Pitanja i odgovori

Članom 141. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisano da poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti, a da je dužan da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa. Međutim, Zakonom se ne propisuje da članovi disciplinske komisije primaju novčanu nadoknadu za svoj rad.

Članom 141. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisano da poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti, a da je dužan da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa. Jedan član disciplinske komisije mora da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, a jedan član komisije je ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata. Dakle, Zakonom se ne propisuje obaveza da druga dva člana disciplinske komisije moraju da budu zaposleni u opštinskoj/gradskoj upravi.

Da bi se dao odgovor na ovo pitanje mora se poći od odredaba Zakona o državnim službenicima. Član 92. ovog Zakona propisuje: „Državni službenik može da bude trajno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto u istom državnom organu, ako to nalažu organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi“. Dakle, reč je o gotovo identičnoj odredbi kao i član 114. Zakona o zaspolenima u AP i JLS. Stoga je najbolјe pozvati se na sudsku praksu. Presuda Vrhovnog suda Srbije, U 3137/2008 od 17.7.2008.godine, u svom sižeu predviđa da trajni premeštaj državnog službenika na drugo radno mesto u istom organu, mora da bude obrazložen detalјno i precizno. Deo obrazloženja navedene presude glasi: "Pravilno je tuženi organ odbio žalbu tužilјe nalazeći da je prvostepeno rešenje zakonito doneto od strane predsednika suda, ovlašćenog da odlučuje o premeštaju državnih službenika zbog potrebe rada, u smislu odredbe člana 92. u vezi sa članom 90. stav 1. i članom 140. stav 1. Zakona o državnim službenicima. Naime, odredbom člana 92. u vezi člana 90. stav 1. Zakona o državnim službenicima je propisano da se trajni premeštaj državnog službenika zbog potrebe rada, a na drugo odgovarajuće radno mesto u istom državnom organu, može izvršiti ako to nalažu organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi. Kako je u sprovedenom postupku na pouzdan način utvrđeno da postoji potreba da se rad u parničnoj pisarnici organizuje premeštajem državnog službenika na drugo radno mesto, zbog prestanka radnog odnosa dva referenta u toj pisarnici, a to radno mesto odgovara stručnoj spremi i radnom iskustvu tužilјe, Vrhovni sud Srbije je našao da premeštajem tužilјe sa radnog mesta upisničar - zamenik rukovodioca Službe prijema, overe i eskpedicije na radno mesto za administrativno-tehničke poslove u Odseku parnične pisarnice, nije povređen zakon na njenu štetu." U pogledu ovog člana Zakona očigledno se radi o diskrecionoj oceni. Ne može se precizno odgovoriti na ovo pitanje, ali je bitno navesti da razlozi za trajnji premeštaj moraju imati svoje valјano uporište i da sud generalno neće ceniti kvalitet diskrecione ocene, ali će doći do poništaja rešenja ukoliko razlozi nisu jasno navedeni i nisu objektivne prirode. Najzad, ukoliko dođe do trajnog premeštaja mora se ponajviše voditi računa da to drugo radno mesto bude odgovarajuće.

Član 70. Zakona o zaposlenima u AP i JLS glasi: „Radni odnos može se zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme):

1. radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka;
2. zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine;
3. na radnim mestima u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, dok traje dužnost tog izabranog lica;
4. na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika grada Beograda, predsednika Skupštine grada Beograda, dok traje dužnost tih lica;
5. na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu);
6. radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta;
7. radi obuke pripravnika, za vreme trajanja pripravničkog staža.

