Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je moguće i na koji način izvršiti premeštaj/raspoređivanje službenika sa radnog mesta koje je razvrstano npr.u zvanje mlađi savetnik na upražnjeno radno mesto u zvanju savetnik u skladu sa potrebama posla, ako je službenik koji obavlja poslove u zvanju mlađi savetnik zasnovao radni odnos na neodređeno vreme (nije pripravnik) u upravi npr. 2019., nakon sprovedenog javnog konkursa i nije ocenjivan jer nije u prethodnom periodu bio u radnom odnosu u državnom organu, odnosno jedinici lokalne samouprave već je radio u javnom preduzeću ili privredi?
Članom 20. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. zakon, 86/19 – dr. zakon) je propisano službenik ima pravo da napreduje u službi sticanjem višeg zvanja utvrđenog ovim zakonom i sticanjem višeg platnog razreda utvrđenih zakonom kojim se uređuju plate zaposlenih u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave”.
Članom 82. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave se propisuje:
“Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.
Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs.
Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.”
Dakle, poštovanjem redosleda radnji za popunjavanje radnih mesta premeštaj predstavlja prvu mogućnost, ali ne i obavezu, za razliku od sledeće radnje i to internog konkursa, što predstavlja obavezni korak.
Međutim, ni premeštaj, ni interni konkurs kao radnje za popunjavanje radnih mesta ne dovode same po sebi do sticanja višeg zvanja, a s obzirom na odredbe čl. 84. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave:
“Na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme kod poslodavca koji oglašava interni konkurs.
Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava”.
Najzad, članom 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano sledeće:
„Rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje“.
Iz navedenog se dolazi do zaključka da je moguće raspoređivanje na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu odnosno kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar", a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo, te time nisu ni ostvareni uslovi za raspoređivanje na neposredno više izvršilačko radno mesto.
Da li može da se ozakoni pet stambenih objekata na dve katastarske parcele ako planskim dokumentom nije predviđena izgradnja više od dva stambena objekta na jednoj katastarskoj parceli?
Članom 8. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat koji se može uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta. Isto pitanje uređuje i član 29. Zakona.
To znači da se od urbanističkih uslova predviđenih planom, prilikom ozakonjenja, primenjuje samo namena površina i predviđena spratnost. Ostali planski parametri (udaljenje od granice parcele, građevinska linija, pravila u pogledu parkiranja, indeksi izgrađenosti i sl.) ne primenjuju se u postupku ozakonjenja.
Primenjujući odredbe člana 8, nadležni organ može doneti rešenje o ozakonjenju više objekata na parceli, ukoliko je namena predmetne parcele stanovanje ili neka kompatibilna namena.
Takođe, skrećemo pažnju na odredbe člana 48 istog Zakona, kojim se obavezuju jedinice lokalne samouprave da, u skladu sa rezultatima popisa nezakonito sagrađenih objekata na svojoj teritoriji, najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, izvrše usklađivanje važećih planskih dokumenata prilikom prve izmene tog planskog dokumenta, naročito u pogledu planiranja i uređenja neformalnih naselja na svojoj teritoriji.
Da li Skupština opštine odluku kojom se utvrđuje prestanak mandata odbornika dostavlja na dalju nadležnost Izbornoj komisiji nakon sednice skupštine na kojoj je doneta, pa tek onda Izborna komisija donosi rešenje o dodeli mandata novom kandidatu za odbornika ili Izborna komisija može da donese rešenje o dodeli mandata novom kandidatu za odbornika i pre nego što mu se utvrdi prestanak mandata?
Izborna komisija može da pristupi popuni upražnjenog odborničkog mesta tek pošto skupština opštine, u skladu s članom 46. stav 3. odnosno stav 6. Zakona o lokalnim izborima, utvrdi da je nekom odborniku prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran i o tome dostavi zvanično obaveštenje izbornoj komisiji.
Apsolutno je neprihvatljivo, a i pravno nemoguće, da izborna komisija donese rešenje o dodeli mandata novom odborniku, pre nego što zvanično obaveštena od strane skupštine opštine da je doneta odluka kojom je utvrđen prestanak mandata nekom odborniku. Tek po dobijanju takvog obaveštenja, izborna komisija stiče pravni osnov da postupa na način propisan članom 48. Zakona o lokalnim izborima i sprovede postupak popune upražnjenog odborničkog mesta.
