Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako je članom 174. Zakona o zaposlenima u uutonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, između ostalog, propisano da žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa, da li je žalbena komisija nadležna i da odlučuje o žalbama nameštenika odnosno ko je drugostepeni organ nadležan za postupanje po žalbama na rešenja kojima se odlučuje o pravima i dužnostim iz radnog odnosa nameštenika?
Članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava je utvrđeno da se na prava i dužnosti iz radnog odnosa nameštenika primenjuju opšti propisi o radu i kolektivni ugovori, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Članom 170. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano sledeće:
„Žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa.
Žalbena komisija primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak“.
Najzad, članom 195. Zakona o radu, koji predstavlja lex generalis, je propisano:
„Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava“.
Dakle, žalbena komisija nije nadležni drugostepeni organ u slučaju nameštenika, već oni mogu protiv konkretnog rešenja da pokrenu radni spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana njegovog dostavljanja.
Za koje objekte se plaća taksa za ozakonjenje i koliki je iznos te takse?
Članom 33. Zakona o ozakonjenju objekata utvrđeno je da se za sve objekte u postupku ozakonjenja plaća taksa za ozakonjenje, pre izdavanja rešenja o ozakonjenju. Istim članom utvrđeni su iznosi visine takse za ozakonjenje u skladu sa klasom, površinom i namenom objekta, kao i u skladu sa načinom njegovog korišćenja. Stavom 3. istog člana utvrđeno je da se za ozakonjenje porodičnog objekta ili stana, korisne površine do 100 m2, pomoćne i ekonomske objekte, proizvodne i skladišne objekte, kao i sve druge objekte i radove iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji plaća taksa u iznosu od 5.000 dinara.
Izveštaj o zatečenom stanju objekta, u skladu sa članom 18. Zakona o ozakonjenju, sadrži podatke o klasi, površini, nameni i način korišćenja objekta, na osnovu kojih će nadležni organ utvrditi visinu takse u konkretnom slučaju.
Da li službenik u lokalnoj samoupravi koji radi na osnovu ugovora o radu na određeno vreme do povratka zaposlenog sa bolovanja može učestvovati na javnom konkursu za radno mesto na neodređeno vreme a koji je raspisan u istoj upravi?
Shodno članu 94. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) javni konkurs se sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.
Na osnovu člana 104. istog zakona konkursna komisija sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među njima sprovodi izborni postupak. U izbornom postupku se vrši ocenjivanje stručne osposobljenosti, znanja i veština kandidata koji učestvuju u izbornom postupku, prema kriterijumima i merilima propisanim za izbor.
Članom 16. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 95/2016) se takođe propisuje da se izborni postupak sprovodi među onim kandidatima koji ispunjavaju oglašene uslove za rad na radnom mestu koje se popunjava.
Dakle, potrebno je da kandidat ispunjava oglašene uslove za zaposlenje na radnom mestu, a ne postoje prepreke da na javnom konkursu učestvuje lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka.
Da li i pod kojim uslovima zaposleni u opštinskoj upravi nameštenik: peta vrsta radnih mesta, može da zasnuje radni odnos (sporazumom) u ustanovi ili službi (turistička organizacija) čiji je osnivač opština?
Članovima 91. odnosno 92. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da organ, služba ili organizacija iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona može preuzeti, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme u drugom organu, službi ili organizaciji kod istog poslodavca.
Poslodavac može preuzeti od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme.
Preuzimanje službenika vrši se na osnovu sporazuma o preuzimanju uz saglasnost službenika koji se preuzima.
Pre preuzimanja iz st. 1. i 2. ovog člana može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.
U navedenim slučajevima, službenik može biti preuzet na radno mesto koje je razvrstano u isto, niže ili više zvanje. Službenik može biti preuzet na radno mesto razvrstano u neposredno više zvanje ukoliko ispunjava uslove za napredovanje.
Međutim, navedene odredbe se ne primenjuju na zaposlene u privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, javnim agencijama, mesnim zajednicama, fondovima i fondacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom propisu, što dalje znači da se u konkretnom slučaju ne mogu primeniti odredbe u pogledu sporazuma o preuzimanju.
Na prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u ustanovama koje osniva lokalna samouprava ili javnim preduzećima primenjuju se opšti propisi o radu i kolektivni ugovori.
Ukoliko je odlukom skupštine JLS propisano se izbori za članove Saveta mesne zajednice moraju sprovesti najkasnije 30 dana pre kraja mandata članova saveta mesne zajednice kojima ističe mandat, da li to znači da se celokupan izborni proces mora završiti najkasnije pre isteka mandata ili da datum održavanja mora biti najkasnije 30 dana pre isteka mandata?
Prvo, moramo da napomenemo da se Zakon o lokalnim izborima ne primenjuje na izbore za savete mesnih zajednica. Naime, članom 1. ovog zakona propisano je da se njime uređuje izbor i prestanak mandata odbornika skupština jedinica lokalne samouprave.
Dalje, članom 74. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da se postupak izbora saveta i drugih organa mesne zajednice (kao oblika mesne samouprave), kao i zaštita prava u toku izbora utvrđuju aktom o osnivanju mesne zajednice, a u skladu sa statutom opštine, odnosno grada.
Ukazujemo, takođe, da je članom 74. stav 4. propisano je da se izbori za savet mesne zajednice sprovode po pravilima neposrednog i tajnog glasanja na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava, u skladu sa aktom o osnivanju.
Shodno navedenom, odgovor koji možemo da pružimo zasniva se samo na tumačenju propisa koji se ne primenjuju direktno na izbore saveta mesnih zajednica.
Mišljenja smo da navedenu odredbu treba tumačiti tako da glasanje na izborima treba da se održi najkasnije 30 dana pre pre kraja mandata članova saveta mesne zajednice kojima ističe mandat, a ne da pre isteka navedenog roka moraju da se okončaju sve izborne radnje. Ovo stoga što izborni postupak, u praksi, može da traje nepredvidivo dugo, u slučaju dužih postupaka zaštite izbornog prava, usled čega bi tumačenje da se sve izborne radnje moraju okončati najkasnije 30 dana pre isteka mandata podrazumevalo znatno ranije raspisivanje izbora, kako bi se osiguralo da će navedeni rok zaista biti ispoštovan.
U prilog tome da se pod sprovođenjem izbora u konkretnom slučaju treba podrazumevati sprovođenje glasanja, treba uzeti u obzir to da je članom 2. stav 2. Zakona o lokalnim izborima propisano da se „izbori za odbornike moraju (se) raspisati najkasnije 45 dana pre kraja mandata odbornika kojima ističe mandat“, dok je članom 8. stav 2. istog zakona propisano da „od dana raspisivanja izbora do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana“. Iz navedenih odredbi, dakle proističe, da zakon dozvoljava mogućnost da se izbori održe čak i nakon isteka mandata „odlazećeg“ saziva skupštine opštine/grada, što bi, dalje, značilo da Zakon o lokalnim izborima dozvoljava mogućnost okončanja izbora čak i po isteku mandata aktuelnih odbornika.
Takođe, treba imati u vidu da je Ustavom, u pogledu izbora narodnih poslanika, propisano da „izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana“ (član 101. stav 1. Ustava), dok je članom 26. Zakona o izboru narodnih poslanika propisano da „od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana“. Iz navedenog proističe:
Iz navedenog se nameće zaključak da je zakonodavac smatrao da se pod okončanjem izbora treba podrazumevati dan održavanja izbora, a ne završetak celog izbornog postupka.