Radni odnos na određeno vreme iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 4) i 5) ovog člana zasniva se bez javnog konkursa.
Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kad položi državni stručni ispit“.
Dakle, ograničenje radnog odnosa na određeno vreme na najduže šest meseci u toku jedne kalendarske godine važi za slučaj privremeno povećanog obima posla. Shodno navedenom, ne postoje razlozi da isto lice ne zasnuje radni odnos na određeno vreme po nekom drugom od Zakonom propisanih osnova.
Zakon propisuje da se radni odnos može zasnovati na određeno vreme u slučaju privremeno povećanog obima posla, u trajanju od najduže šest meseci u toku kalendarske godine. To znači da se po proteku roka od šest meseci radnog odnosa na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla, za obavlјanje tih poslova ne može ponovo zasnovati radni odnos na određeno vreme istoj u kalendarskoj godini.
Međutim, u slučaju privremeno povećanog obima druge vrste poslova i na drugom radnom mestu, nema smetnji da se u istoj kalendarskoj godini u kojoj je već bio zasnovan radni odnos na određeno vreme po osnovu privremeno povećanog obima posla, ponovo sa istim ili sa drugim licem zasnuje radni odnos na određeno vreme.
Shodno navedenom, ne postoje razlozi da isto lice ponovo ne zasnuje radni odnos na određeno vreme po nekom drugom od Zakonom propisanih osnova.
Ne treba zaboraviti na član 76. Zakona, koji se odnosi na kadrovski plan, a koji se sastoji i od broja zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla. Dakle, kadrovski plan sastoji se od prikaza broja zaposlenih prema radnim mestima i zvanjima, broja zaposlenih sa radnim odnosom na neodređeno vreme koji su potrebni u godini za koju se donosi Kadrovski plan, broj pripravnika čiji se prijem planira i broj zaposlenih čiji se prijem u radni odnos na određeno vreme planira u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine kao i u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine, odnosno predsednika gradske opštine ili zbog povećanja obima posla. 
Navedeno znači da se za narednu godinu mora planirati broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanja obima posla.

Pre svega treba imati u vidu odredbe samog Zakona o zaposlenima u AP i JLS. Konkretno, član. 59. propisuje da su zvanja: samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent.

Izuzetno od navedenog, u organima autonomne pokrajine i grada Beograda utvrđuje se i zvanje viši savetnik. Dakle, zvanje višeg savetnika se utvrđuje samo u oragnima autonomne pokrajine i grada Beograda, ali ne i organima drugih jedinica lokalne samouprave.

Poslodavac može preuzeti od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme.

Preuzimanje službenika vrši se na osnovu sporazuma o preuzimanju uz saglasnost službenika koji se preuzima.

Službenik može biti preuzet na radno mesto koje je razvrstano u isto, neposredno niže ili neposredno više zvanje.

Službenik može biti preuzet na radno mesto razvrstano u neposredno više zvanje ukoliko ispunjava uslove za napredovanje.

U narednom periodu, jedinice lokalne samouprave će biti u mogućnosti da organizuju dve vrste internih konkursa sa različitim procedurama, namenjene različitim vrstama zaposlenih. Naime, interni konkurs koji se sprovodi u okviru internog tržišta rada u jedinici lokalne samouprave predviđen je za popunjavanje nepopunjenih radnih mesta u organizacionim oblicima u sistemu lokalne samouprave, koji omogućava da zaposleni u jednom organizacionom obliku koji ima viškove zaposlenih ili prestaje sa radom, mogu putem internog konkursa, zasnovati radni odnos na nepopunjenom radnom mestu u drugom organizacinom obliku u okviru sistema jednice lokalne samouprave. Ova procedura uređena je Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl.glasnik RS", br. 17/2016) i Uredbom o internom konkursu koja iz njega proizilazi.

Sa druge strane, interni konkurs koji se sprovodi na osnovu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i JLS je namenjen samo za službenike i to one na izvršilačkim radnim mestima, koji su zaposleni na neodređeno vreme kod onog poslodavca koji oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava. Ova procedura uređena je Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i JLS i Uredbom o internom konkursu koja iz njega proizilazi.

Dakle, radi se o dva potpuno različita postupka koji imaju različite cilјeve i odnose se na različite vrste zaposlenih.

Radni odnos može se zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu) i njihov broj se svakako uračunava u ukupan broj zaposlenih odnosno uračunava se u broj zaposlenih na određeno vreme, a time i u smislu odredbi člana 10. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Članom 39. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru propisano je donošenje posebnog zakona kojim će se urediti plate i druga primanja zaposlenih u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i da do početka primene ovog posebnog zakona ostaju na snazi, odnosno da se pravo na platu i druga primanja iz radnog odnosa zaposleni na osnovu propisa koji su na snazi do početka primene posebnog zakona.

Kako se rešenjima o razvrstavanju i ugovorima o radu ne zasniva radni odnos, već se nastavlјa radni odnos koji je ranije zasnovan, to se u ovim aktima konstatuje nastavak tog radnog odnosa, pa u tom smislu se konstatuje da zaposleni nastavlјa da ostvaruje pravo na platu prema važećim propisima, odnosno konstatuje se da zadržava zatečeni koeficijent, uz navođenje pojedinačnog akta kojim je utvrđena visina prava na platu, odnosno visina koeficijenta (rešenje o koeficijentu), odnosno navodi se koji je koeficijent zaposleni imao u trenutku stupanja na snagu Pravilnika.

Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta pravobranilaštva predlaže opštinski/gradski pravobranilac. Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta pravobranilaštva je deo objedinjenog Pravilnika, koji potom usvaja Veće.

Radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima uređuju se Pravilnikom.

Pravilnikom se utvrđuju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.

Izvršilačka radna mesta razvrstavaju se po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad.

Radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.

Zvanja su: samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent.

Izuzetno u organima autonomne pokrajine i grada Beograda utvrđuje se i zvanje viši savetnik.

Navedene odredbe ukazuju da su Pravilnikom obuhvaćena i radna mesta službenika i nameštenika.

Član 58. Zakona o zaposlenima u AP i JLS propisuje da se radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima uređuju Pravilnikom. Istim članom je propisano da u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, Pravilnik usvaja Veće. Navedene odredbe su u suprotnosti sa odredbama čl. 59. Zakona o lokalnoj samoupravi, koji propisuje da akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji opštinske uprave donosi načelnik uz saglasnost opštinskog veća. Ubuduće će se primenjivati odredbe člana 58 Zakona o zaposlenima u AP i JLS, u skladu sa načelom lex posterior derogat legi priori, što dalјe znači da Pravilnik usvaja Veće, a ne daje samo saglasnost, kao što je do sada bio slučaj.

Član 82. Zakona o budžetskom sistemu propisuje:
“Korisnici javnih sredstava uspostavljaju internu reviziju.

Za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.

Interna revizija je organizaciono nezavisna od delatnosti koju revidira, nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela organizacije, a u svom radu je neposredno odgovorna rukovodiocu korisnika javnih sredstava.

Funkcionalna nezavisnost interne revizije se obezbeđuje samostalnim odlučivanjem o: području revizije na osnovu procene rizika, načinu obavljanja revizije i izveštavanju o obavljenoj reviziji.

Interna revizija na osnovu objektivnog pregleda dokaza obezbeđuje uveravanje o adekvatnosti i funkcionisanju postojećih procesa upravljanja rizikom, kontrole i upravljanja organizacijom da li ovi procesi funkcionišu na predviđen način i omogućuju ostvarenje ciljeva organizacije.

Interna revizija pruža savetodavne usluge koje se sastoje od saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilju povećanja vrednosti i poboljšanja procesa upravljanja datom organizacijom, upravljanja rizicima i kontrole.

Internu reviziju obavljaju interni revizori.

Interni revizori u vršenju funkcije, primenjuju međunarodne standarde interne revizije, etički kodeks interne revizije i principe objektivnosti, kompetentnosti i integriteta.

Interni revizori su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka”.

U JLS je prilično čest slučaj da se pojedine službe ne mogu organizovati, već da poslove obavlja jedno lice. To je posebno izraženo u manjim i JLS srednje veličine. Konkretan odgovor na pitanje je da nema, u ovom kontekstu, razlike u tome da li se posao interne revizije obavlja od strane službe ili samo jednog zaposlenog.