Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Poreska uprava izdaje uverenje samo za one koji su u sistemu PDV-a, a mali je broj onih koji to jesu, za ostale nemaju nikakav podatak, niti mogu da daju validan dokument o tome. Šta uraditi sa onima koji nisu u sistemu PDV-a? Koji dokument od njih se traži kao dokaz da ostvaruju prihode od poljoprivrede i šumarstva? Oni su obveznici i traže oslobođenje, a ne zna se koji to dokumet može da bude dokaz za ostvarivanje tog prava?
Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se prihodom od samostalne delatnosti smatra prihod ostvaren od privrednih delatnosti, uključujući i delatnosti poljoprivrede i šumarstva, pružanjem profesionalnih i drugih intelektualnih usluga, kao i prihod od drugih delatnosti, ukoliko se na taj prihod po ovom zakonu porez ne plaća po drugom osnovu.
Članom 32. stav 1. istog zakona propisano je da je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti iz člana 31. zakona i svako drugo fizičko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: preduzetnik).
Članom 32. stav 3. istog zakona propisano je da se obveznikom u smislu stava 1. ovog člana, smatra i obveznik poreza po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva - fizičko lice koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima kojima se uređuje ta oblast, koje vodi poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom i porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit (u daljem tekstu: preduzetnik poljoprivrednik).
Članom 43. stav 3. zakona propisano je da preduzetnik poljoprivrednik koji vodi poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva, u skladu sa ovim zakonom.
Članom 100a. zakona propisano je da se samooporezivanjem utvrđuju i plaćaju porezi na prihode od samostalne delatnosti preduzetnika, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica koji vodi poslovne knjige u skladu sa članom 43. stav 2. i 3. ovog zakona.
Odredbom člana 85. stav 1. tačka 15) Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se ostalim prihodima u smislu tog zakona smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a to su i prihodi od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda i usluga, uključujući i prihod po osnovu prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja, kao i uzgajanje i prodaja pečuraka, pčelinjeg roja (pčela) i puževa.
Stavom 4. člana 85. zakona propisano je da izuzetno od stava 3. ovog člana, oporezivi prihod iz stava 1. tačka 15) ovog člana, koji fizičko lice ostvari od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda i usluga, uključujući i prihod po osnovu prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja, kao i uzgajanja i prodaje pečuraka, pčelinjeg roja (pčela) i puževa, čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 90%.
Stavom 13. člana 85. zakona propisano je da izuzetno od stava 1. tačka 15) ovog člana, ne oporezuju se prihodi od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda i usluga, uključujući i prihod po osnovu prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja, kao i uzgajanja i prodaje pečuraka, pčelinjeg roja (pčela) i puževa, koje ostvare fizička lica:
- nosioci poljoprivrednog gazdinstva;
- koja doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju po rešenju kao osiguranici po osnovu poljoprivredne delatnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
- korisnici poljoprivredne penzije.
Znači, registrovanje poljoprivrednog gazdinstva od strane fizičkog lica nije dovoljan uslov za poresko oslobođenje po članu 12. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, već je jedan od tri kumulativna uslova koja moraju biti ispunjena.
Iz napred citiranih odredbi Zakona o porezu na dohodak građana, proizilazi da nosilac poljoprivrednog gazdinstva može biti obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, samo ako je:
- preduzetnik poljoprivrednik koji vodi poslovne knjige i plaća porez na oporezivu dobit, tako što vrši samooporezivanje (predaje obrazac PPDG-1) ili
- preduzetnik koji je u sistemu PDV (isto predaje PPDG-1).
Da bi fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstava, upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava, imalo status preduzetnika, mora kumulativno da ispunjava dva uslova:
- da je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava i
- da vodi poslovne knjige.
Ukoliko fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstava ne ispuni kumulativno navedena dva uslova, nema status preduzetnika i prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana nije obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva.
Prema tome, uverenje Poreske uprave ili dokaz o predaji ovog obrasca Poreskoj upravi može biti dokaz za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 2, Bilten 2/2017.pdf
MišljenMinistarstva finansija - redni broj 13b, Bilten 5/2014.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Počele su da stižu elektroniski poreske prijave PPI-1, međutim kada se validiraju pokazuju se neke greške kao što su: nedostaje broj dana, površina, i sl. Na koji način da se to ispravi, s obzirom na to, da sada ne može da se menja prijava podneta preko portala, a do sada je to rađeno zaključkom kojim se nalagalo da se otkloni greška odnosno dopuni prijava?
