Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
U pitanju je situacija gde je pravno lice nakon otvaranja stečaja prodato drugom pravnom licu i sada ima isti matični broj i PIB. U rešenju privrednog suda iz Beograda stoji da se stečaj nastavlja u odnosu na stečajnu masu. Stečajna masa sada ima svoj PIB i matični broj registrovan u APR. Da li se na novi PIB stečajne mase prebacuje celokupno dugovanje ili samo dugovanje koje je prijavljeno u stečajnu masu i ko odgovara za prestalo dugovanje ? Ako se ne razgraniče ova dva pravna lica, šta treba raditi kada bi novo pravno lice koje je kupilo pravno lice u stečaju, zatražilo uverenje o izmirenju obaveza (u ovom slučaju kartica ne bi bila čista)? Takođe, kad je prodaja nepokretnost pod hitotekom, da li u javnom nadmetanju moraju biti dva ponuđača da bi se nadmetanje smatralo mogućim? Šta uraditi kada se ponude dve parcele na prodaju i visina duga je dovoljna da se namiri od prodaje jedne parcele, međutim kupci neće da ih kupe odvojeno jer ih posmatraju na način da ih interesuju samo ako ih kupuju zajedno?
Prijavljivanje potraživanja uređeno je odredbama čl.111-118. Zakona o stečaju, a prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica i posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica odredbama čl.135, i 136. Zakona o stečaju.
U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Stečajna masa se registruje u registru stečajnih masa kod APR i nju zastupa stečajni upravnik. Prema odredbi stava 6. člana 136. Zakona o stečaju za potraživanja koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. ZPPPA izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Smatramo da ste nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljnju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica bili u obavezi da u poreskom računovodstvu isknjižite sve obaveze sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase nad kojom se stečajni postupak nastavlja. Stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završne deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, imate pravni osnov da izvršite i druga knjiženja na PIB stečajne mase.
Odredbama čl. 109-111. ZPPPA uređena je prodaja nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreskog duga iz nepokretnosti poreskog obveznika, kao i postupak sa ostvarenim prihodima od prodaje nepokretnosti.
Član 109. ZPPPA uređuje prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su položila depozit. Depozit, prema članu 109. stav 3. ZPPPA polaže se na račun jedinice lokalne samouprave u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. U stavu 4. istog člana propisano je da se ponuđačima čija ponudna nije prihvaćena, depozit vraća odmah po zaključenju javnog nadmetanja. Kao ponuđač, na usmenom javnom nadmetanju, ne sme da učestvuje poreski obveznik niti zaposleni u poreskom odeljenju lokalne poreske administracije i sa njima povezana lica (član 110. stav 9. ZPPPA). Zainteresovani ponuđači imaju pravo da najkasnije do dana održavanja javne prodaje razgledaju nepokretnost koja je predmet javne prodaje.
Na početku usmenog javnog nadmetanja poreski izvršitelj otvara usmeno javno nadmetanje i upoznaje ponuđače sa pravilima usmenog javnog nadmetanja i to:
- da na nadmetanju moraju da učestvuju najmanje dva ponuđača,
- da ponuđači nepokretnost kupuju u viđenom stanju bez mogućnosti vraćanja ako se naknadno utvrde neki nedostaci,
- da se nepokretnost na prvom javnom nadmetanju ne može prodati po ceni nižoj od 75% procenjene vrednosti , sem ako se poreski obveznik pismeno saglasio da se može pordati po nižoj ceni i odredio koji je taj procenat,
- da na javnom nadmetanju može učestvovati samo ponuđač koji je do početka usmenog javnog nadmetanja uplatio depozit u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti
- da ako kupac u roku od osam dana ne plati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, gubi pravo na povraćaj depozita i ne može biti ponuđač u periodu od šest meseci,
- da ako kupac u roku od osam dana ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, biće pozvan drugi najpovoljniji ponuđač ako cena nije niža od propisane, koji se pismeno izjašnjava da kupuje nepokretnost za ponuđenu cenu, u kom slučaju se donosi rešenje o prodaji nepokretnosti tom ponuđaču,
- da ako i drugi ponuđač ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, prodaja će biti poništena, s tim da ni drugi kupac ne može biti ponuđač u periodu od šest meseci,
- da će se u tom slučaju u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o oglašavanju prodaje nevažećom, zakazati novo usmeno javno nadmetanje pod uslovima koji su važili za usmeno javno nadmetanje koje se ponavlja
- da će lica koja ometaju usmeno javno nadmetanje biti udaljena sa lica mesta
- da ukoliko na nadmetanju ne učestvuje najmanje dva ponuđača smatraće se da nije ni održano, što znači da će se u sledećem oglašavanju to nadmetanje ponoviti.
Nakon iznošenja pravila usmenog javnog nadmetanja sprovodi se sam postupak usmenog javnog nadmetanja, tako što se saopštavaju podaci o nepokretnosti koja se prodaje i saopštava njena procenjena vrednost, a zatim ponuđači javno iznose svoje ponude, koje moraju biti veće od prethodno istaknute ponude i traje sve dok ponuđači stavljaju veće ponude. Kada bude saopštena poslednja, najveća ponuda, javna prodaja se zaključuje
O toku usmenog javnog nadmetanja nepokretnosti, shodno odredbama člana 109. stav 11. ZPPPA sastavlja se zapisnik. U zapisnik se unosi i rok u kome je kupac nepokretnosti dužan da plati cenu za koju je nepokretnost prodata, po umanjenju tog iznosa za položeni depozit. U skladu sa odredbama člana 111. stav 1. ZPPPA rok za uplatu cene ne može biti duži od osam dana.
Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena vraća se ponuđeni depozit po zaključenju prvog usmenog javnog nadmetanja u skladu sa odredbama člana 109. stav 4. ZPPPA. U zapisniku o toku prvog usmenog javnog nadmetanja konstatuje se kojim ponuđačima treba vratiti položeni depozit.
Ako se prodajom konkretne nepokretnosti postigne cena u visini dugovanog iznosa poreske obaveze i troškova prinudne naplate, prekida se usmeno javno nadmetanje u odnosu na drugu nepokretnost, ako su predmet usmenog javnog nadmetanja više nepokretnosti.
Dakle, da bi se smatralo, prema ZPPPA, da je nadmetanje i održano, na nadmetanju moraju da učestvuju najmanje dva ponuđača.
Načela postupka prinudne naplate, koja su specifična za postupak prinudne naplate propisana su odredbama član 81. ZPPPA. Pre svega mora se istaći načelo ekonomičnosti postupka (član 81. stav 1. ZPPPA), kao i da se prinudna naplata vrši u onoj meri u kojoj se pokriva dugovani iznos poreza i sporedna poreska davanja (član 81. stav 4. ZPPPA).
Ako se nepokretnost ne može prodati ni putem neposredne pogodbe u roku od 6 meseci od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, doneće se rešenje kojim se predmetna nepokretnost prenosi u svojinu JLS, u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrednosti. U tom slučaju hipotekarno potraživanje namiruje se do jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. (član 110 ZPPPA).
Dakle, veoma je važno da se postupku prinudne naplate iz nepokretnosti pristupi odgovorno i da se založno pravo upiše na nepokretnostima čija je procenjena tržišna vrednost u srazmeri sa potraživanjem koje se naplaćuje sa nastalim troškovima u postupku prinudne naplate. Prilikom opredeljivanja nepokretnosti na kojoj će se izvršizi upis založnog prava u postupku prunudne naplate takođe je potrebno i proceniti mogućnosti unovčavanja predmeta prinudne naplate, kao krajnjeg postupka ukoliko poreski obveznik ne plati poreski dug.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Promenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju i izmenama koje se odnose na visinu duga ispod kog ne sme biti prinudna naplata, a to je 5.000,00 evra. Trenutno postoji izvršenje za prodaju imovine i dug je manji od tog iznosa. Da li će ova izmena da se odnosi na rad LPA? Kod izvršenja hipoteka, da li se mora tražiti uplata depozita od onih koji imaju pravo preče kupovine? Da li treba učesnicima u licitaciji da se traži uverenje o izmirenim porezima u republičkoj i u lokalnoj poreskoj administraciji? Da li od oglašavanja do održavanja javnog nadmetanja je propisan neki rok koji treba da prođe ili je on proizvoljan?
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju još uvek je u nacrtu, ali odredbe člana 3. ZPPPA uređuje odnos prema drugim zakonima tako što kaže da ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ZPPPA uređeno na drugačiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Odredbama člana 108. ZPPPA uređena je prodaja nepokretnosti.
U stavu 1. navedenog člana propisano je da se prodaji nepokretnosti pristupa po isteku roka od osam dana od dana konačnosti rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, odnosno dostavljanja rešenja donetog po prigovoru protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, a do prodaje može doći i u kraćem roku, ako poreski obveznik na to pristane.
Postupak prodaje počinje donošenjem zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, koji se dostavlja poreskom obvezniku (član 108. stav 2.). Ako obveznik ne plati dugovani iznos obaveze po rešenju o prinudnoj naplati iz nepokretnosti, priprema se oglas o prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Članom 108. stav 3. ZPPPA propisana je sadržina oglasa u smislu da oglas o određivanju prodaje nepokretnosti sadrži naročito:
- opis i adresu zaplenjene nepokretnosti koja se prodaje;
- utvrđenu početnu vrednost nepokretnosti;
- naznačenje službenosti i tereta koje preuzima kupac;
- način, mesto, datum i sat prodaje;
- iznos depozita koji polažu lica koja učestvuju na usmenom javnom nadmetanju;
- rok u kojem je kupac nepokretnosti dužan da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata.
Oglas se ističe na oglasnoj tabli organizacione jedinice lokalne poreske uprave i istovremeno se objavljuje u dnevnom listu koji pokriva teritoriju cele Republike, radi oglašavanja.
Član 109. ZPPPA uređuje prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su položila depozit. Depozit, prema članu 109. stav 3. ZPPPA polaže se u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. U stavu 4. istog člana propisano je da se ponuđačima čija ponudna nije prihvaćena, depozit vraća odmah po zaključenju javnog nadmetanja. Kao ponuđač, na usmenom javnom nadmetanju ne sme da učestvuje poreski obveznik niti zaposleni u poreskom odeljenju lokalne poreske administracije i sa njima povezana lica (član 110. stav 9. ZPPPA).
Svi drugi ponuđači, koji žele da učestvuju na usmenom javnom nadmetanju moraju položiti depozit, pa i lica koja imaju pravo preče kupovine. Lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predmet prinudne naplate poreza ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponuđačem na usmenom javnom nadmetanju, ako po zaključenju usmenog javnog nadmetanja izjavi na zapisnik o prodaji nepokretnosti da nepokretnost kupuje pod istim uslovima (čl.109. stav 13. ZPPPA).
Nije propisano da se učesnicima na usmenim javnom nadmetanju u postupku prodaje nepokretnosti, kao uslov za učešće traži uverenje o izmirenim porezima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Potrebno je razjašnjenje u vezi postupanja sa PPI-1 prijava u 2019. godini, tj. kako postupati ukoliko pravna lica i ove godine podnesu fizicki PPI-1 prijavu? Da li je prihvatiti uz napomenu da bi ubuduće trebalo podnositi elektronskim putem PPI-1 ili je odbaciti?
Članom 38. ZPPPA propisano je da se od 1. januara 2019. godine sve poreske prijave za porez na imovinu pravnih lica (PPI-1) podnose isključivo u elektronskom obliku, bez obzira na koji period se odnose, što znači da i poreska prijava koja se odnosi na period pre 2019. godine, ako se podnosi posle 1. januara 2019. godine, treba da bude podneta u elektronskom obliku.
Fizička lica poresku prijavu PPI-2 mogu podneti ili u elektronskom obliku ili u pismenom obliku – neposredno ili putem pošte.
Prema saznanjima aplikacija LPA podržava i unos poreske prijave PPI-1 koja je primljena u pismenom-papirnom obliku.
U skladu sa navedenim, postupanje u potpunosti u skladu sa zakonom podrazumeva da poreske prijave primljene u papiru posle 1. januara 2019. godine, treba da budu odbačene kao nedopuštene uz obaveštenje poreskom obvezniku da je u obavezi da poresku prijavu podnese u elektronskom obliku. Ako obveznik to ne učini, svakako bi njegova poreska prijava podneta u papiru poslužila LPA da u postupku kontrole utvrdi poresku obavezu.
Veoma kratki rokovi, novi obrasci poreskih prijava i kašnjenje sa aplikativnim rešenjem za podnošenje poreskih prijava PPI-1 u elektronskom obliku, uz sve problemi kod unosa koji se još uvek rešavaju, mogu biti opravdanje što su LPA u pojedinim slučajevima primljenu poresku prijavu u papirnom obliku unele u aplikaciju i proknjižile zaduženje po njoj. Međutim, to ne bi trebalo da bude praksa i da se obveznici na to navikavaju jer nije u skladu sa zakonom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Neophodno je pojašnjenje za popunjavanje pozicija J i K u Podprilogu uz Prilog-1 i kada se to popunjava i na koji način?
U deo -J- korisna površina nepokretnosti čija je vrednost zbir vrednosti, unose se podaci samo za nepokretnost čiju vrednost delom čine vrednosti pod I.1 do I.8, tako što se posle reči: "vrednost sa I.__ "unosi broj koji odgovara delu vrednosti nepokretnosti unetoj pod odgovarajućim br. I.1. do I.8. i korisna površina tog dela (npr. kada obveznik u Podprilogu utvrđuje vrednost objekta koji je delom proizvodni pogon prerađivačke industrije koji se koristi za obavljanje te delatnosti, a delom administrativni).
Učešće proizvodnog pogona u ukupnoj korisnoj površini objekta je 50%, i administrativnog takođe 50%. Tada obveznik pod I.2. utvrđuje vrednost administrativnog dela (množenjem njegove korisne površine i prosečne cene 1m² u zoni) a pod I.4. upisuje 50% knjigovodstvene vrednosti predmetnog objekta (za deo objekta koji je proizvodni pogon) i zbir tih vrednosti upisuje pod I.9.
U tom slučaju obveznik u deo -J- pod 1. posle: "I" upisuje: "2." i korisnu površinu dela objekta čija je vrednost utvrđena pod brojem I.2, a pod 2. posle:"I" upisuje "4." i korisnu površinu dela objekta čija je vrednost utvrđena pod brojem I.4.
U deo -K- unose se podaci samo kad se Podprilog podnosi za nepokretnost za koju su delom različiti vrsta ili zona. U tom slučaju se u odgovarajuću kućicu upisuje broj koji označava vrstu nepokretnosti shodno delu B. Podpriloga, zatim oznaka - broj zone i korisna površina svakog odgovarajućeg dela nepokretnosti, a zbir pripadajućih vrednosti za svaki od delova nepokretnosti upisuje se pod I.9.
Na primer, ako se oporezuje zemljište koje je fizička celina, ali je delom poljoprivredno, a delom šumsko zemljište, pri čemu se u tom slučaju u deo -D- unsoi ukupna površina tog zemljišta, a vrednost se izračunava “ručno” kao zbir vrednosti poljoprivrednog i šumskog zemljišta (prosečna cena u zoni se množi sa površinom) i taj zbirni podatak se unosi u Polje I2 I I9, a u deo -K- se upisuju podaci o vrsti, zoni i površini svakog od tih posebnih delova zemljišta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
"Drugo zemljište" po Zakonu o porezima na imovinu je npr. zemljište za sahranjivanje, otpad, rudno. U Katastru nemaju taj pojam već ako nije poljoprivredno, šumsko ili građevinsko piše "ostalo zemljište". Da li je to isto?
"Drugo zemljište" je prema Zakonu o porezima na imovinu svako zemljište koje nije građevinsko, šumsko ili poljoprivredno. To znači da to zemljište može podrazumevati više pojmova koji se mogu naći u Katastru, pa i pojam "ostalo zemljište". Ali suština je da Katastar ne mora biti tačan, već se mora utvrditi da li je zemljište i dalje takvo da se ne može razvrstati ni u jednu od tri vrste (građevinsko, poljoprivredno, šumsko).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada na kartici obveznika koji je preminuo postoji pretplata, da li se preknjižavanje vrši na naslednike srazmerno naslednom delu? Kako postupiti ako jedan od naslednika ima uplatnicu kao dokaz da je on izvršio tu uplatu?
Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA. Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku).
Naslednik koji je pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju stekao pravo iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu, na nepokretnosti i na taj način postao obveznik poreza na imovinu, dužan je da nadležnom organu JLS na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi, podnese poresku prijavu u roku od trideset dana od dana sticanja prava.
Prema navedenom, posmatra se stanje na kartici preminulog poreskog obveznika na dan smrti. Ukoliko je na dan smrti na kartici bila preplata ona ostaje na računu umrlog lica, jer naslednici stiču pravo na preplatu samo ako je to navedeno u ostavinskom rešenju (prema članu 22. ZPPPA naslednici nasleđuju poreske obaveze).
Sve uplate koje su izvršene nakon smrti na JMBG umrlog lica, po pravilu ne bi trebalo da se preknjižavaju niti vraćaju naslednicima, ali s obzirom da njih nije ni moglo da izvrši umrlo lice, u praksi se vrši preknjižavanje na naslednika koji je izvršio uplatu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti kada poreski obveznik ne prijavi promenu prebivališta, pa su mu rešenja išla na adresu sa koje je odjavljen?
Dostavljanje poreskih akata propisano je odredbama člana 36. ZPPPA. Stavom 3. propisano je da ako se dostavljanje poreskog akta vrši slanjem preporučene pošiljke, poreski akt smatra se dostavljenim danom uručenja, a ako uručenje nije bilo moguće, poreski akt smatra se dostavljenim 15-og dana od dana predaje poreskog akta pošti.
Dostavljanje poreskog akta poreskom obvezniku - fizičkom licu vrši se na adresu njegovog prebivališta, odnosno boravišta (stav 6). Ako je poreski obveznik fizičko lice, uključujući i preduzetnika, poreski akt smatra se dostavljenim i kada se uruči punoletnom članu njegovog domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, odnosno licu zaposlenom kod preduzetnika (stav 8).
LPA ne raspolaže podacima o ažurnim adresama prebivališta tako da se dostava akata vrši na poslednju poznatu adresu.
Zbog toga, ako poreski obveznik nije prijavio promenu prebivališta u odnosu na podatke iz poslednje podnete poreske prijave, poreski akti se dostavljaju na prijavljenu adresu u poreskoj prijavi ili na adresu koja je u prijavi ili drugom dokumentu navedena kao dostavna adresa i zbog toga se smatraju dostavljenim 15-og dana od dana predaje poreskog akta pošti, kada će se izvršiti i knjiženje utvrđene obaveze u poreskom računovodstvu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je dužnik sa povećim dugom koji bi da uđe u reprogram. Njegov advokat zastupa stanovište da izraz "dugovani porez" iz čl. 73. i 74. ZPPPA podrazumeva samo glavni dug pozivajući se na član 2. stav 2. ZPPPA, i da bi pri tom u postupku odlaganja plaćanja dugovanog poreza njegov glavni dug trebao biti do iznosa od 1.500.000,00 dinara a da bi trebalo otpisati 50% ukupne kamate, što iznosi nekoliko miliona u njegovom slučaju. Da li izraz "dugovani porez" podrazumeva samo glavni dug kako tvrdi advokat, ili taj izraz podrazumeva ukupan porez i glavni dug i kamatu?
Prema članu 18. ZPPPA propisano je sledeće:
Obaveza plaćanja poreza iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: poreska obaveza) predstavlja dužnost poreskog obveznika da plati utvrđeni porez, pod uslovima propisanim ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom.
Poreski obveznik odgovara za ispunjenje poreske obaveze od momenta kada su nastale činjenice za koje je poreskim zakonom propisano da stvaraju poresku obavezu.
Odredbe o poreskoj obavezi primenjuju se i na obavezu plaćanja sporednih poreskih davanja, osim ako je ovim zakonom drukčije propisano.
Iznos utvrđenog poreza iz stava 1. ovog člana smatra se dugovanim porezom.
Članom 10. stav 1. tačka 1) ZPPPA propisano je:
Poreskopravni odnos je odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku Poreske uprave s jedne i fizičkog, odnosno pravnog lica, s druge strane, kojim se uređuje:
- obaveza plaćanja poreza, obaveza obezbeđenja poreske obaveze i obaveza plaćanja sporednih poreskih davanja od strane fizičkog, odnosno pravnog lica i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza;
Članom 2. stav 2. ZPPPA propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza i troškove postupka prinudne naplate poreza (u daljem tekstu: sporedna poreska davanja).
U skladu sa navedenim odredbama, dugovani porez podrazumeva kako glavni dug tako i kamatu.
U svakom slučaju, obveznik ima pravo žalbe na rešenje kojim se odlučuje po njegovom zahtevu za odlaganje plaćanja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Obveznik poreza na imovinu koji vodi poslovne knjige ima proizvodnu halu i popunjava poresku prijavu na PPI-1 u podprilogu na tačku I4 vrednost objekta iz člana 7. stav 4. iskazana je posebno od zemljišta. Objekat je u njegovim poslovnim knjigama, a pripadajuće zemljište se vodi na fizičkom licu. Da li obveznik ima pravo da iskazuje tako poresku osnovicu?
Poreski obveznik koji vodi poslovne knjge utvrđuje porez samooporezivanjem i podnosi PPI-1 za sve nepokretnosti na kojima ima oporezivo pravo, korišćenje ili državinu u skladu sa članom 2. Zakona o porezima na imovinu.
Prema članu 7. stav 4. Zakona o porezima na imovinu, knjigovodstvena vrednost je poreska osnovica za objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje delatnosti. Na utvrđivanje poreske osnovice kao knjigovodstvene vrednosti za proizvodni objekat nije od uticaja da li je to lice obveznik za zemljište ili ne. Samo u slučaju kada obveznik u poslovnim knjigama iskazuje zajedno proizvodni objekat i zemljište osnovica se utvrđuje u skaldu sa članom 7. stav 7. Zakona o porezima na imovinu.
U postupku poreske kontrole može se proverite da li je podatak da se zemljište vodi na fizičko lice tačan, odnosno da li je bilo promena koje nisu prijavljene.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koja se šifru akta koristi za naknade za zauzeće javne površine? Da li je sifra za nakandu 439?
Za naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine koja je do sada utvrđivana koristi se klasifikaciona oznaka “439”- ostali porezi, sa podbrojem “1E” kod donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze i pobdroja “2” kod podnošenja prijave. S obzirom da je iz Klasifikacije već opredeljena oznaka koja najpribližnije odgovara ovoj vrsti javnog prihoda “439” OSTALI POREZI, to će se ista klasifikacija koristiti i za naknade za korišćenje javnih površina.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U sistem LPA evidentirana je prijava poreskog obveznika iz 2010. godine za kuću u selu. Poreska prijava sadrži sve neophodne podatke, kao i potpis poreskog obveznika. Sve do 2019. godine utvrđivana je obaveza na ime poreza na imovinu i naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, dok je za neke godine izvršeno uručenje rešenja u skladu sa članom 36. ZPPPA. Poreski obveznik je dana 27.02.2018. godine izmirio sve obaveze koje su evidentirane na njegovo ime (porez na imovinu, naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine i komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru). Dana 09.05.2019. godine poreski obveznik je podneo zahtev u kome traži da se iz sitema LPA izbriše kao obveznik poreza na imovinu i da mu se izda uverenje da nikada nije bio poreski obveznik, jer nije vlasnik nikakve nepokretnosti na teritoriji opštine. Kao dokaz tvrdnji da nije vlasnik nepokretnosti priložio je uverenje od 09.05.2019. godine iz Službe za katastar nepokretnosti na svoje ime, kojim se potvrđuje da u katastarskom operatu na njegovo ime nema upisanih nepokretnosti. Takođe je priložio Prepis lista nepoketnosti u kome je kao nosilac prava na objektu evidentiran njegov otac. Poreski obveznik u svom zahtevu navodi da mu je uverenje da nije evidentiran kao obveznik poreza na imovinu neophodno radi povraćaja PDV-a prilikom kupovine prvog stana. Kako postupiti u ovom slučaju?
LPA uverenja izdaje na osnovu podataka iz svoje evidencije, pa u tom smislu uverenje mora sadržati podatke s kojima se raspolaže.
Poreski obveznik je podneo poresku prijavu, primao rešenja, platio porez na imovinu iz kojih razloga ne može dobiti uverenje da se ne vodi u evidenciji LPA kao poreski obveznik.
S obzirom da je sve napred navedeno samoinicijativno učinio, potrebno je da on dostavi sve dokaze da nije poreski obveznik.
Podatak iz Katastra nepokretnosti ne mora biti ažuran i tačan podatak i ne treba ga prihvatiti kao isključivi dokaz da to lice nije poreski obveznik. Može se desiti da postoji još neki akt o kome katastar nema saznanja (npr. da je otac poklonio sinu nepokretnost i sl.).
Ukoliko otac poreskog obveznika jeste i dalje poreski obveznik, potrebno je da podnese poresku prijavu na svoje ime i priloži odgovarajuće dokaze o vlasništvu. Preporuka je da se bez toga ne razdužuje njegov sin, jer on svakako nije prestao da bude poreski obveznik 1.1.2019. Ako nedvosmisleno utvrdite da otac jeste poreski obveznik, u prilogu mora biti dokaz o tome, kao i period za koji on jeste poreski obaveznik, pri čemu se ne mora zaduživati retroaktivno, ali u ostalim podacima mora se navesti da je sin platio porez na svoje ime do kraja 2018. godine, a da je otac vlasnik od ranije – navesti datum i osnov). Jako je bitno da u vašoj bazi podataka postoji što više tačnih podataka o poreskim obveznicima i predmetima oporezivanja u situacijama kada se zatvara prijava na jedno lice i prenosi na drugo, a naročito kada se to čini naknadno, nakon više godina.
U ovoj situaciji se mora biti veoma obazriv kod postupanja, jer se može desiti da obveznik zbog lične koristi (povraćaj PDV), ne dostavi tačne podatke o svojoj poreskopravnoj situaciji.
U svakom slučaju, čak i kad se utvrde sve činjenice, ko je i od kada poreski obaveznik za predmetnu nepokretnost i to evidentirate u vašoj bazi podataka, tada treba da u uverenju navedete da se to lice vodi ili vodilo kod vas kao poreski obveznik po podnetoj poreskoj prijavi i u kom periodu, jer su to činjenice iz vaše službene evidencije. Može se u uverenju navesti i sve ostalo do čega ste došli u postupku kontrole, ali u svakom slučaju, šta god da se utvrdi, ne može se navesti da to lice nije u evidenciji.
Poreska uprava, na osnovu svih činjenica navedenih u uverenju, dalje može da ceni da li je to lice bilo vlasnik ili ne i da li ima pravo na povraćaj PDV.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je 2010. godine primio rešenje za komunalnu taksu za radnju za celu godinu i nije uložio žalbu, iako je radnja prestala sa radom u junu 2010. Bio je u uslovnom otpisu kamate i mirovanju poreskog duga, tako da je njegov zahtev za otpis duga zbog zastarelosti odbijen. Sad se poreski obveznik žali i ističe činjenicu da mu je rešenje doneto za celu 2010. godinu i traži da mu se otpiše deo duga, računajući i pripadajuću kamatu. Kako postupiti u ovom slučaju?
S obzirom da poreski obevznik od juna 2010. godine nije imao registrovanu delatnost, a da se firmarina plaća samo za obavljanje delatnosti, za period posle juna 2010. godine to lice nije bilo poreski obveznik po osnovu firmarine.
Često se dešava da poreski obveznici ne prijave promene LPA, već to učine kasnije, što je i ovde slučaj.
Podatak da je obveznik prestao sa obavljanjem delatnosti 2010. godine može se smatrati novom činjenicom i može se ponoviti postupak, u smislu da se izvrši otpis dela obaveze za 2010. godinu, odnosno od dana brisanja iz registra APR do kraja 2010. godine, jer za taj period to lice nije poreski obveznik po osnovu firmarine.
Iako je po ZUP-u pet godina rok za ponavljanje postupka, kada ne postoje blagovremene informacije, niti mogućnost sistemskog praćenja svih podataka od značaja za oporezivanje, treba razmotriti nove činjenice u momentu saznanja, bez obzira na rok, ali samo u situaciji kada je neko neosnovano zadužen, u smislu da i nije poreski obveznik za određeni period (nema osnova za utvrđivanje obaveze).
U vezi otpisa glavnog duga i pripadajuće kamate treba voditi računa da je deo kamate otpisan kroz UOKMD i da je nakon mirovanja on bio u reprogramu sa valorizovanim glavnim dugom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.