. U konkretnom slučaju, uvidom u Napomene za finansijski izveštaj za 2019. godinu Agencije za privredne registre, može se utvrditi da preduzeće X primenjuje MSFI (strana 2) i da nekretnine vrednuje po nabavnoj ceni ili ceni koštanja, a da investicione nekretnine vrednuje po poštenoj (fer) vrednosti, što jeste u skladu sa propisanim standardima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na koji način može da se izvrši provera ispravnosti podataka u prijavama za naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine (eko taksu) koje dostavljaju pravna lica i preduzetnici, u kojima su naznačili da svoje delatnosti obavljaju na teritorijama više različitih lokalnih samouprava, obzirom da ovaj podatak ne postoji na sajtu Agencije za privredne registre?
Ne postoji sistemski način provere ispravnosti podatka u prijavama za naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine (eko taksu) o broju lokalnih samouprava na čijoj teritoriji pravna lica i preduzetnici obavljaju svoje delatnosti. U skladu sa praksom nekih lokalnih samouprava, jedan od načina da se prevaziđe ovaj problem jeste da se pre utvrđivanja obaveze, odnosno tokom procesa obrade prijave za eko taksu, od poreskog obveznika traži dokaz da je prijava podneta ili da je obaveza utvrđena I u drugim lokalnim samoupravama (koje su navedene u prijavi) i da se nakon toga utvrdi da li se zbir svih prijava poklapa sa brojem prijavljenih lokalnih samouprava. Drugi način jeste da se provera podataka u prijavi za eko taksu izvrši službenim putem; odnosno ako u prijavi postoji podatak o nazivima lokalnih samouprava na kojima poreski obveznik obavlja pretežnu delatnost, potrebno je tim lokalnim samoupravama uputiti dopis da dostave podatak o podnetoj prijavi za eko taksu određenog poreskog obveznika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ko može da ubaci podatke na portal GeoSrbija?
Na Google mape podatke mogu da postave svi registrovani korisnici, u skladu sa pravilima koja određuje kompanija Google. Pravilima kompanije je takođe regulisan način prijavljivanja netačnih podataka, tako da sadržaj zavisi od angažovanja zajednice koja postavlja i koristi ove podatke.
Postavljanje podataka na portal GeoSrbija omogućeno je organima javne vlasti, tj. državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama teritorijalne autonomije i jedinicama lokalne samouprave.
Kako program prepoznaje decimalni broj koji ima zarez, od zareza kojima odvajamo rezultate, kada stoje u nizu?
Ovo je jedan od nedostataka CSV formata.
CSV format (tekstualni format u kome su vrednosti odvojene zarezima) je najjednostavniji način da se tabelarni podaci predstave u vidu običnog teksta.
U jezicima u kojima se kao znak za decimalu koristi zarez, ovo može predstavljati problem i postoje različita rešenja da se to prevaziđe, kao na primer:
Šta omogućavaju podaci odvojeni zarezima?
Omogućavaju razmenu podataka između različitih programa, aplikacija i baza podataka.
CSV (comma separated values) je uobičajeni format za razmenu podataka, koji podržavaju različite aplikacije i programi. Predstavlja jednostavan način da se tabelarni podaci predstave kao običan tekst. Zbog svoje jednostavnosti je u širokoj primeni i većina programa koji rade sa podacima imaju opciju uvoza podataka iz ovog formata, kao i izvoza u ovaj format, a mogu se otvoriti i u svakom programu za obradu teksta.