Aplikacija elektronskog prijema poreskih prijava ne vrši dovoljne validacije (zbog kratkog vremena za njenu izradu), tako da u sistem stižu prijave koje su nepotpune ili matematički neispravne. Poreska prijava za koju je obveznik dobio potvrdu da je primljena u LPA, po pravilu bi trebalo da znači i da je po njoj utvrđen porez, odnosno da je prošla osnovne formalne I matematičke kontrole. Međutim, pošto aplikacija to sada ne obezbeđuje, prijave koje su ušle u sistem moraće da se obrađuju, u smislu da se proverava ispravnost.
Nakon prijema elektronske poreske prijave prvo treba izvršiti prenos prijave i izvršiti proveru kroz validaciju, koja će izbaciti sve osnovne formalne i matematičke greške, ako postoje.
Članom 117g. ZPPPA propisano je da se u postupku prijema i obrade poreske prijave proverava tačnost i potpunost poreske prijave i da ako poreska prijava sadrži nedostatak, tada poreski organ obaveštava podnosioca prijave o tim nedostacima. LPA će sada morati da koristi ovu odredbu kao osnov da obveznika obavesti da prijava PPI-1 koja je podneta sadrži nedostatke i da treba da dostavi novu, ispravnu prijavu. Obaveštenje iz člana 117g. ZPPPA može biti poslato obvezniku mejlom ili u pisanoj formi putem pošte ili na drugi način, pri čemu je bitno da se isprati da li je obveznik po njemu postupio i podneo novu prijavu.
Aplikacija ne daje mogućnost da se neispravna prijava vrati obvezniku, već on mora podneti novu koja će proći validacije.
Nakon podnošenja nove prijave, stara (neispravna) prijava može biti stavljena u status “odbijena”, jer ista ne treba da bude proknjižena.
Da bi se razlikovale prijave koje su proverene kroz validaciju i one koje nisu, može se za one za koje su poslata obaveštenja prebaciti privremeno u status “nepotpuna”, a onda nakon prijema nove prijave (dostavljene po obaveštenju) u status “odbijena”.
Svakako ova prva validacija ne znači i suštinsku kontrolu same prijave, tako da će se u postupku poreske kontrole naknadno proveravati i ta vrsta ispravnosti utvrđenog poreza (npr. osnovica fer vrednost, pogrešna zona, pogrešna cena, poresko oslobođenje bez osnova i dr.). Da bi se poreska kontrola vršila u ovoj godini primenom ZPPPA biće potrebno da aplikacija omogući prijem poreske prijave u postupku poreske kontrole, koja mora imati poseban naziv, bilo da je podneta od poreskog obveznika ili od strane LPA, da bi se razlikovala od redovnih poreskih prijava i izmenjenih poreskih prijava.
Za sada je bitno da se poreske prijave prime što tačnije u smislu potpunosti i matematičke ispravnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Postupajući po nalogu drugostepenog organa, vraćen je predmet na ponovni postupak. Kako je reč o postupku (nekadašnje) kancelarijske kontole koja je sprovođena prema odredbama čl. 119-122. ZPPPA, da li u ponovnom postupku treba primeniti važeći ZPPPA (s obzirom na to da su čl. 119-122. brisani) ili ipak treba ponavljati postupak po “starom zakonu” i sačinjavati zapisinik o kontroli po članu 121. “starog“ Zakona?
