Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li se može dobiti IOP2 odmah pri polasku u prvi razred? Detetu je bio odložen polazak u prvi razred, sad je krenulo i od PU je dobije samo pedagoški profil.
Na osnovu navoda da je od predškolske ustanove dobijen samo pedagoški profil deteta, a ne i celovit individualni obrazovni plan, Interresorna komisija nema dokaza da je u predškolskoj ustanovi sa detetom rađeno po IOP-u.
Osnovna škola u koju je upisano dete dužna je da postupi u skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. Na osnovu ovog Pravilnika, ustanova u koju dolazi dete mora najpre da uradi pedagoški profil deteta, da u periodu od tri meseca sprovede mere individualizacije, da obavesti roditelje da dete ostvaruje pravo na IOP, da dobije saglasnost roditelja i da pristupi planiranju i sprovođenju IOP1. Nakon najmanje tri meseca sprovođenja IOP1, škola može da predloži prelazak na individualni plan sa izmenjenim ishodima (IOP2), za šta je neophodno prethodno pribaviti mišljenje Interresorne komisije i saglasnost roditelja.
Na osnovu prethodno navedenog, mišljenja smo da u ovoj situaciji nije celishodno da se u okviru mišljena IKR kao mera podrške učeniku navede IOP2.
Kada se sportska organizacija u oblasti sporta obrati JLS za pribavljanje mišljenja za organizaciju sportskog takmičenja koje je planirano da se održi na teritoriji JLS, šta je potrebno da sportska organizacija dostavi od dokumentacije uz podneti zahtev? Koja sve mišljenja/saglasnosti organizacija mora da pribavi pre nego što se obrati JLS?
Potrebno je navesti koji je rang takmičenja u pitanju. Ako su u pitanju velika međunarodna sportska takmičenja, a koja su definisana članom 163. Zakona o sportu, ona uključuju:
- olimpijske i paraolimpijske igre;
- svetska i evropska prvenstva;
- mediteranske igre;
- univerzijade;
- svetski kupovi i finalni turniri svetske lige;
- zimski i letnji Olimpijski festival mladih Evrope;
- balkanska i druga regionalna prvenstva;
- finala i finalni turniri evropskih klupskih sportskih takmičenja, osim finala evropskih klupskih takmičenja koja su rezultat sportskih uspeha domaćih sportskih organizacija;
- kriterijumski i kvalifikacioni međunarodni sportski turniri nacionalnih sportskih reprezentacija.
U članu 162. Zakona o sportu navedeno je šta je sve potrebno za kandidovanje za organizaciju velikog međunarodnog sportskog takmičenja na teritoriji Republike Srbije pre podnošenja kandidature, a što podrazumeva da sportska organizacija:
- obrazuje inicijativni odbor za pripremu kandidature;
- pripremi projekat, odnosno studiju o organizovanju i finansiranju takmičenja, koja obavezno sadrži materijalno-tehničke, finansijske, organizacione i stručno-kadrovske elemente za organizaciju;
- pribavi mišljenje Olimpijskog komiteta Srbije, odnosno Paraolimpijskog komiteta Srbije, kada su u pitanju olimpijski, odnosno paraolimpijski sportovi i nadležnog nacionalnog granskog sportskog saveza u olimpijskom sportu, odnosno paraolimpijskom sportu;
- pribavi mišljenje Sportskog saveza Srbije i nadležnog nacionalnog granskog sportskog saveza u neolimpijskom sportu;
- pribavi mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se organizuje takmičenje i teritorijalnog sportskog saveza jedinice lokalne samouprave;
- pribavi saglasnost Vlade za velika međunarodna sportska takmičenja iz člana 163. tač. 1), 2), 3), 4) i 6) ovog zakona, odnosno saglasnost Ministarstva za druga velika međunarodna sportska takmičenja.
Poslovi koordinatora Interresorne komisije počeli su da se obavljaju od marta 2019. godine i izveštaj koji treba da se dostavi do marta 2019. godine nije dostavljen. Da li je IRK nadležna da to uradi i kako postupiti u tom sliučaju?
U skladu sa članom 10. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, a kojim se definiše praćenje i ostvarivanje predložene dodatne podrške se navodi: "Komisija je obavezna da dostavlja redovne izveštaje o svom radu i o predloženoj i ostvarenoj podršci opštinskoj, odnosno gradskoj upravi dva puta godišnje: za prvu polovinu godine do 1. avgusta i Zbirni izveštaj za kalendarsku godinu, do 1. marta naredne godine na Obrascu 4. Zbirni izveštaj, nakon što ga usvoji opštinsko/gradsko veće, Komisija dostavlja resornim ministarstvima".
Preporuka Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, je da jedinice lokalne samouprave koje nisu dostavile izveštaj za 2018. godinu do 1. marta 2019. godine, da ga popune elektronskim putem, na odgovarajućem obrascu i da ga tako popunjenog dostave na e-mail adresu: inkluzija@mpn.gov.rs
Da li se član 138. Zakona o sportu u kojem se navodi da se jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može odobriti više od 20% sredstava od ukupne sume sredstava budžeta JLS predviđenih za finansiranje programa iz oblasti sporta, odnosi ili ne odnosi i na godišnji program teritorijalnog sportskog saveza?
Članom 138. Zakona o sportu kojim propisano je da se jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može odobriti više od 20% sredstava od ukupne sume budžeta JLS predviđenih za finansiranje programa u oblasti sporta, i odnosi se i na godišnje programe teritorijalnih sportskih saveza.
Dakle, smatramo da i za teritorijalne sportske saveze važi zakonom propisano ograničenje od 20%.
Odlukom Ustavnog suda koja je objavljena 26.12.2018. godine, utvrđeno je da Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine (po kojoj je Odeljenje za LPA utvrđivalo obaveze na ime naknade u periodu od 2010-2018. godine) nije u saglasnosti sa zakonom. Imajući u vidu da, su na računu pomenute naknade ostala dugovanja, nejasno je da li su ona nakon objavljivanja Odluke Ustavnog suda, naplativa? Ukoliko nisu, šta raditi, tj. na koji način odvojiti “stara” dugovanja od novoutvrđenih obaveza?
Kad Ustavni sud utvrdi da drugi propis ili opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom i drugim republičkim propisom, taj propis ili opšti akt prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije”.
Kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Propisi i drugi opšti akt i doneti za izvršenje zakona i drugih propisa za koje se odlukom Ustavnog suda utvrdi da nisu u saglasnosti s Ustavom i zakonom, neće se primenjivati od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako iz odluke proizilazi da su ti propisi i drugi opšti akti nesaglasni Ustavu ili zakonu.
Izvršenje pravosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se.
Svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog propisa i opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta.
Predlog za izmenu konačnog ili pravosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog propisa i opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom, može se podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine.
Prema navedenom, nakon objavljivanja odluke Ustavnog suda ne mogu se preduzimati nikakve mere naplate.
Mišljenje Ministarstva finansija_ sporna i dubiozna potraživanja.pdf
Interresornoj komisiji podnesen je zahtev za odlaganje upisa u prvi razred – po drugi put – od strane roditelja deteta koje ima višestruke smetnje u razvoju. Da li u tom slučaju, koordinator može da odbaci ovaj zahtev na osnovu člana 4. stav 3. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci, odnosno člana 18. stav 2. Zakona o osnovama sistema i obrazovanja? Da li to može da se uradi zaključkom (rešenjem) o nenadležnosti za odlučivanje, ili to mora da uradi Komisija svojim mišljenjem?
U skladu sa čl. 4. stav 3. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, odnosno čl. 18. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koordinator se može pozvati u odgovoru roditelju, a koji propisuju mogućnost odlaganja upisa u osnovnu školu samo za jednu godinu.
Pošto se radi o detetu sa višestrukim smetnjama, smatramo da je neophodno i mišljenje nadležne IRK, jer u tom mišljenju treba da se nađu sve mere dodatne podrške neophodne za uključivanje ovog deteta u obrazovanje.
Neophodno je da se objasni tehnički postupak prebacivanja obveznika na vanbilansnu evidenciju, jer postoji puno umrlih lica, čiji dug se ne može naplatiti. Da li se u formalnom smislu donosi neko posebno rešenje ili ne?
Prema članu 163a. ZPPPA u vanbilansnu evidenciju se iz redovnog računovodstva prebacuju neplaćene poreske obaveze:
- poreskih obveznika koji su saglasno drugim propisima brisani iz propisanog registra, osim ako je zaispunjenje tih obaveza odgovorno drugo lice;
- za koje je nastupila zastarelost u skladu sa ovim zakonom;
- koje su predmet namirenja u skladu sa zakonom kojim se reguliše stečajni postupak putem bankrotstva, dookončanja stečajnog postupka;
- po osnovu spornih i dubioznih potraživanja.
Poreska uprava po službenoj dužnosti neplaćene obaveze iz stava 1. ovog člana prenosi iz poreskog računovodstva u vanbilansno poresko računovodstvo po saznanju o brisanju iz propisanog registra, po donošenju rešenja o utvrđivanju spornih i dubioznih potraživanja, odnosno po podnetoj prijavi potraživanja u stečajnom postupku.
U aplikaciji Institut Mihajlo Pupin postoji vanbilansna evidencija koja se odnosi na:
- Brisanje iz APR-a (oznaka VBAPR)
- Zastarelost (oznaka VBZAST)
- Stečaj (oznaka VBSTECAJ)
Isporuka Instituta Mihajlo Pupin - tehničko objašnjenje za vanbilansnu evidenciju.doc
Za svaki prenos u vanbilansnu evidenciju treba doneti rešenje, koje se koristi kao knjigovodstvena isprava na osnovu koje se sprovode odgovarajuća knjiženja.
Na osnovu pitanja proizilazi da je namera da se dugovi evidentirani na umrlo lice prenesu u vanbilansnu evidenciju, pri čemu za ovu vrstu dugovanja, koja bi se eventualno mogla razvrstati u sporna ili dubiozna, nije napravljena aplikacija, sem ako za njih nije nastupila apsolutna zastarelost (za štapostoji aplikacija).
Za umrla lica koja imaju saldo duga, trebalo bi proveriti da li je sproveden ostavinski postupak i da li je utvrđen naslednik, odnosno naslednici, na koje, u skladu sa članom 22. ZPPPA treba izvršiti prenos duga sa umrlog lica.
Takođe, ni zakonom a ni Pravilnikom o poreskom računovodstvu nije propisano šta se smatra spornim i dubioznim potraživanjima. Pravilnik o poreskom računovodstvu nije promenjen niti dopunjen od 2011. godine, kada je donet, a sporna i dubiozna potraživanja su u ZPPPA uvedena kasnije, pri čemu je članom 163a. ZPPPA propisano da će Pravilnikom biti bliže uređeno: sadržina, postupak i način vođenja vanbilansnog poreskog računovodstva, uključujući i način vođenja spornih i dubioznih potraživanja, što do sada nije učinjeno.
Mišljenje Ministarstva finansija_sporna i dubiozna potraživanja.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako pravno lice utvrđuje osnovicu kada je nepokretnost bazen koji ima 1200 m2, a pravno lice je vlasnik?
Bazen koji je nepokretnost, se razvrstava u grupu nepokretnosti u skladu sa svojom namenom, odnosno ako je bazen u funkciji obavljanja poslovne delatnosti, što je pretpostavka ako je u vlasništvu pravnog lica, onda se prijavljuje kao poslovni prostor i ima prosečnu cenu kao poslovni prostor. Međutim ako se bazen nalazi uz kuću za stanovanje i u funkciji je stanovanja, onda se prijavljuje kao kuća za stanovanje.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 7, Bilten 5/2017.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ove godine zbog izmena u iznosima u taksenoj tarifi postoji značajno povećanje, a to je dovelo i do menjanja zona i iznosa za firmarinu pa tako npr. pošta je prošle godine imala zaduženje 450.000,00 a sada 900.000,00 dinara. Poznato je da je limit 10 prosečnih zarada za zaduženje po jednoj poslovnoj jedinici, da li je i dalje tako? Koji je pravni osnov za to?
U radu LPA uglavnom se dobijaju tipske žalbe nekoliko velikih taksenih obveznika koji obavljaju neku od posebnih delatnosti i koji su zaduženi za veći broj objekata, u kojima navode da im je iznos firmarine nepravilno utvrđen preko maksimalnog iznosa utvrđenog Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, pri čemu kao dokaz, da ukupan iznos firmarine na jednoj opštini, a ne pojedinačni iznos svake firmarine ne sme preći desetostruki iznos prosečne zarade u jedinici lokalne samouprave u periodu januar - septembar prethodne godine, dostavljaju presudu Upravnog suda sa takvim stavom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je po prvi put slučaj da se subjekt u postupku privatizacije prodao-prodat je kapital subjekta privatizacije. Postoji Zaključak Vlade da se otpiše dug na dan 31.12. poslednje poslovne godine, a preduzeće je podnelo zahtev Opštinskom veću za otpis duga za lokalne javne prihode. Da li postoji model rešenja i ako može da se objavi? Kome preduzeće podnosi zahtev za otpis? Koji je redosled postupanja?
Odredbama člana 76. Zakona o privatizaciji uređeno je da kada Vlaga donese odluku (zaključak) da državni poverioci subjekta privatizacije otpišu dug sa stanjem na dan poslednje poslovne godine prema subjektu privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili javnim kapitalom, državni poverioci su dužni da otpišu dug tom subjektu privatizacije.
Postupak je sledeći:
- Po Zaključku Vlade bili ste u obavezi da sa poreskim obveznikom-subjektom privatizacije potpišete zapisnik o usaglašenom stanju obaveza po osnovu izvornih javnih prihoda sa stanjem na poslednji dan poslednje poslovne godine;
- na osnovu zapisnika o usaglašenom stanju u obavezi ste da sačinite Nacrt odluke o otpisu potraživanja po osnovu izvornih javnih prihoda za koje ste nadležni;
- nacrt Odluke o otpisu sa obrazloženjem i prilozima: Zaključak Vlade, zapisnik o usaglašenom stanju obaveza, Ugovor o prodaji sa dokazom o uplati, dostavlja se na usvajanje Skupštini;
Kako se Zaključak Vlade često odnosi na izvorne i na ustupljene javne prihode u obavezi ste da Poreskoj upravi dostavite odluku o otpisu ustupljnih prihoda. U tom slučaju nacrt Odluke o otpisu potraživanja treba da sadrži iznose i izvornih i ustupljnih prihoda.
Visinu ustupljenih prihoda koji se otpisuju trazite od Poreske uprave koja administrira te prihode. U vezi ustupljenih javnih prihoda posao obavlja organizacijski deo opštine koji se bavi finansijama jer nisu izvorni i nisu u vašoj nadležnosti), tako da se Nacrt odluke o otpisu sačinjava zajednički, sa potpisima vašeg ovlašćenog lica i njihovog;
Nakon usvajanja, Odluka se dostavlja subjektu privatizacije, Poreskoj upravi, a vama služi u računovodstvu kao dokument na osnovu koga je izvršen otpis izvornih javnih prihoda.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Primenjujući član 33. stav 5. Zakona o porezima na imovinur, razrez za IFL je urađen, poreskom obvezniku je utvrđena obaveza bez poreskog kredita jer nije imao prebivalište na mestu nalaženja nepokretnosti. Posle 5 dana, poreski obveznik je došao i prijavio od razreza sa promenom prebivališta-prebivalište na mestu nalaženja nepokretnosti i traži da mu se zameni rešenje? Šta uraditi u konkretnom slučaju?
Za imovinu za koju je podneta poreska prijava, obveznik koji ne vodi poslovne knjige, dužan je da podnese poresku prijavu ako je došlo do promene od uticaja na visinu poreske obaveze za tu imovinu o kojoj nisu sadržani podaci u podnetoj poreskoj prijavi. Prijava sa podacima koji su od uticaja na visinu poreske godine podnosi se od 1. do 31. januara poreske godine koja sledi godini u kojoj je došlo do promene koja se prijavljuje, osim u slučaju iz člana 33v. stav 1. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu (član 33g. navedenog zakona).
Stavom 5. člana 33. Zakona o porezima na imovinu uređeno je da promene u toku poreske godine od značaja za visinu obaveze po osnovu poreza na imovinu ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu istom obvezniku, osim u slučaju iz člana 12. stav 3. ZPI.
Na osnovu svega navedenog, obveznik ne može da ostvari pravo na poreski kredit kod utvrđivanja godišnjeg poreza na imovinu za 2019. godinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je dilema da li se prestanak poreske obaveze po osnovu zastarelosti ne zove ''otpis''. Da li negde postoji opisno ''nabacano'' na koje šifre se šta knjiži kroz ''R'' naloge u poreskom knjigovodstvu? Da li se reba se držati Pravilnika?
- otpis zaduženja iz prethodnih godina - 630 i 640
- otpis zaduženja – zastarelost 677 i 685
- otpis zaduženja – privatizacija 674 i 682
- otpis zaduženja – prinudno poravnanje 670 i 678
- otpis zaduženja –reorganizacija u stečaju 672 i 680
- otpis zaduženja – stečaj 673 i 681
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.