U slučaju kada načelnik uprave podnese ostavku, da li zamenik načelnika uprave menja načelnika u smislu čl. 56 stav 2 Zakona o zaposlenima u autnomomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, u periodu od 3 meseca kada postoji obaveza raspisivanja javnog konkursa za postavljenje načelnika uprave? Da li Veće donosi posebno rešenje kojim se ovlašćuje zamenik načelnika uprave da obavlja sve poslove iz nadležnosti načelnika uprave, sa svim pravima, obavezama i odgovornostima do postavljenja načelnika uprave po javnom konkursu?
Članom 56. stav 2. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da ukoliko nije postavljen načelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do postavljenja načelnika uprave, kao i kada načelnik uprave nije u mogućnosti da obavlja dužnost duže od 30 dana, Veće može postaviti vršioca dužnosti - službenika koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, koji će obavljati poslove načelnika uprave, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa. Dalje se kaže da ukoliko službenik na položaju nije postavljen, javni konkurs za popunjavanje položaja se oglašava u roku od 15 dana od postavljenja vršioca dužnosti. U slučaju da se javni konkurs ne okonča postavljenjem na položaj, status vršioca dužnosti može se produžiti najduže još tri meseca. Po isteku roka iz st. 1, 2. i 4. ovog člana postavljeni službenik se raspoređuje na radno mesto na kome je bio raspoređen do postavljenja.
U ovom konkretnom slučaju mišljenja smo da nema mesta primeni člana 56 Zakona o zaposlenima u AP i JLS iz razloga što se vršilac dužnosti postavlja u slučaja kada ni načelnik ni zamenik načelnika nisu postavljeni, što ovde nije slučaj.
Dalje treba napomenuti da je članom 56. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano da načelnik opštinske uprave može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost, te u skladu sa tim zamenik načelnika uprave, za vreme dok se ne postavi načelnik uprave, crpi ovlašćenja za rukovođenje upravom iz samog zakona.
Prvi put ove godine u program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja opština uvodi meru direktnih plaćanja - regres za reproduktivni materijal. Ukoliko se raspišu dva odvojena javna poziva, jedan za meru direktnih plaćanja (šifra: 100.1.1 regres za reproduktivni materijal) a drugi za meru ruralnog razvoja (šifra: 101 investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava), da li jedno isto gazdinstvo može da konkuriše na oba javna poziva i da dobije novčana sredstva po oba osnova?
Ukoliko JLS raspiše dva odvojena javna poziva, za svaku meru posebno, isto gazdinstvo može da konkuriše na oba javna poziva i na taj način ostvari pravo na novčana sredstva po oba javna poziva. Znači, ne postoji smetnja da jedno isto gazdinstvo može da konkuriše na dva odvojena javna poziva, jedan za meru direktnih plaćanja (šifra 100.1.1), a drugi za meru ruralnog razvoja (šifra 101). Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju (”Sl. glasnik 10/13, 142/14, 103/15 i 101/16) ne zabranjuje ni na koji način prijavu na više raspisanih javnih konkursa, a Pravilnik o obrascu i sadržini podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja i obrascu izveštaja o sprovođenju mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja (”Sl. glasnik” br. 24/15, 111/15 itd.) u svom šifrarniku predviđa različite šifre za ove mere, što će reći da se radi o različitim merama i da ne postoji formalna smetnja da se izvrši prijava na više različitih konkursa ukoliko oni budu raspisani.
Isto gazdinstvo ne može da dobije sredstva za istu investiciju iz grada /opštine, republike ili nekih drugih donatora.
Sam program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja vezuje se za Zakon o podsticajima u poljoprivredi, u Programu podrške se navodi opis svake mere (obrazloženje, ciljevi, korisnici, održivost, opšti I specifični kriterijumi…), a javnim pozivom/konkursom JLS propisuje uslove konkurisanja gde treba da navede da korisnik sredstava za iste namene ne može da dobije podsticaje po nekom drugom osnovu ili iz nekih drugih donacija (recimo za sejalicu da dobije 50% povrata od opštine i 65% povrata od republike, čime bi korisnik i zaradio na samoj mašini).
U sklopu prijave, podnosilac zahteva treba, između ostalog, da potpiše izjavu da pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljuje da nije za iste namene/istu investiciju dobio podsticaje po nekom drugom osnovu.
Jedino za šta može koristiti sredstva jesu subvencionisani krediti ministarstva poljoprivrede koji se odnose na kupovinu mašine/opreme koja je predmet zahteva. Tu se radi o uzimanju poljoprivrednih kredita sa kamatom koju subvencioniše država.
Kod opštih uslova u konkursu/javnom pozivu treba da stoji: "za investiciju za koju podnosi zahtev ne koristi podsticaje po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije), odnosno ako ista investicija nije predmet drugog postupka za korišćenje podsticaja (iz drugih budžetskih korisnika), osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kreditna podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima".