Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), u članu 49. stav 2, propisano je da je naručilac dužan da posebnim aktom bliže uredi način planiranja i sprovođenja nabavki na koje se zakon ne primenjuje.

Članom 27. stav 2. Zakona je propisano da se u slučaju iz stava 1. ovog člana (nabavke ispod praga propisanog Zakonom za primenu odredaba ovog zakona) primenjuju načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke.

S tim u vezi, Stalna konferencija gradova i opština je izradila i objavila modele internog akta, pa i Model internog akta kojim se bliže uređuje sprovođenje postupaka nabavki na koje se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje. Članom 16. ovog modela je uređeno da naručilac „može, ukoliko je procenjena vrednost nabavke manja od ______ dinara, nakon odobrenog zahteva za nabavku u skladu sa ovim pravilnikom, odlukom o sprovođenju postupka nabavke odrediti da lice zaduženo za sprovođenje postupka nabavke pribavi, po pravilu, tri ponude i da primenom kriterijuma najniže ponuđene cene predloži najpovoljniju ponudu“.

Takođe, mišljenja smo da bi bilo u skladu sa načelima Zakona (pre svega načelom efikasnosti) i da naručilac svojim internim aktom uredi da se u slučaju nabavki izuzetno niske vrednosti na godišnjem nivou (npr. 10.000,00 dinara) ne moraju u svim situacijama prikupljati tri ponude. Ipak, navedeno ne znači da naručilac ne mora da istraži tržište u smislu prikupljanja određenih informacija o predmetu nabavke (to je i način da utvrdite kolika je vrednost nabavke koja se sprovodi).

Dodatno, mišljenja smo da je naručilac i u opisanoj situaciji u obavezi da obezbedi da je cena koja se plaća u skladu sa tržišnom cenom za konkretni predmet nabavke, što potvrđuje lice koje sprovodi nabavku (prikuplja ponudu/račun i sl.).  

Prvo, treba imati u vidu da se javna nabavka ne mora pokrenuti samo sa jedne pozicije iz Plana javnih nabavki, kao i da se sa jedne pozicije Plana javnih nabavki može pokrenuti i više postupaka javnih nabavki.

Naime, Naručiocu je dozvoljeno da pokrene, na primer, jedan postupak javne nabavke usluga izrade projektno-tehničke dokumentacije koji će obuhvatiti usluge izrade projekta izgradnje vodovodne mreže (Pozicija X) i kanalizacione mreže (Pozicija Y). Pri tome, ova javna nabavka može biti jedinstvena ili podeljena po partijama, u skladu sa potrebama naručioca i načelima javnih nabavki (obezbeđivanje konkurencije).

Takođe, ukoliko naručilac u Planu javnih nabavki ima planiranu jednu poziciju (Pozicija X), koja obuhvata usluge izrade projekta izgradnje vodovodne i kanalizacione mreže, naručilac može pokrenuti postupak javne nabavke za usluge izrade projekta izgradnje vodovodne mreže, a zatim u nekom narednom periodu i postupak javne nabavke za usluge izrade projekta izgradnje vodovodne mreže. U navedenoj situaciji, svaku javnu nabavku sprovodite u odgovarajućem postupku uzimajući u obzir ukupnu procenjenu vrednost javne nabavke, a ne samo „onaj njen deo“ za koji pokrećete konkretnu javnu nabavku.

U pogledu oblikovanja i sprovođenja postupaka javnih nabavki nije od uticaja da li ste finansijska sredstva planirali na jednoj ili više različitih pozicija.

Dalje, u pogledu pojma istovrsnosti, treba ukazati da ga novi Zakon o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 27. stav 1. tačka 2), izričito ne propisuje, za razliku od prethodno važećeg Zakona o javnim nabavkama. Ipak, članom 5. stav 2. Zakona je propisano da javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene ovog zakona, dok je članom 29. stav 2. propisano da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.

Dakle, Zakon poznaje zabranu da se procenjena vrednost ne utvrđuje na način da se izbegne primena odredaba Zakona, što upućuje u određenoj meri na istovrsnost, odnosno da se procenjena vrednost javne nabavke za određeni predmet javne nabavke određuje kao celina na godišnjem nivou.

U pogledu usluga projektovanja (izrada projektno-tehničke dokumentacije) još uvek nije „izgrađena“ praksa nadležnih organa u skladu sa odredbama Zakona.

S jedne strane je jasno da nije moguće primenjivati odredbu prethodno važećeg Zakona o javnim nabavkama, koji je propisivao da je istovrsna ona koja ima istu ili sličnu namenu, pri čemu isti ponuđači u odnosu na prirodu delatnosti koju obavljaju mogu da je ispune. S druge strane, mišljenja smo da naručilac treba da ima u vidu prilikom oblikovanja javne nabavke usluga projektovanja na šta se to projektovanje odnosi, odnosno da li predmet projektovanja jesu iste funkcionalne celine i sl. Tako bi usluga projektovanja vodovodne i kanalizacione mreže mogla biti ista javna nabavka, dok bi projektovanje izgradnje vrtića bila druga celina i posebna nabavka, kao i asfaltiranje ulica (s tim što je preporuka da se projektovanje za asfaltiranje više ulica, trotoara i sl. posmatra kao jedna javna nabavka). 

Dakle, preporuka je naručiocu da prilikom određivanja predmeta javne nabavke kod usluga projektovanja ima u vidu prirodu celina na koje se projektovanje odnosi i da u jednu nabavku svrstava praktično istovrsne usluge, ali ne i da sve usluge projektovanja objedinjuje u jednu javnu nabavku.

Preporuka u pogledu prikazivanja stavki u vezi sa izradom projekata u programskom budžetu opštine:

U cilju postizanja bolje preglednosti i logičnijeg lociranja stavki koje se odnose na izradu projekata (projektno-tehničke dokumentacije) u Odluci o budžetu opštine, a posebno u okviru Obrazloženja odluke o budžetu koje treba da sadrži programske informacije (u skladu sa članom 28. stavovi 5. i 6. Zakona o budžetskom sistemu), ukazujemo da je izradu projektne dokumentacije čiji troškovi ulaze u ukupnu vrednost investicije i po čijoj će se vrednosti npr. objekat uknjižiti kao osnovno sredstvo u računovodstvu JLS, za projekte različite namene - ispravnije prikazati u okviru različitih budžetskih programa čijim ciljevima projekti doprinose – umesto zbirnog prikazivanja pod jednom programskom aktivnosti u okviru jednog budžetskog programa. Konkretno, u važećoj postavci uniformne programske strukture budžeta JLS, izrada projektne dokumentacije npr., za uvođenje centralnog grejanja bi trebalo da bude locirana u okviru programa br. 17 (Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije), ili npr., izrada dokumentacije za izgradnju vrtića – u programu br. 8 (Predškolsko vaspitanje i obrazovanje) itd. Podsećamo i na član 17. Uredbe o upravljanju kapitalnim projektima, stav 3.:

„Troškove razrade projektnih ideja (izradu prethodne studije izvodljivosti, odnosno prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom, kao i studije izvodljivosti, odnosno studije opravdanosti sa idejnim projektom) ovlašćeni predlagač ideje kapitalnog projekta planira u okviru određene programske aktivnosti, odnosno u okviru određene pozicije u finansijskom planu ili godišnjem programu poslovanja“.

Izrada projektne dokumentacije može se planirati kao izdatak u okviru postojeće raspoložive programske aktivnosti odgovarajućeg programa ili uvesti zaseban budžetski projekat za tu namenu u okviru konkretnog budžetskog programa.  

U članu 27k Zakona o budžetskom sistemu se, između ostalog, kaže da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Izuzetno od stava 1. ovog člana, telo Vlade iz stava 1. ovog člana može jednim aktom dati saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na broj lica koji taj korisnik može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan. Zapošljavanje iz st. 1. i 2. ovog člana može se realizovati ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.

Uredba o postupku pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava u članu 2. kaže da saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava i za lica utvrđena članom 27k Zakona o budžetskom sistemu daje Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava (u daljem tekstu: Komisija) obrazovana Odlukom o obrazovanju Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava ("Službeni glasnik RS", br. 113/13, 23/17 i 25/18), u sastavu utvrđenom tom odlukom i posebnim rešenjima. Sastav Komisije objavljuje se na internet stranici Vlade i ažurira se po potrebi, u slučaju bilo kakve izmene.

Za razliku od ranije važećih propisa o novom zapošljavanju i dodatnom radnom angažovanju u trenutno važećim odredbama Zakona o budžetskom sistemu i Uredbi o postupku pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava preuzimanje iz drugog organa nije izuzeto od obaveze pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje. Naime, ukoliko bi u tekućoj godini zaposleni trebalo da bude preuzet iz autonomne pokrajine, druge lokalne samouprave ili državnog organa i da to zapošljavanje prelazi procenat od 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), korisnik javnih sredstava bi morao da traži saglasnost komisije za to zapošljavanje.

Zakon o planiranju i izgradnji, član 2. Stav 1 tačka 26b) definiše podzemne delove infrastrukture i sistema za navodnjavanje kao posebnu vrstu podzemnih infrastrukturnih objekata koji se grade u poljoprivredne svrhe, a čijom se izgradnjom na poljoprivrednom i šumskom zemljištu, kao i na građevinskom zemljištu koje se koristi u poljoprivredne svrhe, ne narušava korišćenje zemljišta na površini terena postojeće namene i izdavanje lokacijskih uslova za izgradnju ovih objekata ne može se uslovljavati postojanjem, odnosno dovoljnom razvijenošću planske dokumentacije za područje na kome se nalaze parcele na kojima se planira izgradnja.

U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, član 144. kao i Pravilnikom koji uređuje posebne vrste objekata i posebne vrste radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, član 2. stav 1, tačka 5), definisano je da za sisteme za navodnjavanje iz člana 2. stav 1. tačka 26b) Zakona o planiranju i izgradnji, sa pripadajućim bunarima, bunarskim kućicama i pumpama nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, ukoliko koriste iste priključke na infrastrukturu kao glavni objekat. Istim pravilnikom, član 2. stav 1, tačka 4) navedeni su i drugi jednostavni pomoćni objekti, kao što su staze, platoi, solarni kolektori koji se ne priključuju na elektro distributivnu mrežu i sl. koji se takođe mogu graditi bez pribavljanja akta nadležnog organa.

Uredba o lokacijskim uslovima, član 5. stav 1. definiše da Investitor nema obavezu da pribavi lokacijske uslove u slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Na osnovu svega navedenog, mišljenja smo da se u konkretnom slučaju načelno može primeniti član 2. stav 1. tačka 26b), kao i član 144. Zakona o planiranju i izgradnji, te da se navedeni sistem za navodnjavanje može graditi bez odobrenja nadležnog organa, ali samo ukoliko može koristiti postojeće priključke na infrastrukturnu mrežu (vodovodna ili elektromreža) bez povećanja njihovih kapaciteta, odnosno ako priključenje nije potrebno, pod uslovom da planskim dokumentom nije drugačije propisano.

U članu 60. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije se kaže:

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

• za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice;
• za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;
• za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;
• za rad nedeljom - najmanje 10% od osnovice;
• po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu (u daljem tekstu: minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama.

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Imajući u vidu navedene odredbe, mišljenja smo da će zaposleni u novom javnom komunalnom preduzeću imati pravo na minuli rad za godine rada provedene u radnom odnosu u prethodnom javnom preduzeću, kao i za sve ostale godine rada provedene u radnom odnosu.