Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKolika bi trebalo da bude grupa, odnosno formacija, da bi zaposleni dobio zvanje koordinatora i da li može da bude u istom rangu obrazovanja kao i zaposleni u grupi, obzirom da koordinator ima srednju stručnu spremu?
Odlukom o organizaciji gradske odnosno opštinske uprave se utvrđuju organizacione jedinice, kao i broj zaposlenih koji čini konkretnu organizacionu jedinicu. Dakle, na slobodi je svake lokalne samouprava da uredi odnosno organizuje upravu u ovom pravcu.
U praksi se najčešće organizuju grupe, odseci i odeljenja, ali ne postoje prepreke da se unutrašnje organizacione jedince i drugačije nazovu.
Takođe, u praksi grupu čine tri zaposlena, odsek pet, a odeljenje osam ili devet zaposlenih, a grupe imaju rukovodioce, odseci šefove, a odeljenja načelnike, uz još jednu napomenu da JLS navedeno može da uredi drugačije.
Shodno članu 21. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 88/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon i 157/2020 - dr. zakon):
„Radna mesta rukovodilaca užih unutrašnjih jedinica (načelnici odeljenja, šefovi odseka, rukovodioci grupa i drugi) mogu da se razvrstaju u zvanja višeg savetnika, samostalnog savetnika, saradnika i višeg referenta.
Radno mesto rukovodioca uže unutrašnje jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj“.
Dakle, gore navedenim članom 21. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave su utvrđeni okviri odnosno moguća zvanja rukovodilaca užih unutrašnjih jedinica, kao i to da radno mesto rukovodioca uže unutrašnje jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.
Član 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave odnosi se na napredovanje službenika i u stavu .5 predviđeno je da se prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana. Da li se u smislu ovog stava mirovanje radnog odnosa zbog obavljanja funkcije smatra odsutnošću sa rada? Da li, u konkretnom slučaju, službenik kome je mirovao radni odnos jer je vršio funkciju, može da napreduje na osnovu ocenjivanja u periodu pre početka mirovanja radnog odnosa?
Na osnovu člana 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Navedenim odredbama zaposleni se mogu, ukoliko za to postoji mogućnost u organu JLS, premestiti odnosno rasporediti na radno mesto u višem zvanju. Potrebno je da su ispunjeni uslovi za napredovanje. Rukovodilac može da premesti odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „ističe se“, ako postoji slobodno radno mesto i ako službenik ispunjava uslove za rad na njemu, kao i službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Na osnovu člana 79. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje):
„Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona;
4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci“.
S obzirom na navedene članove, mirovanje prava i obaveza koje se stiču na radu i po osnovu rada, konkretno izbora, odnosno imenovanja na funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca, ne predstavlja prekid uzastopnosti u pogledu ocenjivanja zaposlenog.
Da li škola može da podnese zahtev IRK za dete koje treba da se upiše u prvi razred u specijalno odeljenje za primenu IOP2? Dete je prošlo primenu IOP1 u vrtiću. Shodno tome da li dete treba da prođe primenu IOP1 u školi u kojoj se upisuje, ili škola može da podnese zahtev za dobijanje saglasnosti za IOP2?
Pravo na obrazovanje bez diskriminacije po bilo kom osnovu ostvaruje se kroz stvaranje jednakih mogućnosti za uključivanje, učešće i napredovanje u obrazovanju za svako dete i učenika. U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom (Službeni glasnik RS", broj 80/2018) u stavu 2. člana2. navodi se: „Dodatna podrška obezbeđuje se, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici.“
Na ovaj način se skreće pažnja na značaj uključivanja deteta u redovno obrazovanje zajedno sa vršnjacima i uz potrebnu dodatnu podršku. Škole za učenike sa smetnjama u razvoju i odeljenja za učenike sa smetnjama u razvoju su obrazovna okruženja u koja se uključuju učenici kojima je potrebna specifična i intenzivna dodatna podrška, a put uključivanja u ove škole i odeljenja ja zamišljen tako da se dešava nakon što se iscrpu sve mogućnosti dodatne podrške koju dete može da dobije u redovnom sistemu obrazovanja.
U pojedinačnim slučajevima, u zavisnosti od nivoa funkcionalnosti deteta i kada proceni da je to u najboljem interesu deteta, Interresorna komisija u okviru svog mišljenja može da predloži upis u školu ili odeljenje za učenike sa smetnjama u razvoju (član 4. mera (4) iz prve grupe mera: „upućivanje deteta u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju“). U situaciji koju opisujete, kada je za dete u predškolskoj ustanovi vaspitno-obrazovni rad organizovan po IOP1, smatramo da IRK nema dovoljno dokaza da u mišljenju za dete koje polazi u prvi razred predloži IOP2.
Sa druge strane, osnovna škola u koju se dete upisuje, dužna je da postupi u skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, i da najpre za učenika uradi pedagoški profil i plan individualizacije, a nakon evaluacije plana individualizacije, tim za dodatnu podršku može direktoru škole da podnese predlog za utvrđivanje prava na IOP.
Da li za pokretanje postupka procene potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podršeke detetu, učeniku i odraslom, saglasnost može dati i hranitelj?
Član 7. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom uređuje da se pokretanje postupka procene potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom podrškom vrši:
U slučaju da je dete smešteno u hraniteljsku porodicu saglasnost daje zakonski zastupnik deteta. Centar za socijalni rad nadležan za organizovanje zaštite deteta, odnosno hraniteljske porodice je u obavezi da vas informiše ko vrši funkciju zakonskog zastupnika za konkretno dete.
Zahtev, odnosno inicijativa za pokretanje postupka procene (Obrazac 1) sadrži: ime, prezime i jedinstveni matični broj i pol deteta, učenika i odraslog, datum, mesto i opštinu rođenja; prebivalište deteta, učenika i odraslog, a ako je dete ili učenik smešten u hraniteljskoj porodici ili ustanovi socijalne zaštite i podatke o hranitelju, odnosno ustanovi; ime i prezime roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.
Da li je neophodan nalaz i mišljenje tercijalne ustanove, kako bi se detetu odložio polazak u predškolski program obrazovanja?
Za odlaganje upisa u pripremni predškolski program ne postoji zakonski osnov.
Član 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisuje da u predškolsku ustanovu može da se upiše dete na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. U predškolsku ustanovu upisuje se svako dete u godini pred polazak u školu.Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu,, radi pohađanja pripremnog programa.
Prema Zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (čl. 23. i čl. 24.), jedinica lokalne samouprave (opština) je dužna da vodi evidenciju dece koja su uzrasta između 5,5 – 6,5 godina i koja su stasala za upis u predškolsku ustanovu, odnosno za pripremni predškolski program. Oni o tome obaveštavaju predškolsku ustanovu (vrtić) ili školu koji realizuju predškolski program. Svi roditelji uključujući i roditelje dece sa smetnjama u razvoju dužni su i obavezni da svoju decu upišu u predškolsku ustanovu, odnosno školu koja realizuje pripremni predškolski program.
Članovi IRK prilikom razmatranja zahteva mogu iskoristiti mogućnost da informišu roditelje o mogućnosti da za decu koja zbog bolesti nisu u mogućnosti da pohađaju program u ustanovi, ostvarivanje programa može da se organizuje u porodici u kraćem trajanju , najmanje 240 sati u toku radne godine. Ostvarivanje pripremnog predškolskog programa bliže je uređeno Pravilnikom o bližim uslovima za ostvarivanje pripremnog predškolskog programa.
Članom 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je upis u prvi razred detetu može odložiti škola, a na osnovu mišljenja interresorne komisije:
„Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane škole, a na osnovu mišljenja interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu.“
Član 8. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom uređuje da svaki član Komisije vrši opservaciju neposredno, u prirodnom životnom okruženju (porodici, predškolskoj ustanovi ili školi) i utvrđuje potrebe deteta za dodatnom podrškom u okviru svog domena rada. Svaki član Komisije u toku postupka procene koristi podatke dobijene: od roditelja i drugih lica koja poznaju dete; iz razgovora sa detetom; na osnovu primene instrumenata za procenu iz domena njegove stručnosti; nalaza i izveštaja relevantnih stručnjaka priloženih, odnosno dobijenih uz zahtev.
Za odlaganje upisa u prvi razred osnovne škole za godinu dana, izuzetno i uz dodatno obrazloženje, kada je to u najboljem interesu deteta, važi procedura navedena u članu 8. Pravilnika, a interresornoj komisiji je ostavljeno da proceni koji nalazi i mišljenja su potrebna za svako dete pojedinačno.