Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li procena nepokretnosti opštinske imovine može da se utvrdi na osnovu prosečnih cena poreza na imovinu? Da li je nekim propisom definisano ko vrši procenu vrednosti nepokretnosti u javnoj svojini? Ukoliko je vrednost imovine opštine (zgrade, zemljište) procenjena u većoj vrednosti (primer oko milijardu dinara), da li to utiče da se opštini smanje transferi koje prima od Republike?
Na deo pitanja koje se odnosi na to da li opština može procenu vrednosti nepokretnosti da bazira na osnovu prosečne cene nepokretnosti koja se daje kod utvrđivanja poreza na imovinu, odgovor je da može.
Prilikom utvrđivanja poreza na imovinu lokalna poreska administracija (LPA) ima parametre koji se odnose na vrednost nepokretnosti, te s tim u vezi, parametri koje LPA utvrdi za obračun poreza na imovinu mogu se koristiti i kod procene vrednosti nepokretnosti u javnoj svojini.
Zakonom o javnoj svojini u članu 29. stav 1. je propisano da se nepokretne stvari pribavljaju u javnu svojinu i otuđuju iz javne svojine polazeći od tržišne vrednosti nepokretnosti, koju je procenio poreski ili drugi nadležni organ ili licencirani procenitelj, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjem pisanih ponuda, ako zakonom nije drugačije određeno. Ovako utvrđena tržišna vrednost važi dve godine.
Ranijim mišljenjem Ministarstva finansija i privrede broj 46-00-130/2013-05 od 20.02.2013. godine dato je tumačenje člana 29. Zakona o javnoj svojini, o tome ko se smatra drugim nadležnim organom i tada je zauzet stav da je drugi nadležni organ zapravo nadležni organ JLS koji utvrđuje visinu poreza na imovinu.
Kasniji stavovi Ministarstva finansija i Poreske uprave samo su potvrdili ovo ranije dato tumačenje da visinu tržišne vrednosti nepokretnosti koja se pribavlja ili otuđuje iz javne svojine, utvrđuje nadležni organ JLS koji utvrđuje visinu poreza na imovinu (LPA) a samo izuzetno ako takav organ na nivou JLS nije formiran - to čini Poreska uprava.
S tim u vezi, kod procene vrednosti nepokretnosti i utvrđivanja tržišne vrednosti nepokretnosti u javnoj svojini možemo primeniti istu analogiju kao kod procene vrednosti u postupcima pribavljanja i otuđenja, i LPA koja je formirana na teritoriji određene JLS može dati procenu vrednosti. Vama ostaje i mogućnost da vam procenu vrednosti da i neko od ovlašćenih/licenciranih procenitelja, shodno Zakonu o proceniteljima vrednosti nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br. 108/16) što je i preporuka ako se radi o nepokretnostima koje imaju veću vrednost, gde se pored tržišne cene po m2 gledaju i drugi parametri (ekonomska isplativost, kapacitet lokacije…).
Vidi: Mišljenje Poreske uprave Odeljenje u Kragujevcu broj: službeno 58/19 od 10.07.2019. godine.pdf
Kada je reč o delu pitanja koje se odnosi na uzročno-posledičnu vezu između visine procenjene vrednosti opštinske imovine i visine transfera koje opština prima od Republike, ukazujemo da Zakon o finansiranju lokalne samouprave (ZoFLS) ne dovodi u vezu ova dva parametra, odnosno visina procenjene vrednosti opštinske imovine kao takva ne figurira ni u jednom od kriterijuma za utvrđivanje visine transfera odnosno za raspodelu transfera u ZoFLS.
Nakon donošenja rešenja Republičke komisije u kome se odbija zahtev za zaštitu prava kao neosnovan, i naručilac nastavlja postupak, da li je i gde propisano koliko treba da se ostavi vremena ponuđačima od nastavka postupka do predaje ponuda?
Zakonom o javnim nabavkama nije propisano za koliko je naručilac dužan da produži rok za podnošenje ponuda posle donošenja rešenja o odbijanju zahteva za zaštitu prava od strane Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Naručilac ima diskreciono pravo da odredi dodatni primereni rok za podnošenje ponuda. Svakako su istekli rokovi za osporavanje sadržine konkursne dokumentacije i podnošenje zahteva na istu, te ni o tom segmentu ne treba voditi računa u ovoj fazi.
Da li se na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine verifikuju mandati svim odbornicima bez obzira da li na istoj prisustvuju ili ne Kada kandidat za odbornika stiče status odbornika odnosno da li isti stiče u trenutku izdavanja uverenja da je izabran od strane izborne komisije ili pomenuti status stiče verifikacijom mandata na sednici Skupštine opštine. Napominjemo, da je članom 45. Zakona o lokalnim izborima propisano da izborna komisija izdaje odborniku uverenje da je izabran. Članom 48. istog zakona propisano je da se od kandidata pre potvrđivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat. U kom momentu kandidat za odbornika daje predmetnu saglasnost ceneći činjenicu da je članom 45. Zakona regulisano da izborna komisija izdaje odborniku uverenje da je izabran. Ukoliko je kandidatu za odbornika od strane Izborne komisije izdato uverenje da je izabran za odbornika a isti nije prisustvovao ni konstitutivnoj niti svakoj narednoj sednici, jer se nalazi u inostranstvu, na koji način taj odbornik može da se odrekne svog mandata, kako bi se stekli uslovi za verifikaciju mandata sledećeg odbornika sa te izborne liste?
Tumačenjem odredbi člana 56. Zakona o lokalnim izborima, može se doći do zaključka da se na konstitutivnoj sednici odlučuje o potvrđivanju mandata svim odbornicima.
Naime, član 56. stav 2. propisuje da se o potvrđivanju mandata odbornika odlučuje na konstitutivnoj sednici.
Član 56. stav 6. ovog zakona uređuje odlučivanje o potvrđivanju mandata nakon konstitutivne sednice i to samo novih odbornika, kojima je mandat dodeljen u postupku popune upražnjenog odborničkog mesta, odnosno u slučaju da je nekom odborniku prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran.
Po pitanju sticanja statusa odbornika, Zakon tu jasno propisuje, u članu 56. stav 1, da mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata, tako da samo izdavanje uverenja o izboru ne predstavlja bilo kakvu konstitutivnu činjenicu, već je neophodno da se mandat potvrdi. U prilog tome, ukazujemo na odredbu člana 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi, koji propisuje da „danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni“, što jasno ukazuje na okolnost da pravne posledice izbora za odbornika nastupaju tek potvrđivanjem tog izbora, odnosno mandata.
Što se tiče pitanja momenta davanja saglasnosti kandidata da mu se dodeli mandat, član 48. stav 6. propisuje da se ta pismena saglasnost pribavlja pre potvrđivanja mandata. Naravno, ta obaveza postoji samo u postupku popune upražnjenog odborničkog mesta, a ne i u postupku konstituisanja novog saziva skupštine jedinice lokalne samouprave nakon izbora.
Iz navedene odredbe člana 48. stav 6. proističe da se saglasnost za dodelu mandata pribavlja posle dodele mandata od strane izborne komisije, a pre potvrđivanja mandata na sednici skupštine opštine/grada, što svakako nije logično, niti zakon uređuje način postupanja u slučaju da nakon dodele a pre potvrđivanja mandata kandidat izjavi da ne prihvata mandat ili se uopšte ne izjasni o tome da li mandat prihvata ili ne.
U praksi postoji značajan broj jedinica lokalne samouprave u kojima se saglasnost kandidata pribavlja u postupku popune upražnjenog odborničkog mesta, dakle pre nego što izborna komisija dodeli mandat, što je svakako logičnije i praktičnije rešenje.
Zanimljivo je po tom pitanju uzeti u obzir i odgovarajuću odredbu Zakona o izboru narodnih poslanika (član 92. stav 7), prema kojoj se saglasnost o prihvatanju mandata narodnog poslanika pribavlja pre utvrđivanja mandata, pri čemu taj zakon ni na jednom mestu ne definiše ko i na koji način utvrđuje mandat. U praksi, ovu odredbu primenjuje Republička izborna komisija, tako što pre nego što dodeli poslanički mandat sledećem kandidatu sa odgovarajuće izborne liste, od njega pribavlja izjavu da li prihvata ili ne prihvata mandat.
Po pitanju odricanja od mandata, Zakon o lokalnim izborima ne poznaje tu mogućnost, već odbornik kojem je dodeljen i potvrđen mandat ima mogućnost da podnese ostavku, na način regulisan čl. 46. i 47. Zakona o lokalnim izborima.
Na koji način se utvrđuje iznos mesečne stipendije tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji izgubi život u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen? U aneksu posebnog kolektivnog ugovora navedeno je da je to do visine prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. Međutim, da li se taj iznos menja i usklađuje svake godine? Na koji način se menja i usklađuje? S obzirom da se usklađuju i menjaju plate, penzije i razna druga primanja da li bi rešenje kojim se odobrava stipendija trebalo da sadrži i način usklađivanja iznosa?
Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020) u članu 51. stav 1. tačka 7) utvrđuje da „Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć i to mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja – do visine prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ako deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi;“
Dakle, formulacija stipulisana u e-pitanju (dete zaposlenog koji je izgubio život u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen) nije istovetna formulaciji Posebnog kolektivnog ugovora (dete zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja), pa je tim povodom značajno napomenuti da je uslov za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć jasno definisan i da je ispunjenje ovog prethodnog uslova na način koji je definisan članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora, apsolutno nužno u pogledu zakonitosti odluke o priznavanju prava.
Što se tiče postupka ostvarivanja prava na solidarnu pomoć ove vrste, ovakvo pravo se ostvaruje na osnovu dokaza da je dete na redovnom školovanju. Potvrdu o ovom uslovu izdaje školska (akademska) ustanova početkom školske (akademske) godine.
Rešenjem o priznavanju prava se utvrđuje i visina solidarne pomoći (stipendije) za školsku godinu za koju je zahtev podnet.
Visina solidarne pomoći je Posebnim kolektivnim ugovorom utvrđena u maksimalnom dopuštenom iznosu - „do visine prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike“. Ovaj iznos se menja svakog meseca, a poslednji objavljeni podatak za 2021. godinu je za mesec jul i visina prosečne zarade iznosi 64.731,00 dinara. U odnosu na jul 2020. godine, prosečna zarada je povećana za 7,8%, što znači da se maksimalni iznos definisan Posebnim kolektivnim ugovorom usklađuje sa rastom prosečne neto zarade u Republici Srbiji.
Dakle, Rešenjem o priznavanju prava na solidarnu pomoć bi se definisao i iznos stipendije za školsku (akademsku) godinu za koju se ovo pravo priznaje.
Nakon isteka školske (akademske) godine, odnosno nakon upisa u narednu školsku (akademsku) godinu redovnog školovanja bi se novim rešenjem donetim na osnovu dostavljene potvrde o redovnom školovanju, odlučilo o priznavanju prava na solidarnu pomoć. Takvim rešenjem bi se utvrdio i novi iznos stipendije, usklađen sa podacima organa nadležnog za poslove statistike.
Važno je napomenuti i da se posebnim aktom jedinice lokalne samouprave mogu utvrditi uslovi i postupak za priznavanje prava na solidarnu pomoć u skladu sa navedenom odredbom Posebnog kolektivnog ugovora, pa se ovakvim aktom mogu utvrditi i kriterijumi za ostvarivanje prava i visina solidarne pomoći u zavisnosti od faze školovanja deteta, visine prihoda i socijalnog položaja porodice i u zavisnosti od ekonomskih mogućnosti JLS. To znači da solidarna pomoć ne mora biti utvrđena u maksimalnom iznosu (prosečna zarada u Republici Srbiji), već može biti definisana u fiksnom ili procentualnom iznosu maksimalnog iznosa definisanog članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora. Takođe je moguće definisati i kriterijum za usklađivanje tog iznosa aktom JLS, s tim da u tom slučaju treba voditi računa da se usklađivanjem poštuje ograničenje definisano navedenim članom Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Pravilnik o učeničkim i studentskim kreditima i stipendijama ("Službeni glasnik RS", broj 36/2019) sadrži kriterijume i postupak za ostvarivanje prava na stipendije i kredite učenika i studenata, pa može poslužiti stručnim službama JLS kao korisna pomoć u definisanju proceduralnih uslova za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, bez obzira na činjenicu da se u konkretnom slučaju ne radi o stipendiji ili kreditu. Naime, opšti uslovi definisani članom 51. stav 1. tačka 7. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 38/2019 i br. 55/2020) moraju biti ispunjeni. Uz navedeno, uslov koji mora biti ispunjen je da je korisnik državljanin Republike Srbije, da korisnik i roditelj, odnosno staratelj imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije i da je korisnik prvi put upisani/upisana u određeni razred u tekućoj školskoj godini, odnosno određenu godinu studija u tekućoj akademskoj godini. Obzirom da, ukoliko korisnik ispunjava navedene uslove, ne postoji potreba za rangiranjem jer je u pitanju solidarna pomoć, postupak bi se pokretao zahtevom stranke (korisnika ili njegovog zakonskog zastupnika), a nakon ispunjenja definisanih uslova, okončavao donošenjem rešenja koje pravna dejstva proizvodi za jednu školsku godinu.
Da li u disciplinskoj komisiji može da bude pravnik i ovlašćeni predstavnik sindikata koji su inače zaposleni u Opštinskoj upravi i kome je načelnik Opštinske uprave pretpostavljeni ili to mora da bude Komisija van Opštinske uprave sa pravnikom kao predsednikom Komisije?
Članom 141. je dalje propisano da poslodavac vodi disciplinski postupak, odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i izriče disciplinske mere.
Poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti, a poslodavac je dužan da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa.
Jedan član disciplinske komisije mora da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, a jedan član komisije je ovlašćeni predstavnik sindikata kome je utvrđena reprezentativnost kod poslodavca.
Dakle, obaveznost obrazovanja disciplinske komisije zavisi od toga da li je reč o lakšoj ili težoj povredi dužnosti iz radnog odnosa. Ukoliko je reč o težoj povredi dužnosti iz radnog odnosa obrazovanje disciplinske komisije predstavlja obavezu. Kada se obrazuje disciplinska komisija, jedan član mora da bude ovlašćeni predstavnik sindikata kome je utvrđena reprezentativnost kod poslodavca, dakle iz redova zaposlenih. Drugi član mora da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, a zakonske odredbe ne preciziraju da to lice mora da bude zaposleno u Opštinskoj upravi. Najzad, za trećeg člana komisije nisu propisani uslovi, niti je precizirano da to lice mora biti iz redova zaposlenih.
S obzirom da je članom 143. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano da se na ostala pitanja vođenja disciplinskog postupka primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, to dalje znači da se ima primeniti i član 40. Zakona o opštem upravnom postupku, koji se odnosi na izuzeće ovlašćenog lica, a koji glasi:
“1) ako je u postupku stranka, svedok, veštak ili zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke;
2) ako je sa strankom, zakonskim zastupnikom ili punomoćnikom stranke krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno, supružnik ili vanbračni partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno, pa i kada je bračna zajednica prestala;
3) ako je sa strankom u odnosu staratelja, usvojitelja, usvojenika ili hranitelja;
4) ako je sa zakonskim zastupnikom ili punomoćnikom stranke u odnosu usvojitelja ili usvojenika;
5) ako je učestvovalo u prvostepenom postupku;
6) ako ostvaruje naknadu ili druga primanja od stranke ili je angažovano u upravnom odboru, nadzornom odboru ili radnom ili stručnom telu stranke;
7) ako ishod postupka može da mu donese direktnu korist ili štetu;
8) ako postoje druge činjenice koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost”.