Članom 40. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da je službenik dužan da o svom dodatnom radu obavesti poslodavca. Službenik može, uz pismenu saglasnost poslodavca, van radnog vremena da radi za drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada službenika.

U skladu sa članom 41. istog zakona saglasnost za dodatni rad službenika daje poslodavac. Saglasnost poslodavca nije potrebna za dodatni naučnoistraživački rad, objavljivanje autorskih dela i rad u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima, a ovaj rad poslodavac može zabraniti ako se njime onemogućava ili otežava rad službenika, šteti ugledu poslodavca, odnosno stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristrasnost rada službenika. O dodatnom radu službenika na položaju odlučuje organ nadležan za njegovo postavljenje.

Što se tiče posla za koji se traži saglasnost za dodatni rad od značaja je spomenuti član 77. Zakona o lokalnoj samoupravi koji u stavu 2. kaže da opština, odnosno grad pruža pomoć mesnoj zajednici u obavljanju administrativno-tehničkih i finansijsko-materijalnih poslova. S tim u vezi uprava bi na prvom mestu trebalo da obezbedi obavljanje ovih poslova od strane zaposlenih u upravi.

Dalje je važno istaći da za obavljanje stručnih i drugih poslova za potrebe mesne zajednice, mesna zajednica može da zaposli lice koje zasniva radni odnos u mesnoj zajednici, u skladu sa zakonom, odlukama Opštine i finansijskom planu mesne zajednice. U finansijskom planu mesne zajednice se posebno navodi razlog za zapošljavanje, da li je potrebno zapošljavanje lica na neodređeno ili određeno vreme ili putem drugog oblika radnog angažovanja, kao i ukupno potreban iznos sredstava za plate. Odluku o prijemu zaposlenog donosi Savet mesne zajednice. Na radnopravni položaj, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u mesnoj zajednici primenjuju se odredbe Zakona o radu.

S obzirom da je članom 199. Zakona o radu, između ostalog, predviđeno da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla, smatramo da je zaključenje ugovora o delu sa opisom posla koji je naveden u pitanju suprotan ovim odredbama jer se ne radi o poslovima van delatnosti poslodavca.

Ukoliko mesna zajednica ima potrebe i finansijskih sredstava da angažuje lice za obavljanje stručnih ili drugih poslova i u pitanju je službenik uprave zaposlen sa punim radnim vremenom adekvatnija forma angažovanja bi bila putem ugovora o dopunskom radu. Članom 202. Zakona o radu predviđeno je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 27. stav 1. tačka 2), propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 75. ovog zakona čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac.

Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da su društvene i druge posebne usluge navedene u Prilogu 7. ovog zakona. U Prilogu 7 su obuhvaćene i usluge restorana, sa određenim šiframa iz Opšteg rečnika nabavki (Usluge restorana i usluge posluživanja hranom, Usluge pripremanja obroka, Usluge dostavljanja obroka). 

Članom 27. stav 2. Zakona propisano da se u slučaju iz stava 1. ovog člana primenjuju se načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke, te da je članom 49. stav 2. Zakona propisana obaveza za naručioce da posebnim aktom bliže urede, između ostalog, i način planiranja i sprovođenja nabavki na koje se zakon ne primenjuje, kao i nabavki društvenih i drugih posebnih usluga.

Imajući u vidu navedeno, ukoliko je procenjena vrednost nabavke „istovrsnih“ društvenih i posebnih usluga manja od 15.000.000 dinara, naručilac je dužan da postupa u skladu sa procedurom koju je propisao svojim internim aktom. Ova procedura treba da bude zasnovana na načelima Zakona, pa i načelom obezbeđivanja konkurencije.

Dakle, naručilac po pravilu poziva više ponuđača koji mogu da izvrše predmet nabavke, vrši ocenu ponuda i izdaje narudžbenicu i sl. Svakako, naručilac može u zavisnosti od predmeta nabavke propisati i specifičnu proceduru, kao što po pravilu naručioci donose poseban unutrašnji opšti akt u vezi sa uslugama reprezentacije, pa i uslugama restorana.  

Posebno ističemo da je od izuzetne važnosti da nabavku ovih usluga, koje su procenjene vrednosti ispod limita propisanog Zakonom (15.000.000,00 dinara bez PDV-a), uredite internim aktom o javnim nabavkama. 

Po pravilu, nabavka se pokreće internim aktom (Odluka o sprovođenju postupka i sl.), nakon čega se priprema poziv za podnošenje ponuda i dokumentacije, koja se dostavlja privrednim subjektima za koje posotji saznanje da mogu izvršiti predmetne usluge prema potrebama.

Ugovori se mogu zaključiti sa više ponuđača, u skladu sa potrebama, a ugovori mogu važiti do 12 meseci od dana zaključenja, ali izuzetno i duže u skladu sa uslovima koji su propisani članom 54. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) i Uredbom o kriterijumima za utvrđivanje prirode rashoda i uslovima i načinu pribavljanja saglasnosti za zaključivanje određenih ugovora koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina („Službeni glasnik RS“, br. 21/2014 i 18/2019).

Obaveštenje o predstojećem inspekcijskom nadzoru, kao pravilo, uspostavljeno je članom 17. Zakona o inspekcijskom nadzoru, prema kome inspektor u pisanom obliku, najkasnije tri dana pre početka nadzora, obaveštava nadziranog subjekta o predstojećem nadzoru. Istim članom (stav 4), data je mogućnost otpočinjanja inspekcijskog nadzora bez obaveštavanja nadziranog subjekta, kada postoje zakonom propisani razlozi.

Dužnost obaveštavanja o predstojećem inspekcijskom nadzoru daje pravo nadziranom subjektu da bude upoznat sa vremenom i predmetom nadzora i, s tim u vezi, daje mu se mogućnost da se pripremi za inspekcijski nadzor (priprema dokumentacije, predmeta nadzora i dr.).

S druge strane, prema članu 20. stav 5. Zakona o inspekcijskom nadzoru, kada je uredno obavešten o predstojećem inspekcijskom nadzoru, nadzirani subjekat dužan je da bude prisutan na mestu vršenja nadzora, osim ako postoje naročito opravdane okolnosti koje ga u tome sprečavaju, o čemu je dužan da blagovremeno na podesan način obavesti inspekciju.

Radi sprečavanja eventualnih zloupotreba prava u postupku (odugovlačenje postupka, onemogućavanje nadzora i sl.), zakonodavac je predvideo i pravne posledice u slučaju da nadzirani subjekt, uredno obavešten, neopravdano, ne bude prisutan na mestu vršenja nadzora, koje se ogledaju u ovlašćenju inspektora da inspekcijski nadzor vrši u prisustvu službenog ili drugog lica koje se zatekne na mestu vršenja inspekcijskog nadzora (član 20 stav 6).

Dakle, inspektor u datoj situaciji u prisustvu službenog ili drugog lica koje se zatekne na mestu vršenja inspekcijskog nadzora, vrši inspekcijski nadzor, preduzima radnje i zavisno od okolnosti konkretnog slučaja, utvrđuje činjenice koje su od značaja za odlučivanje u toj stvari, sačinjava zapisnik o inspekcijskom nadzoru i preduzima propisane mere, kada se za to steknu uslovi.

Istovremeno, inspektor, prema članu 56. st. 9-12. Zakona o inspekcijskom nadzoru, protiv nadziranog subjekta koji ne bude prisutan na mestu vršenja inspekcijskog nadzora, pod uslovima iz člana 20. stav 5. Zakona, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Pravilnikom o sadržini konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki, u članu 2., propisana je sadržina konkursne dokumentacije u otvorenom postupku. Tako, propisano je da konkursna dokumentacija, shodno prirodi predmeta nabavke sadrži, između ostalog, obrasce dokumenata koji čine sastavni deo ponude, i to obrazac strukture ponuđene cene i obrazac troškova pripreme ponude.

Članom 12. Pravilnika je propisano da se u Obrascu strukture ponuđene cene po potrebi navode osnovni elementi, odnosno ponuđena cena (jedinična i ukupna) sa i bez PDV i ostali troškovi, koji su uključeni u ponuđenu cenu. Stavom 2. ovog člana je propisano da će se smatrati da je sačinjen obrazac strukture ponuđene cene ako su osnovni elementi sadržani u obrascu ponude.

Članom 13. Pravilnika je propisano da u obrascu troškova pripreme ponude mogu biti prikazani troškovi izrade uzorka ili modela, ako su izrađeni u skladu sa tehničkim specifikacijama naručioca i troškovi pribavljanja sredstva obezbeđenja.

Članom 142. Zakona o javnim nabavkama je propisano da naručilac može da zahteva dodatna objašnjenja koja će mu pomoći pri pregledu, vrednovanju i upoređivanju ponuda ili prijava, a može da vrši i kontrolu (uvid) kod ponuđača, odnosno njegovog podizvođača.

Takođe, u stavu 2. ovog člana propisano je da ako su podaci ili dokumentacija, koju je ponuđač, odnosno kandidat dostavio nepotpuni ili nejasni, naručilac može, poštujući načela jednakosti i transparentnosti, u primerenom roku koji nije kraći od pet dana, da zahteva od ponuđača, odnosno kandidata da dostavi neophodne informacije ili dodatnu dokumentaciju. Takvo postupanje ne sme da dovede do promene elemenata ponude koji su od značaja za primenu kriterijuma za dodelu ugovora ili do izmene ponuđenog predmeta nabavke.

Potrebno je da prethodno proveriti da li su u Obrascu ponude ponuđača koji je podneo ponudu sadržani osnovni elementi koje inače sadrži Obrazac strukture cene, odnosno ponuđena cena (jedinična i ukupna) sa i bez PDV i ostali troškovi, koji su uključeni u ponuđenu cenu. Ukoliko jesu, smatramo da nema mesta primeni odredbe člana 142. Zakona i traženja dodatnih pojašnjenja ponude, te da na osnovu tih elemenata iz Obrasca ponude može se izvršiti stručna ocena ponude. Međutim, ukoliko nisu, smatramo da nema mesta primeni odredbe člana 142. Zakona.

Takođe, kada je u pitanju obrazac troškova pripreme ponude, ukoliko konkursnom dokumentacijom nije zahtevano dostavljanje uzoraka ili modela ili bankarsku garanciju, odnosno drugo sredstvo obezbeđenja čije pribavljanje iziskuje troškove za ponuđače, smatramo da nema smetnji da se izvrši stručna ocena ponude bez tog obrasca.

Međutim, ako je ipak nešto od napred navedenog zahtevano konkursnom dokumentacijom, a ponuđačima nije data mogućnost da traže nadoknadu troškova pribavljanja uzoraka, modela ili sredstava obezbeđenja, smatramo da je moguće primeniti član 142. Zakona i tražiti od ponuđača dodatne podatke, odnosno izjašnjenje o navedenim okolnostima, budući da ponuđači imaju pravo na nadoknadu navedenih troškova samo u slučaju obustave postupka iz razloga koji su na strani naručioca.

Ukoliko posmatramo predmetnu situaciju strogo formalno kada je u pitanju obrazac troškova pripreme ponude, treba imati u vidu činjenicu da neke od obrazaca, a samim tim i podataka uopšte nisu traženi, iako tehničkom greškom, što ne čini dozvoljenom situaciju zahtevanja dodatnih podataka ili dokumentacije od ponuđača, jer se ta mogućnost odnosi, po pravilu, na već postojeće podatke u ponudi. Navedenu mogućnost treba restriktivno posmatrati i na taj način i primenjivati.

U tom smislu, odredbom člana 138. stav 1. Zakona je propisano da troškove pripremanja i podnošenja ponude snosi isključivo ponuđač i ne može da traži od naručioca naknadu troškova.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je postupak javne nabavke obustavljen iz razloga koji su na strani naručioca, naručilac je dužan da ponuđaču nadoknadi troškove izrade uzorka ili modela, ako su izrađeni u skladu sa tehničkim specifikacijama naručioca i troškove pribavljanja sredstava obezbeđenja, pod uslovom da je ponuđač tražio naknadu navedenih troškova u svojoj ponudi.

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

• Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
• Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
• Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
• Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
• Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.

Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.

Imajući u vidu navedene odredbe, konkretno odredbe citiranog stava 4 člana 50. PKU, kao i član 163. stav 1 tačka 1) Zakona o zaposlenima u AP i JLS koji kaže da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja, mišljenja smo na lice nema pravo na jubilarnu nagradu pre dana kada navršava 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu.