Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePitanje je vezano za primenu odredbi člana 70. stav 10. tačka 1. (ranije stav 9.) Zakona o planiranju i izgradnji. Podnosilac zahteva za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta je istovremeno i vlasnik kat. parcele na kojoj se nalazi objekat i ista predstavlja samo zemljište ispod objekta (objekat parcela), a radi se o legalizovanom objektu (izdata je upotrebna dozvola u postupku legalizacije), a susedna parcela, odnosno okolno zemljište je javna svojina opštine. Da li su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta u smislu odredbi člana 70. stav 10. tačka 1. Zakona o planiranju i izgradnji?
U konkretnom slučaju, Odeljenje za urbanizam treba da utvrdi postoje li uslovi za formiranje građevinske parcele u skladu sa urbanističkim planom.
Ako ima uslova, vlasnik objekta mora da finansira urbanistički projekat preparcelacije, što kasnije predstavlja osnov za formiranje nove parcele koja bi bila predmet otuđenja.
Pogledati analizu člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji (redovna upotreba).pdf
Kod planiranja usluga štampanja, planirano je do 1.000.000 dinara tako da nije sproveden postupak javne nabavke. Do sada je potrošeno 700.000,00 dinara, međutim do kraja godine biće potrebno više od planiranog. Na koji način sprovesti nabavku za dodatni iznos ?
Članom 27. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku usluga čija je procenjena vrednost manja od 1.000.000 dinara.
Imajući to u vidu, u slučaju da dodatne potrebe za nabavkama usluga štampanja koje navodite u pitanju za posledicu imaju da će procenjena vrednost ovih usluga u toku planske godine biti jednaka ili veća od 1.000.000,00 dinara bez PDV-a, kao naručilac ste dužni da za preostali iznos sprovedete odgovarajući postupak javne nabavke. Dakle, čak i ukoliko je vrednost nove nabavke, na primer, 400.000,00 dinara bez PDV-a, dužni ste da za taj iznos sprovedete postupak javne nabavke, jer bi ukupna procenjena vrednost nabavke za istu plansku godinu bila veća od praga propisanog Zakonom do kojeg se odredbe ovog zakona ne primenjuju.
Dodatno, potrebno je imati u vidu da je članom 29. st. 2. i 3. Zakona propisano da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki, te da naručilac određuje predmet javne nabavke na način da predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.
S obzirom na to, ukazali bismo da i u slučaju sprovođenja postupka javne nabavke za preostali iznos u toku godine (dodatne potrebe), kao sporna okolnost ostaje realizovani iznos od 700.000,00 dinara bez PDV-a, jer za navedeni iznos nije sproveden postupak javne nabavke. S tim u vezi, praksa pokazuje da kontrolni organi ne smatraju ovakvu situaciju nepravilnošću u onoj situaciji u kojoj usled vanrednih okolnosti (koje po pravilu ne zavise od volje naručioca), nastane dodatna potreba za sprovođenjem nabavke određenog predmeta (za koje dodatne potrebe svakako postoji obaveza sprovođenja postupka javne nabavke, ukoliko se time prelazi prag propisan Zakonom). Primer ovakve situacije bi bilo, na primer, odobrenje dodatnih sredstava nadležnog ministarstva za određene posebne namene.
Da li načelnik Opštinske uprave, kao službenik na položaju u skladu sa Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, ima pravo na naknadu za prekovremeni rad u skladu sa članom 53. Zakona o radu? Ukoliko ima, ko je lice/organ koji ima pravo da mu izda nalog u skladu sa Zakonom?
Članom 25. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 108/2016, 113/2017, 95/2018, 86/2019 i 157/2020) propisano je da zaposleni koji rade na radnim mestima koja su aktom Vlade iz člana 10. ovog zakona utvrđena kao rukovodeća radna mesta i zaposleni koji rade na radnim mestima čiji opis poslova uključuje odgovornost vezanu za rukovođenje organom, organizacijom ili drugim organizacionim oblikom u javnom sektoru, za vreme provedeno na radu na poslovima rukovodećeg radnog mesta, kao i državni službenici na položaju, odnosno službenici na položaju u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i funkcioneri, nemaju pravo na uvećanje plate iz člana 18. stav 1. tačka 1)-4) i st. 3. i 4. ovog zakona. Ovo ograničenje ne odnosi se na nosioce sudijske i tužilačke funkcije.
Shodno odredbama člana 39. stav 6 Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru pravo na platu i druga primanja iz radnog odnosa zaposleni u organima JLS ostvaruju na osnovu propisa koji su na snazi do početka primene posebnih zakona. Poseban zakon u konkretnom slučaju je Zakon o platama službenika i nameštenika organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017, 95/2018, 86/2019 i 157/2020) koji se primenjuje počev od 1. januara 2022. godine.
Do početka primene Zakona o platama službenika i nameštenika organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za potrebe isplate uvećanja plata službenika i nameštenika po osnovu rada dužeg od punog radnog vremena (prekovremeni rad) i druga uvećanja plata primenjuju se odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014 i 21/2016 - dr. zakon) i odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019 i 55/2020).
Odredbama člana 5. stav 1. tačka 2) tog zakona predviđeno je da dodatak na platu pripada za dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad).
Članom 53 Zakona o radu predviđeno je da na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.
Članom 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS propisano je da zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno. Poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremeni rad prilikom isplate plate. Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno.
Da li je javno preduzeće ili društvo kapitala kome je poverena delatnost upravljača puta, kada obavlja sve nalogodavne, nadzorne i investitorske poslove, a istovremeno je i izvođač radova, u nekoj vrsti „sukoba interesa“? Ako jeste, kako se to može prevazići?
Mišljenja smo da je, obzirom na širok spektar poslova koje obavlja upravljač puta, najvažnije izbeći situacije da upravljač puta ili lice koje je zaposleno kod njega, u fazi projektovanja, nadzora i izgradnje istovremeno obavlja više radnji na način koji je u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i gradnji (projektovanje, revizija projekata, nadzor…). Naime, Zakon o putevima uređuje materiju upravljanja putevima na jedan celovit i konzistentan način, ali ne oslobađa upravljača puta obaveza koje proističu iz drugih propisa. Zakon o planiranju i gradnju tu postavlja jasne granice, a u praksi se vrlo retko može naići na slučaj da neko ove odredbe ne poštuje.
Slučaj kada je delatnost upravljača puta poverena javnom preduzeću koje istovremeno obavlja npr. komunalnu delatnost održavanja ulica i puteva, zaista može da stvori dileme oko toga da li na taj način dolazimo u situaciju da je isto lice „nalogodavac“ i „računopolagač“ što ni u kom slučaju nije poželjno. Međutim, treba imati u vidu da postoje situacije kada se ovo preklapanje ne može izbeći. Jedan od tih slučajeva je upravo taj da u okviru istog preduzeća postoje radne jedinice od kojih je jedna upravljač puta sa funkcijom investitora, a druga organizaciona jedinica služba za održavanje ulica i puteva koja je izvođač radova. Posebno ukazujemo da je jedinica lokalne samouprave zadužena za praćenje i kontrolu rada tog javnog preduzeća (koje je osnovala i kome je poverila obavljanje obe delatnosti), te je potrebno da svojim kontrolnim ovlašćenjima u skladu sa Odlukom o osnivanju ili ugovorom o poveravanju onemogući situacije u kojoj bi došlo do ovakvog „preklapanja“ i eventualnih zloupotreba.
Da li postoje neka ograničenja da javno preduzeće ili privredno društvo kome je na lokalu poverena funkcija (delatnost) upravljača puta, prema potrebi angažuje treća lica koja izvršavaju pojedine poslove u okviru delatnosti upravljača?
U osnovi, javno preduzeće kome je nadležna JLS poverila delatnost upravljača puta, nije obavezano da poseduje sopstvene kadrovske i tehničke kapacitete kojima obavlja poslove u okviru poverene delatnosti. Poveravanje delatnosti podrazumeva samo da je činom poveravanja javno preduzeće preuzelo sve obaveze koje sleduju upravljaču puta i da je dužno da obavlja sve poslove upravljača koji su decidirano pobrojani u članu 9, stav 2. Zakona o putevima. Drugim rečima, Zakon insistira na tome da jedno određeno pravno lice u svojstvu upravljača puta preuzima punu odgovornost, te zavisi od njegovog kapaciteta da li će odgovoriti tim obavezama tako što će pojedine poslove uraditi sopstvenim snagama ili će ih završiti tako što će angažovati treća lica. Sa druge strane, ako JP kojem je poverena funkcija upravljača puta, vrši i poslove održavanja puteva mora ispunjavati uslove propisane članom 8a. Zakona o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018) i Uredbom o načinu i uslovima za otpočinjanje obavljanja komunalnih delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 13/2018, 66/2018 i 51/2019).