Članom 5. ZPPPA uređeno je vremensko važenje poreskih propisa. Prema stavu 3. ovog člana ZPPPA, radnje u poreskom postupku regulisane su propisima koji su na snazi u vreme kada se preduzimaju. Prema tome, u ponovnom postupku, koji se sprovodi u 2019. godini, nakon stupanja na snagu novih odredbi ZPPPA o poreskoj kontroli, primeniće se nove odredbe ZPPPA i sprovešće se poreska, a ne kancelarijsku kontrolu. Napominjemo da je stavom 1. ovog člana ZPPPA propisano da se poreska obaveza utvrđuje na osnovu propisa koji su bili na snazi u vreme njenog nastanka, osim ako je, u skladu s ustavom i zakonom, za pojedine odredbe zakona predviđeno da imaju povratno dejstvo. Navedeno znači da, ako se npr. u ponovnom postupku utvrđuje porez na imovinu za 2017. godinu, primenjivaće se odredbe Zakona o porezima na imovinu koje su tada bile na snazi, kao i akta jedinice lokalne samouprave (zone, cene, stope) koje su važile za 2017. godinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku - DOO (pravno lice) uručena je opomena sa stanjem duga na dan 27.02.2019. godine na računu Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru. Poreski obveznik je podneo primedbu na knjigovodstveno stanje iskazano u opomeni i pozvao se na član 114ž. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji - apsolutna zastarelost. Činjenično stanje porerskog obveznika je sledeće: 2006. zadnji put utvrđena obaveza; 2010. godine na dan 1.01. urađen je otpis zaduženja iz prethodnih godina (iznos rešenja 2006. godine) i storno zaduženje zatezne kamate iz prethodnog perioda; 2010. godine je bilo uplata - preknjiženja 2013. godine izvršen otpis 50% kamate po odluci (Zakon o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga); 2014. godine izvršen otpis 50% kamate; 2015. i 2016. godine glavni dug podeljen na rate. Kako postupiti u navedenom slučaju?
Prema navodima u pitanju propizilazi da je obaveza za 2006. godinu stornirana, što znači da je dug na dan 31.12.2006. godine trebalo da sadrži obaveze zaključno sa 31.12.2005. godine (poslednja mesečna obaveza za decembar 2005. je verovatno dospela 15 .januara 2006., zbog toga se polazi od duga iz 2006).
Prema odredbama ZPPPA o zastarelosti, LPA je trebalo da do 31.12.2011. godine preduzme radnju protiv poreskog dužnika u cilju naplate dugovanog poreza, kako bi izvršila prekid zastarelosti.
Storniranje neosnovanog zaduženja za 2006. godinu u 2010. ne može se smatrati radnjom LPA u cilju naplate duga.
To znači da pošto nije bilo prekida zastarelosti, relativni rok za zastarelost istekao je 31.12.2011., što znači da je nastupila zastarelost prava na naplatu 1.1.2012. godine.
Ulazak u mirovanje i reprogram nakon toga, koji su izvršeni po službenoj dužnosti, nisu mogli da prekinu zastarelost jer su se desili nakon isteka relativnog roka zastarelosti od 5 godina.
Takođe, ni opomena izdata u 2019 nije mogla da prekine zastarelost.
Prema tome, za ovog obveznika je zastarelost nastupila još 1.1.2012. godine(relativna), a apsolutni rok za zastarelost ovom obvezniku je svakako istekao 31.12.2016. godine.
Pošto se obveznik pozvao na zastarelost, smatramo da ima osnova da mu se donese rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti.
Napominjemo da su sve uplate koje su izvršene do 31.12.2016, kada je istekao rok za apsolutnu zastarelsot, naplatile dospela dugovanja i ne mogu ostati kao preplata.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako je počelo elektronsko podnošenje poreskih prijava pravnih lica, da li je potrebno štampati prijave iz programa i zavoditi ih kroz pisarnicu, odnosno formirati novi predmet za svaku od prijava ili ne? Na koji način evidentirati svaku od prijava i šta priložiti u novoformirani predmet, ukoliko je to potrebno?
Poreske prijave PPI-1 primljene elektronskim putem ne treba štampati, jer elektronski prijem poreskih prijava je upravo i uveden da se iste ne bi dostavljale u papiru. Prilikom prijema poreskih prijava PPI-1 elektronskim pitem, svaka prijava ima svoj broj i datum. Aplikacija dozvoljava da se broj prijave može izmeniti, što je ostavljeno na volju svakoj LPA. Nema potrebe menjati broj prijave koji je dodeljen i svakako je jedinstven jer je to broj o kome je i obveznik obavešten.
Aplikacija bi trebalo da omogući da se primljene prijave (sve ili za pojedine statuse) eksportuju u excel tabelu, koja bi u tom slučaju predstavljala popis akata.
Ukoliko želite da pravite posebnu evidenciju primljenih prijava kroz „ručni“ popis akata, u tom slučaju mora se voditi računa da se svakoj prijavi dodeli poseban broj koji mora biti jedinstveni.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li su obveznici koji vode poslovne knjige a nemaju imovinu u obavezi da podnose prazne PPI-1 odnosno da popunjavaju PPI-1 sa nulama preko JLS, s obzirom na to da su knjigovođe prijavile da sistem to ne dozvoljava, odnosno da Insitut Mihajlo Pupin nije predvideo tu opciju?
Obavezu podnošenja poreske prijave imaju obveznici za nepokretnosti za koje postoji predmet oporezivanja propisan članom 2. Zakona o porezima na imovinu.
Znači, obveznici koji nemaju pravo, korišćenje ili državinu na nepokretnosti koja je oporeziva po navedenom članu zakona, ne podnose poresku prijavu.
To važi kako za pravna lica tako i za fizička lica.
Obveznici koji imaju nepokretnosti za koje postoji predmet oporezivanja, a imaju pravo na poresko oslobođenje, dužni su da podnesu poresku prijavu u propisanom roku i da u Prilogu 2 popune podatke, a u poreskoj prijavi PPI-1 unesu iznos utvrđenog poreza nula dinara.
Znači, mora se razlikovati postojanje oporezivog prava, državine ili korišćenja u skladu sa članom 2. Zakona o porezima na imovinu i ostvarivanje prava na poresko oslobođenje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada poreski obveznik izbegava da po ceni građevinskog zemljišta plati promenu namene i podnese izmenjenu poresku prijavu po ceni građevinskog zemljišta u poljoprivredne svrhe i pozove se na član 40. ZPPPA na koji način može da se ne prihvati izmenjena poreska prijava iako postoji saznanje da se ista ne podnosi zbog izbegavanja plaćanja promene namene? Takođe, po zakonu obveznik ima pravo na" ispravku greške".
Plaćanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta ne sme da bude od uticaja na utvrđivanje obaveze poreza na imovinu. Naknada se plaća prema poreskoj osnovici za prethodnu godinu.
Zakon o porezima na imovinu je od 2019. godine propisao da JLS može svojom odlukom propisati da se građevinsko zemljište za svrhu oporezivanja smatra poljoprivrednim.
Ako obveznik podnese izmenjenu poresku prijavu koja je formalno i matematički ispravna, takva prijava mora biti primljena i evidentirana. Ako LPA smatra da je ta prijava suštinski neispravna i ima dokaze za to, tada LPA ima obavezu da po njoj sprovede postupak poreske kontrole i utvrdi razliku poreza u odnosu na tu (izmenjenu) poresku prijavu, kao i da u tom rešenju o poreskoj kontroli naloži poreskom obvezniku da podnese tačnu poresku prijavu u skladu sa onim što je utvrđeno u postupku poreske kontrole.
Svakako bi u ovakvim slučajevima, kada se utvrdi očigledna namera poreskog obveznika da izbegava plaćanje poreza, trebalo podneti i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je obveznik koji ima više nepokretnosti, jednu od njih (stan) je otuđio 2001. godine, a nakon toga je preminuo. Stan se i dalje vodi na njega i sada naslednik podnosi zahtev za obnovu postupka. Kupac (koji je drugi po redu) kupio je taj stan 2005. godine i on je oporezovan sada 5 godina unazad. Da li se u ovoj situaciji primenjuje član 178. ZUP-a? Šta treba uraditi sa dugom za taj stan, za koji period se može otpisati?
Obveznik koji je stan otuđio 2001. godine nema više predmet oporezivanja za taj stan, od dana prodaje. To znači da su sva rešenja koja su doneta, a odnose se na utvrđenu obavezu nakon što to lice više nije poreski obveznik, neosnovano doneta – to lice više nije poreski obveznik za taj stan.
To što poreski organ nije imao saznanja o tome da je promenjen vlasnik nepokretnosti, a samim tim i poreski obveznik, ne može biti osnov za zaduženje tog lica, jer nema predmeta oporezivanja. Zato se u takvim slučajevimane bi trebalo striktno držati roka od 5 godina za ponavljanje postupka, jer ovde postoji obaveza koja je neosnovano utvrđena – odnosno lice i nije poreski obveznik (nije u pitanju visina obaveze već postojanje obaveze za taj stan).
Takođe, kako je obveznik preminuo, očigledno pre 2005. godine, to istovremeno znači da svakako ni po tom osnovu obaveza nije mogla biti utvrđena tom licu.
Za dug koji je osnovan (utvrđen zaključno sa 2001. godinom, kada je stan prodat), nastupila je apsolutna zastarelost, dok ostale obaveze treba stornirati kao neosnovane.
Kupac je zadužen pet godina unazad i to je jedino što je u ovoj situaciji moglo da se uradi.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se šalju obaveštenja pravnim licima i kada ne unesu period za koji se obračunava porez, pa nije moguće uraditi validaciju ili da se računa ručno i izvrši obračun ako je porez tacno utvrđen? Takođe, postoji par PPI-1 koje ne mogu da se prenesu iz elektrosnke poreske prijave-1, jer program prijavljuje grešku, šta raditi po tom pitanju?
Ukoliko poreska prijava PPI-1 nije prošla validaciju trebalo bi poslati obaveštenje da obveznik podnese novu prijavu sa tačnim podacima.
Ako recimo, obveznik ne unese period 1.1.-31.12.2019, a uneo je 365 dana, taj podatak bi se eventualno i mogao uneti u LPA, bez obaveštavanja obveznika, jer je sadržan u podatku o broju dana koji je obveznik uneo. Ali ako treba uneti podatak za koji je potrebno preračunavanje i za koji se samo pretpostavlja, smatramo da to ne treba raditi, već treba dostaviti obaveštenje obvezniku da u novoj prijavi unese i taj podatak. Ovo iz razloga što u narednom periodu, ukoliko dođe do poreske kontrole iz bilo kog razloga, obveznik bi mogao da ospori tačnost preračunatih podataka koje je LPA sama izvršila u njegovoj poreskoj prijavi, što može biti problem za dalji postupak.
Takođe, obveznik je jedini koji odgovara za tačnost podataka u podnetoj poreskoj prijavi.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako da se postupi u slučaju kada pravno lice podnese PPI-1 za imovinu koju ne vodi u svojim poslovnim knjigama, a ta imovina nije ucrtana ni u Katastru?
Pravno lice treba da podnese PPI-1 kada ima oporezivo pravo, državinu ili korišćenje na nepokretnosti, odnosno kada postoji predmet oporezivanja iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu. Uslov za utvrđivanje, prijavljivanje i plaćanje poreza na imovinu nije upis u katastar, niti da se nepokretnost vodi u poslovnim knjigama (npr. pravno lice može biti držalac nepokretnosti u javnoj svojini bez pravnog osnova i tada je obveznik poreza na imovinu, a nije upisan u katastar niti vodi imovinu u svojim poslovnim knjigama). Ukoliko postoji sumnja u osnovanost zaduženja po podnetoj poreskoj prijavi, može se pokrenuti postupak poreske kontrole i od obveznika tražiti dokaze o osnovu za nastanak poreske obaveze.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na koji način se utvrđuje poreska osnovica za nadstrešnicu koja služi kao skladište, a kako za nadstrešnicu koja služi kao garaža?
Poreska osnovica za nadstrešnice za koje je obveznik pravno lice koje nema pravo na fer vrednost kao poresku osnovicu je:
- za nadstrešnicu koja se koristi kao skladište – knjigovodstvena vrednsot u skladu sa članom 7. stav 4. Zakona o porezima na imovinu, uz to da za tu površinu se ne umanjuje porez za zemljište pod objektom (ako postoji predmet oporezivanja za zemljište;
- Za nadstrešnicu koja se koristi kao garaža – uzima se prosečna cena po m2 za garaže.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koliko puta se mogu slati obaveštenja obvezniku o pogrešno podnetoj poreskoj prijavi?
U obaveštenju koje šaljete navedeno je pre svega koji su to nedostaci koje poreski obveznik treba da otkloni u novoj prijavi. Takođe, navedeno je da je obveznik, u skladu sa članom 117g. ZPPPA dužan da u roku od 5 (pet) dana od dana prijema ovog obaveštenja ponovo podnese poresku prijavu PPI-1 kojom će biti otklonjeni navedeni propusti i nedostaci, a prijava popunjena u skladu sa Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu. Na kraju je navedeno i da ako podnosilac prijave ne postupi po primljenom obaveštenju, smatraće se da poreska prijava nije ni podneta ovom Odeljenju.
To znači da je poreski obveznik bio dužan da prvom prijavom ispravi svoje greške, a prema svemu što je navedeno u obaveštenju.
Ako to nije učinio, prema članu 117g ZPPPA može se smatrati da poreska prijava nije ni podneta i može se pozvati u postupak poreske kontrole u kome će se obvezniku utvrditi obaveza, u skladu sa ZPPPA.
Za takve slučajeve, kada obveznik ni posle više obaveštenja ne podnese ispravnu poresku prijavu, treba podneti i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.