Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako u vreme pandemije organizovati rad brojnih radnih tela i radnih grupa uz veliki broj raznih koordinatora kako je se predlaže u pristupu iznetom u Smernicama?
Broj radnih tela i radnih grupa, konsultativnih mehanizama - nije propisan, nije striktno regulisan. Smernice i materijal predmetnog vebinara sadrže predlog optimalne postavke i ideja jeste da što više aktera iz JLS, a posebno rukovodilaca/donosilaca odluka, razumeju koliko ipak sveobuhvatni ti procesi treba da budu. Nije dobra praksa da se rad na krovnom planskom dokumentu svede samo na jedinicu ili zaposlenog u kancelariji za LER iako je moguće/verovatno da će ta organizaciona jedinica biti nosilac (koordinator) procesa.
U uslovima pandemije, malo šta od ovih preporučenih mehanizama će efektivno funkcionisati; potrebno je da se početne ili u meri u kojoj je moguće konsultacije sprovode elektronski, online, ili da se da više vremena za izjašnjavanje na materijale pisanim putem.
Kada JLS svake godine na skupštini usvaja dokument koji sadrži sve investicije koje će se realizovati u sledećoj godini na teritoriji JLS - da li to dokumentu treba promeniti ime, tako da se zove Program razvoja JLS za navedenu godinu?
Dokument koji je naveden, može se reći da je najpribližniji planu javnih investicija JLS, s tim što se ovakvi planovi najčešće izrađuju na duži vremenski period imajući u vidu da kapitalni projekti često prevazilaze period od 1 godine, često se finansiraju iz kredita a njihova priprema je kompleksna.
Naglašavamo da pre svega Zakon o budžetskom sistemu potencira predstavljanje trogodišnjih kapitalnih izdataka kao obavezni sastavni deo finansijskih planova i Odluke o budžetu JLS, tako da dokument koji se godišnje izrađuje svakako treba da bude konzistentan tom delu budžeta. Iako važeći regulatorni okvir ne zahteva izradu posebnog planskog dokumenta koji bi prezentovao plan investicija (kapitalnih projekata) JLS, ne postoji prepreka da JLS nastavi izradu takvog dokumenta. Sugerišemo da se ipak promeni naziv dokumenta tako da u nazivu figuriraju „javne investicije“ ili „kapitalni projekti“, kao i da se razmisli o podesnijem obliku/vrsti planskog dokumenta budući da je „program“ forma precizno uređena Zakonom o planskom sistemu i Uredbom koja se odnosi na metodologiju upravljanja javnim politikama.
Kod načela vremenske određenosti – šta se dešava ukoliko određene aktivnosti predviđene planskim dokumentom nisu sprovedene kada je planirano, a i dalje je aktuelna potreba njihovog sprovođenja?
Načelo vremenske određenosti u skladu sa Zakonom o planskom sistemu podrazumeva vremenski ograničen period primene dokumenta javne politike i jasno određene rokove za izvršenje mera i aktivnosti predviđenih dokumentom javne politike. Ovo je potrebno posebno imati u vidu prilikom izrade dokumenata javnih politika, kada se postavljanjem vremenskih okvira i sinhronizacijom aktivnosti predviđa redosled realizacije sadržine odnosnog dokumenta. Ukoliko se na kraju (ili pred kraj) sprovođenja tog dokumenta konstatuje da neke od aktivnosti nisu završene u planiranim rokovima, poželjno je ovo konstatovati u izveštajima o sprovođenju odnosnog dokumenta, ukratko obrazložiti razloge koji su doveli do usporenije realizacije planiranih aktivnosti, te činjenicu da je njihovo sprovođenje i dalje relevantno za JLS odnosno lokalnu zajednicu. Na osnovu toga (dakle utemeljenog obrazloženja) bi predmetne aktivnosti trebalo obuhvatiti kroz revidirani dokument u kojem su inicijalno planirane (produženjem roka trajanja tog dokumenta i samih aktivnosti) ili (ukoliko se JLS opredeli da ne produžava trajanje konkretnog dokumenta) prebacivanjem tih aktivnosti u drugi odgovarajući dakle novi dokument javne politike, a svakako i u budžetski okvir za naredni period.
Da li Strategija lokalnog ekonomskog razvoja može postati plan razvoja ili je to prostorni plan JLS?
Strategija lokalnog ekonomskog razvoja, kao ni prostorni plan JLS ne mogu postati Plan razvoja JLS.
Strategije lokalnog održivog razvoja (SLOR) su u prethodnoj deceniji predstavljale najčešći oblik krovnih planskih dokumenata JLS, metodološki preporučen, iako ne formalno propisan. Izrada i sprovođenje SLOR u značajnoj meri podržani su i realizovani zahvaljujući podršci EU i drugih razvojnih partnera, i uz resorna ministarstva i SKGO kao implementacione partnere.
Bitna razlika novog pravnog okvira za planski sistem (u smislu Zakona o planskom sistemu) u odnosu na režim pre 2018/2019. godine jeste formalno propisivanje jednog ključnog krovnog planskog dokumenta za svaku JLS, dakle Plana razvoja JLS (u skladu sa članom 9. Zakona o planskom sistemu). Strategije, programi kao i prostorni planovi JLS imaju svoje posebno mesto u kategorizaciji planskih dokumenata u skladu sa Zakonom, te ne mogu biti transformisani u Plan razvoja, iako su posebna planska dokumenta svake JLS relevantna za usklađivanje i konsolidaciju prilikom izrade ključnog krovnog planskog dokumenta – Plana razvoja JLS.
Kako poništiti konačno rešenje, za koje se došlo do saznanja da je doneto na osnovu pogrešno utvrđenih činjenica?
Konačno rešenje, za koje se došlo do saznanja da je doneto na osnovu pogrešno utvrđenih činjenica, moglo bi da poništi primenom vanrednog sredstva „ponavljanje postupka“, po službenoj dužnosti, u skladu sa čl. 176-182. Zakona o opštem upravnom postupku.
Uslovi:
Nove činjenice i novi dokazi mogu biti razlog za ponavljanje upravnog postupka samo ako su postojali u vreme donošenja konačnog rešenja, ako se za njih nije znalo ili iz opravdanih razloga nisu mogli biti upotrebljeni u postupku koji je prethodio donošenju rešenja i ako mogu dovesti do drukčijeg rešenja u upravnoj stvari da su bili poznati ili upotrebljeni u ranijem postupku. Novi dokazi mogu biti iz ranijeg perioda (stari za koje se nije znalo ili se nisu mogli upotrebiti) ili potpuno novi. Bitno je da se odnose na činjenice koje su postojale u vreme vođenja ranijeg postupka. Izvođenje drukčijeg pravnog zaključka iz utvrđenog činjeničnog stanja nakon donošenja konačnog rešenja, ne može biti razlog za ponavljanje upravnog postupka.