Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Možete li se objaviti primer rešenja kojim se odbija zahtev za zastarelost poreskog duga koji je neosnovan?
Resenje o odbijanju zahteva za zastarelost.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je pokušaj izbegavanja poreske obaveze za imovinu fizičkih lica, tako što je poreski obveznik preneo svojoj maloletnoj deci nepokretnost (poslovni prostor od 150m2), za koji mu je utvrđena poreska obaveza od 2009. godine, po poreskoj prijavi. Nepokretnost je uknjižena u RGZ 2016. godine, na osnovu ugovora o poklonu, na ime njegove dvoje maloletne dece. Nije prijavljivana nikakva promena, poreski obveznik je usmeno reagovao u postupku prinudne naplate tvrdeći da nema nikakvu imovinu na svoje ime. Kako da se u konkretnom slučaju ubuduće utvrdi poreska obaveza?
Prema ugovoru, kao pravnom osnovu za sticanje oporezivog prava, obveznici su maloletna deca, a zakonski zastupnici su obavezi prema zakonu izvršavaju utvrđene obaveze. Dakle, stanje na kartici poklonodavca mora se korigovati u skladu sa ugovorom o poklonu, a zatim utvrditi obaveza za maloletnu decu takođe prema ugovoru o poklonu koji su stekli oporeziva prava. Rešenja o utvrđivanju obaveze za maloletnu decu dostavljaju se zakonskim zastupnicima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Vlada RS donela je Zaključak o prenosu akcija Preduzeća A.D. upisanih u Registar akcija. Inače, preduzeće je poreski obveznik kome je doneto rešenje o odlaganju duga sa otpisom 50% kamate. Najveći deo duga obuhvaćen odlaganjem odnosi se na naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Radi se o dugu gde je deo duga „stariji“ od 10 godina, ali je isti bio u zastoju saglasno članu 114z. (upravni spor i odlaganje). Članovi Skupštine akcionara smatraju da preduzeće ne treba da plaća porez, obzirom da opština ima većinski broj akcija. Takođe, akcionari smatraju da naknada za korišćenje građevinskog zemljišta ne treba da se plati obzirom da je prestala da postoji od 01. januara 2014. godine, kao i da na ime duga opština treba da dobije neke od nepokretnosti. Kako postupiti u odnosu na zahteve akcionara?
Kod oporezivanja porezom na imovinu potrebno je razlikovati svojinski režim nad privrednim društvom od svojinskog režima unutar društva. Pravo svojine na objektima i pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, konstituisana u korist akcionarskog društva, nisu prava akcionara tog društva, pa ni opštine kao akcionara (svojina akcionara su akcije u tom društvu).
Zakon o porezima na imovinu u odredbama član 2. propisuje predmete oporezivanja a član 4. zakona propisuje da su obveznici poreza na imovinu pravna i fizička lica (koja vode i koja ne vode poslovne knjige), koja na nepokretnostima na teritoriji Republike Srbije imaju oporeziva prava, korišćenje ili državinu, iz člana 2. stav 1. Zakona o porezima na imovinu. Prema navedenom nema zakonskog osnova da se akcionarsko društvo oslobodi poreza na imovinu u srazmeri sa učešćem opštine u kapitalu tog društva.
Odlaganje plaćanja dugovanog poreza između ostalog podrazumeva i da podnosilac zahteva, poreski dužnik ima obavezu, da pre podnošenja zahteva nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji, usaglasi stanje dugovanog poreza po vrstama javnih prihoda čije odlaganje traži. Nakon usaglašavanja sačinjava se zapisnik, koji potpisuje podnosilac zahteva - poreski obveznik i ovlašćeno lice lokalne poreske administracije. Dakle, već prilikom usaglašavanja stanja poreski obveznik ili nadležna LPA bi trebalo da istakne prigovor zastarelosti i da predmet odlaganja budu samo usaglašene obaveze.
Odredbe o zastoju zastarelosti su u primeni od 04.07.2014. godine koje se odnose na zastoj zbog upravnog spora i kada je drugim zakonom propisano da se poreski postupak ne započinje ili se prekida, a od 04.03.2016. godine propisuje se zastoj na utvrđivanje i naplatu za vreme odlaganja plaćnja dugovanog poreza.
Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta ne utvrđuje se počev od 01.01.2014. godine, ali naplata već utvrđene dospele a nenaplaćene obaveze naplaćuje se u postupcima naplate koji su uređeni ZPPPA, vodeći računa o odredbama o zastarelosti naplate.
U Zaključku Vlade Republike Srbije u tački 1. daje se saglasnost Vlade da se akcije prenesu sa Društva na opštinu, bez naknade. Ne navod se osnov prenosa akcija i da li LPA ima obavezu nekog postupanja po ovom osnovu.
O stavu članova Skupštine akcionara da opština treba da dobije neke nepokretnosti na ime duga po osnovu izvornih javnih prihoda, ne navodi se nikakav pravni osnov. Prema ZPPPA u odredbama člana 67. kao oblik redovne naplate navodi se i da se poreska obaveza može namiriti i putem kompenzacije.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U postupku ozakonjenja, lice je podnelo PPI-2 za nepokretnost štala, navodeći da se radi o mešovitom objektu gde se u prizemlju koristi deo koji predstavlja štalu, a deo objekta je garaža. Sprat je plevnik koji nema zidove već samo od drveta konstruktivne sklopove i delom daske. Navedeni objekat se (bez dela garaže) koristi za uzgoj stoke-poljoprivrednu proizvodnju i poljoprivredno gazdinstvo je registrovano na suprugu koja je član domaćinstva. Kako razvrstati objekat i za koju površinu? Da li ima uslova za oslobađanje po članu 12. stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu?
Prema odredbi člana 12. stav 1. tačka 10) porez na imovinu se ne plaća na nepokretnosti (objekte) obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.
Prema odredbi člana 12. stav 3. zakona, odredbe stava 1. tač.2)-11) i stava 2. tog člana ne primenjiju se na napokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda. Trajnim davanjem drugim licima, u smislu člana 12. stav 3. zakona, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana (član 12. stav 4. zakona).
Pored navedenog odlučne činjenice su i razvrstavanje delatnosti kojom se obveznik bavi prema Uredbi o klasifikaciji delatnosti. Prema navedenom, pravo na oslobođenje od poreza na imovinu primenom člana 12. stav 1. tačka 10) zakona, može se ostavriti samo kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:
- da je obveznik poreza na imovinu ujedno i obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva ili lice kome je poljoprivreda pretežna delatnost;
- da je predmet oporezivanja porezom na imovinu objekat namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;
- da je objekat namenjen i faktički se isključivo koristi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;
- da objekat nije ustupljen drugom licu uz naknadu, koje ustupanje u toku dvanaest meseci ( neprekidno ili sa prekidima) traje duže od 183 dana.
Jedino je izvesno da u Pravilniku o podsticajima za podršku investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju je članom 1. propisano šta je primarna poljoprivredna proizvodnja.
Registrovanje poljoprivrednog gazdinstva od strane fizičkog lica nije dovoljan uslov za poresko oslobođenje po članu 12. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, već je jedan od tri kumulativna uslova koja moraju biti ispunjena.
Dakle, proizilazi da nosilac poljoprivrednog gazdinstva može biti obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede I šumartstva, samo ako je:
- preduzetnik poljoprivrednik koji vodi poslovne knjige I plaća porez na oporezivu dobit, tako što vrši samooporezivanje (predaje obrazac PPDG-1) ili
- preduzetnik koji je u sistemu PDV (isto predaje PPDG-1).
Da bi fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstava, upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava, imalo status preduzetnika, mora kumulativno da ispunjava dva uslova:
- da je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava i
- da vodi poslovne knjige.
Ukoliko fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstava ne ispuni kumulativno navedena dva uslova, nema status preduzetnika I prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana nije obveznik poreza na dohodak građana na prohode od poljoprivrede I šumartstva.
Prema tome, uverenje Poreske uprave ili dokaz o predaji ovog obrasca Poreskoj upravi, može biti dokaz za otavrivanje prava na poresko oslobođenje.
Razvrstavanje nepokretnosti:
Za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu, sve nepokretnosti koje su predmet oporezivanja razvrstavaju se u grupe odgovarajućih nepokretnosti iz člana 6a. stav 1. zakona: građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište, drzgo zemljište, stanovi, kuće za stanovanje, poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti, garaže i gražna mesta.
Shodno navedenom:
- Kod razvrastavanja u odgovarajuće nepokretnosti, objekat koji je jedinstvena celina mešovitog karaktera razvrstava se u odgovarajuću grupu nepokretnosti prema pretežnoj nameni. Na primer, ako u okviru kuće koja je namenjena i služi za stanovanje, jedna od prostorija služi za obavljanje poslovne delatnosti, a čini jedinstvenu celinu sa prostorijama namenjenim za stanovanje ( kao pretežnoj nameni te kuće) i kao takva ne može biti samostalan predmet pravnog prometa, taj objekat (uključujući i prostoriju koja se koristi za obavljanje poslovne delatnosti) razvrstava se ugrupu-kuće za stanovanje.
- Ako objekat čini više posebnih celina koje se mogu svrstati u različite grupe odgovarajućih nepokretnosti, svaka posebna celina u okviru objekta se razvrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti.
-
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, kao jedna od vrsti naknade, predviđena je i naknada za korišćenje javnih površina (član 236. stav 1. tačka 2)): „naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave“. Takođe, zakonom je određeno i šta se podrazumeva pod "javnom površinom", koje su to naknade za korišćenje javnih dobara. U kom slučaju treba naplatiti naknadu po članu 236. zakona, a u kom slučaju po članu 191. zakona, s obzirom na to da se i u jednom i u drugom slučaju govori o ulicama i putevima, kao i da se i jedan i drugi odnose na oglašavanje odnosno reklame?
Zakonom su propisane dve vrste naknada:
- naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave;
- naknada za postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za obaveštavanje ili oglašavanje pored javnog puta, odnosno na drugom zemljištu koje koristi upravljač javnog puta
Prva naknada se plaća za korišćenje javne površine, po izdatoj dozvoli nadležnog organa JLS i nju naplaćuje LPA.
Druga naknada se plaća za postavljanje reklamnih panoa pored javnog puta i tu naknadu utvrđuje ugovorom i naplaćuje upravljač javnog puta (za državne puteve), a za opštinske puteve utvrđuje JLS prilikom zaključivanja ugovora sa obveznikom naknade po okončanom javnom konkursu, odnosno ugovora o javno-privatnom partnerstvu.
Znači, naknada po rešenju LPA se plaća kada je u skladu sa posebnom odlukom kojom je regulisano korišćenje javnih površina na teritoriji JLS (uključujući i puteve kao javnu površinu), izdata dozvola nadležnog organa za korišćenje javne površine za ove namene. Ova dozvola se dostavlja LPA koja po njoj vrši utvrđivanje i naplatu naknade.
Druga naknada, za postavljanje reklamne table pored opštinskog puta se plaća po sprovedenom javnom konkursu ili kroz realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementom koncesije, a na osnovu plana za postavljanje sredstava za oglašavanje na ulicama i opštinskim putevima. Bliži uslovi i kriterijumi za sprovođenje javnog konkursa odnosno za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementom koncesije, uključujući i način određivanja naknade za postavljanje reklamnih tabli pored opštinskog puta, moraju biti uređeni posebnom odlukom JLS.
Navedene dve naknade nisu međusobno povezane niti uslovljavaju jedna drugu. Svaka od njih je uređena na poseban način, pa u tom smislu, u skladu sa Zakonom i aktima JLS treba i postupati.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako je rešenje o utvrđivanju poreza primilo maloletno lice, da li je porez utvrđen? Porez je utvrđen 2005. godine i te godine je poštar uručio rešenje maloletnom članu domaćinstva.
Odredbama člana 36. ZPPPA uređeno je dostavljanje u poreskom postupku. U 2005. godini dostavljanje fizičkim licima bilo je propisano na sledeći način: “ako je obveznik fizičko lice, odnosno preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ili licu zaposlenom kod preduzetnika (stav 3).”
Stavom 4. navedenog člana uređeno je i da se akti smatraju dostavljenim i kada lica kojima se dostavlja odbiju da prime ili potpišu poreske akte, ako lice koje je vršilo dostavljanje o tome sačini službenu belešku. Stavom 6. uređeno je da se dostavljanje smatra izvršenim istekom trećeg dana od dana predaje poreskog akta pošti, odnosno danom navedenim u mejl povratnici kod slanja poreskog akta elektronskim putem.
S obzirom da je rešenje o utvrđivanju poreza za 2005. godinu uručeno maloletnom članu domaćinstva, sa stanovišta ZPPPA ne može se smatrati dostavljenim. Bez obzira na odredbe o dostavljanju, skrećemo pažnju na odredbe ZPPPA o zastarelosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Po žalbi stranke na rešenje o prinudnoj naplati, drugostepeni organ je u izreci svoga rešenja poništio prvostepeno rešenje i vratio ga na ponovno odlučivanje prvostepenom organu. Da li sada prvostepeni organ treba da obustavi dalju blokadu penzije (koja je u toku po poništenom rešenju, a o kojoj se drugostepeni organ ne izjašnjava u svom rešenju) do donošenja novog rešenja?
ZPPPA odredbama člana 80. uređuje slučajeve u kojima se vrši obustava postupka prinudne naplate.
Imajući u vidu da je drugostepenim rešenjem poništeno prvostepeno rešenje a sam institut poništavanja rešenja podrazumeva da se uklanjaju sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo i ono se onemogućava da dalje prozvodi pravne posledice, potrebno je da se postupak prinudne naplate obustavi.
Takođe, u slučajevima kada drugostepeni organ poništi prvostepeno rešenje i vrati predmet nadležnom prvostepenom poreskom organu na ponovni postupak, a ponovni postupak prvostepenog organa je u toku (dakle rešenje nije postalo pravosnažno) ne može biti osnov za povraćaj već uplaćenih sredstva u postupku prinudne naplate.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara u članu 278. stav 2. određeno je da odredbe člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine kao i akta jedinica lokalne samouprave koja su doneta na osnovu tog člana (Odluka o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine) prestaju da važe 1. marta 2019. godine. Odredbama člana 134. stav 2. zakona određeno je da bliže kriterijume za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnosti) prema količini zagađenja, odnosno stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, kao i iznose naknada za određene aktivnosti iz stava 1. tačka 1) ovog člana u okviru iznosa propisanih u Prilogu 6, Tabela 2. ovog zakona, uslove za oslobađanje od plaćanja naknade ili njeno umanjenje, kao i kriterijume koji su od značaja za uticaj fizičkih lica na životnu sredinu, utvrđuje Vlada na predlog ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine. Članom 136. stav 2. zakona određeno je da visinu naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine svojim aktom utvrđuje JLS, na osnovu iznosa propisanih podzakonskim aktom iz člana 134. stav 2. Zakona. Članom 276. zakona određen je način utvrđivanja i naplate za period od 01.01. do 01.03. 2019. godine. S obzirom na to da, je Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine prestala da važi 01.03.2019. godine opština nije u mogućnosti da donese novu Odluku obzirom da još uvek nije donet podzakonski akt iz člana 134. stav 2., a radi se o lokalnom prihodu koji predstavlja značajan prihod u budžetu JLS. Šta treba da preduzme lokalna samouprava, obzirom da je Odluka prestala da važi (prestanak određen zakonom), a novu nije moguće doneti, a sve to može izazvati manji prihod u budžetu JLS, odnosno na koji način će se ova naknada naplaćivati počev od 1. marta 2019. godine?
Akt (odluka) jedinice lokalne samouprave iz člana 136. stav 2. zakona svakako ne može biti doneta dok se ne donese Uredba iz člana 134. stav 2. zakona, kojom će biti uređeni bliži kriterijumi za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu. Pri tom, još uvek je nejasno i ne postoji precizan stav Ministarstva finansija, da li jedinica lokalne samouprave treba da donese svoju odluku, kao ni šta bi tom odlukom trebalo da bude uređeno, jer prema dosadašnjim tekstovima predloga Uredbe, ona precizno uređuje osnovicu naknade i ne ostavlja prostor lokalnoj samoupravi da nešto posebno i drugačije uređuje svojom odlukom.
Zakonom je u članu 138. propisano podnošenje prijava za eko naknadu, pri čemu je rok za podnošenje prijave nadležnoj LPA 31. jul 2019. godine, za sve obveznike naknade za obavljanje određene aktivnosti (pravna lica, preduzetnike i fizička lica).
Pored toga, zakonom je propisano da izgled, sadržinu i način dostavljanja prijave bliže uređuje ministar za zaštitu životne sredine. Prema članu 277. stav 1. rok za donošenje ovog akta Ministarstva je 3 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona (stupio je na snagu 15.12.2018. godine, što znači da je rok 15. mart 2019. godine).
Prema svemu navedenom proizilazi da lokalna samouprava ne može očekivati prihode po osnovu naknade po novom zakonu pre utvrđivanja obaveza, što se ne može desiti pre podnošenja prijava i izdavanja rešenja, a pošto je rok za prijave 31. jul, proizilazi da pre avgusta neće biti značajnijih prihoda po ovom osnovu.
LPA u periodu dok ne stignu nove prijave, može naplaćivati stare dugove i pripremati se da što kvalitetnije administrira novu naknadu, ali sve to tek kada budu poznati tekst Uredbe o kriterijumima i tekst Pravilnika o prijavama.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Neophodno je pojašnjenje člana 240. stav 4. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, a koji se odnosi na način plaćanja naknade za korišćenje javnih površina, a koji glasi: "Obveznik naknade dužan je da utvrđenu obavezu po osnovu naknade plati do 15-og u mesecu za prethodni mesec, a za mesece za koje je obaveza dospela u momentu uručenja rešenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja". Na osnovu odobrenja nadležnog Odeljenja obračunata je naknada za korišćenje javne površine za postavljanje pulta za prodaju cveća za 08. mart 2019. godine (1 dan) i u tom slučaju kada je rok dospeća plaćanja ove obaveze? Rešenja su urađena ali još nisu poslata obveznicima naknade s obzirom na to da nije jasno koji je rok za plaćanje iste, a zaduženje treba da se knjiži putem R-naloga jer još nije obezbeđeno donošenje rešenja kroz sistem Institut Mihajlo Pupin.
Način utvrđivanja i plaćanja naknade uređen je odredbama člana 240. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Stav 4. navedenog člana uređuje rokove za plaćanja i to tako da je "Obveznik naknade dužan da utvrđenu obavezu po osnovu naknade plati do 15-og u mesecu za prethodni mesec, a za mesece za koje je obaveza dospela u momentu uručenja rešenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja”
Shodno tome, obveznik treba da plati naknadu do 15-og u mesecu za prethodni mesec. Dakle za utvrđenu obavezu za 8. mart 2019. dospeće za plaćanje je do 15.04.2019. godine.
U slučaju da je rešenje o utvrđenoj obavezi doneto i uručeno sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, a prema odobrenju ste bili u obavezi da je utvrdite ranije, obaveza za plaćanje dospeva u roku od 15 dana od dana uručenja rešenja za sve prethodne mesece za koje je mesečna obaveza već dospela (na primer: ako je za odobrenje za korišćenje javne površine za period 01.01.-30.06.2019. godine rešenje o utvrđenoj obavezi dostavljeno obvezniku 16.05.2019. godine, obaveza za plaćanje dospela je 31.05.2019. godine u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, za januar, februar, mart i april. Obaveza za maj dospeva 15. juna, a za jun dospeva 15. jula).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je pripis duga sa pokojnika na naslednika. Pokojnik je preminuo 1997. godine, ali je pravnosnažno rešenje suda doneto tek 2017. godine. Za sve to vreme je obaveza utvrđivana pokojniku, u u vezi sa tim šta je ispravno uraditi sa dugovanjem, budući da su se i naslednici tek 2017. godine pojavili, a poreska rešenja su svih godina išla na ime pokojnika?
Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA.
S obzirom da se navodi da je obveznik preminuo 1997. godine i da držaoci/korisnici nisu podneli poreske prijave, obaveze koje su evidentirane sa danom smrti na JMBG preminulog lica su zastarele. Zastarelost je počela da teče od 01. januara 1998. godine (član 114ž. ZPPPA) i zaključno sa 31.12.2008. godine nastupila je apsolutna zastarelost.
Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku). Ako su donošena bilo koja akta u poreskom postupku nakon smtri poreskog obveznika, na njegov JMBG, doneta su neosnovano i potrebno je da se storniraju u poreskom računovodstvu.
Dakle, za dug koji je evidentiran na kartici preminulog poreskog obveznika treba da se donese rešenje o prestanku poreske obaveze saglasno odredbama čl. 2a, 23. i 114ž. ZPPPA i čl. 45. i 136. ZUP.
Naslednik koji je pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju stekao pravo iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu, na nepokretnosti i na taj način postao obveznik poreza na imovinu, dužan je da nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi, podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od dana sticanja prava.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je prilikom predaje PPI-1 koristio pogrešnu prosečnu cenu odluke i to umesto cene iz zoze 2, koristio je cene iz zone 1. Da li se ta prijava prenosi u sistem i knjži, pa se stornira kada se dostavi nova sa ispravim cenama iz odgovarajuće zone ili se ona ne prenosi i ostaje kao neobrađena, a zadužuje se sa novom ?
U postupku validacije podnete prijave (nakon prenosa prijave u TAB PPI-1 PRIJAVA) mogu se imati dve opcije:
- Ako je prijava VALIDIRANA I KOREKTNA, može se izvršiti evidentiranje zaduženja uz prethodnu promenu statusa iz „neobrađena“ u „ispravna“,
- Ako je prijava VALIDIRANA I NEKOREKTNA, neophodno je proveriti i konstatovati pokazane greške ili propuste u prijavi i o tome obavestiti obveznika slanjem obaveštenja po članu 117g. ZPPPA.
Nakon slanja obaveštenja prijavu treba promeniti i dodeliti joj status "nepotpuna". Greške koje uslovljavaju status nekorektna su "tehničke" prirode, dakle ne mogu se odnositi na pravilnost primene propisa koji utiču na utvrđivanje poreza.
Prema navedenom po podnetoj prijavi koja je tehnički ispravna (poreski obveznik ima dokaz da je uspešno podneo prijavu), mora se izvršiti evidentiranje zaduženja, a u postupku poreske kontrole izvršiti kontrolu pravilnosti utvrđenog poreza na imovinu. Svakako, saznanje koje se ima prilikom prijema prijave (pogrešno primenjene cene) će opredeliti obveznike prema kojima će se vršiti poreska kontrola.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Prema podacima Sluzbe za katastar nepokretnosti vlasnici poslovnog objekta su fizička lica koja nisu zadužena porezom na imovinu. Obilaskom terena inspektor je utvrdio da poslovni prostor koristi pravno lice, te stoga, u ovom slučaju ko je obveznik plaćanja poreza na imovinu?
Odredbama člana 2. Zakona o porezima na imovinu uređen je predmet oporezivanja i to su nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, a obveznici poreza na imovinu su pravna i fizička lica koja su na nepokretnostima imaoci prava, korisnici ili držaoci iz člana 2. stav 1. ovog zakona. Kada na nepokretnosti postoji neko od prava, korišćenje ili državina, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine.
Prema navedenom, ugovor prometu nepokretnosti, odnosno drugi dokument o sticanju oporezivog prava daje odgovor na pitanje - ko je poreski obveznik.
Kako je navedeno da su vlasnici poslovnog objekta fizička lica, oni su u obavezi da podnesu poresku prijavu PPI-2 sa dokazom o sticanju nepokretnosti radi utvrđivanja dana nastanka poreske obaveze (član 10. Zakona o porezima na imovinu). Ako je predmetni prostor ugovorom o zakupu dat pravnom licu za obavljanje delatnosti i tada su obveznici vlasnici-fizička lica, imajući u vidu da zakup nije oporezivo pravo (samo korišćenje i državina).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.