Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNa koji način se vrši obračun plata zaposlenih u mesnim zajednicama, obzirom da se na njihov radnopravni status primenjuje Zakon o radu, a Zakon o zaposlenima u AP i JLS se ne primenjuje na mesne zajednice?
Članom 76. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon i 47/18) je propisano da mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju.
Članom 77. istog zakona se propisuje da opština, odnosno grad pruža pomoć mesnoj zajednici u obavljanju administrativno-tehničkih i finansijsko-materijalnih poslova. Za obavljanje određenih poslova iz nadležnosti opštinske uprave, odnosno gradskih uprava, posebno u vezi sa ostvarivanjem prava građana, može se organizovati rad opštinske uprave u mesnim zajednicama, a poslove, način i mesto njihovog vršenja određuje predsednik opštine na predlog načelnika opštinske uprave, odnosno načelnika gradskih uprava.
Dakle, mesna zajednica je posebno pravno lice. Jedinica lokalne samouprave pruža pomoć mesnoj zajednici u obavljanju administrativno-tehničkih i finansijsko-materijalnih poslova, a lica koja su zasnovala radni odnos u mesnoj zajednici nisu zaposleni u opštinskoj odnosno gradskoj upravi.
Najzad, članom 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je konkretno propisano da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na zaposlene u privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, javnim agencijama, mesnim zajednicama, fondovima i fondacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom propisu.
Shodno svemu gore navedenom, zaposleni u mesnoj zajednici ostvaruju svoju zaradu od sredstava mesne zajednice kao poslodavca, uz primenu Zakona o radu i uslova koji su predviđeni konkretnim ugovorom o radu, odlukama Opštine i finansijskom planu mesne zajednice, a to nije predmet propisa kojim se uređuju plate zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave odnosno podzakonskih akata i time utvrđenih osnovica za obračun i isplatu plate. Konkretan propis koji uređuje osnovicu za obračun zarade u mesnim zajednicama ne postoji već se primenjuju navedeni propisi.
Da li se sindikat smatra društvenom organizacijom u skladu sa članom 80. Zakona o udruženjima?
Osnovne odredbe Zakona o udruženjima (“Sl. glasnik br. 51/09, 99/11-dr. zakoni i 44/18-dr. zakon), u članu 2. stav 1. propisuje da udruženje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.
Stavom 2. istog člana zakona propisano je da se na političke stranke, sindikate, udruženja organizovana radi obavljanja određenih delatnosti u cilju sticanja dobiti, sportske organizacije i udruženja, crkve i verske zajednice, spontana privremena povezivanja više lica i druga udruženja čiji je rad uređen posebnim zakonom, odredbe ovog zakona shodno primenjuju u pitanjima koja nisu uređena tim posebnim zakonom.
Ovde, dakle imamo supsidijarnu primenu Zakona o udruženjima na sindikalne organizacije. Osnivanje sindikata i delatnost sindikalnog organizovanja primarno je regulisano Zakonom o radu.
Što se tiče primene odredaba Zakona o udruženjima na postupke upisa prava svojine ili prava korišćenja jedinice lokalne samouprave, mišljenja smo da ima prostora za primenu člana 80. Zakona o udruženjima i upisa državne svojine sa pravom korišćenja jedinice lokalne samouprave ukoliko je imovina bila u ranijem režimu društvene svojine – nosilac prava korišćenja/korisnik udruženje, društvena organizacija ili drugi oblici povezivanja udruženja (savezi).
Činjenica da se sindikati kao oblici udruživanja osnivaju Zakonom o radu i upisuju u registar sindikata, nije od presudnog uticaja na primenu Zakona o udruženjima u ovom delu, jer se radi o društvenoj organizaciji koja je ranije bila upisana na društvenoj svojini sa pravom korišćenja.
U pitanju su konsultantske usluge za JPP za dva nezavisna projekta, tj. jedan projekat je vezan za JPP-javna rasveta, a drugi projekat bi se odnosio na putnu infrastrukturu. S tim u vezi, da li postoji mogućnost da se svaka nabavka radi nezvisno ili se moraju raditi kao jedna nabavka?
Odredbom člana 29. Zakona o javnim nabavkama je propisano da procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora da bude objektivna, zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora da bude validna u vreme pokretanja postupka. Takođe, u stavu drugom te odredbe je navedeno da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene Zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.
Poteškoće u tumačenju izaziva činjenica da Zakon više ne sadrži definiciju istovrsnosti, međutim, odredbe člana 29. Zakona su osnov za pravilno tumačenje odredbe kojom su regulisani pragovi do kojih se Zakon ne primenjuje, kao i ostale odredbe kojima se reguliše pitanje određivanja procenjene vrednosti, kako ne bi došlo do planiranja i pokretanja nabavki na način da se izbegne primena zakona.
Dakle, nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona. Takođe, nije dozvoljena podela predmeta javne nabavke na više nabavki u cilju izbegavanja zakona. Dodatno, naručilac je dužan da predmet javne nabavke odredi na način da isti predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.
To znači da se u okviru ove definicije nalazi i pojam istovrsnosti (iako tako nije definisan, odnosno nazvan).
Iako smatramo da je definiciju istovrsnosti trebalo zadržati u Zakonu, pravilno tumačenje odredaba člana 29. stav 2. i 3. Zakona, ali i načela iz Zakona bi bilo da se poznati koncept istovrsnosti zadrži prilikom određivanja predmeta i procenjene vrednosti nabavki, a s tim u vezi, i obaveze sprovođenja postupka javne nabavke za vrednosti iznad pragova.
Dakle, deo odgovora na Vaše pitanje je da generalno istovrsne predmete nabavki, a u konkretnom slučaju konsultantske usluge za JPP jesu istovrsne, treba posmatrati u zbiru na godišnjem nivou, iako Zakon ni u jednoj svojoj odredbi to ne navodi precizno.
Imajte u vidu način planiranja budžeta, koji je po pravilu na godišnjem nivou, pravila o određivanju procenjenih vrednosti kod nabavki dobara, usluga ili radova, a imajući u vidu prethodno navedene odredbe kojima nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.
U konkretnom slučaju, u pitanju su dva razdvojena JPP projekta, sa dva različita predmeta.
Ima se pravo da se nabavka konsultantskih usluga za JPP sprovedete kao jedan otvoreni postupak sa dve partije (ako projekti treba da se rade paralelno, u isto vreme) ili da se sprovedu dva razdvojena postupka, ali njihove procenjene vrednosti treba posmatrati na godišnjem nivou, u zbiru.
U pogledu pitanja, da li isti ponuđač može da pruži konsultantske usluge za oba predmeta JPP, treba dodatno proveriti šta je tačno od konsultantskih usluga potrebno i da li te usluge možda spadaju u izuzetak predviđen čl. 12. stav 1. tačka 4) ZJN ili u društvene i druge posebne usluge iz Priloga 7 - Pravne usluge, ako nisu izuzete, u skladu sa članom 12. tačka 4) ovog zakona (npr. konsultantske kuće mogu pružati samo konsultacije, ali ne zastupanje i pravnu pomoć. Pravnu pomoć, zastupanje i konsultacije mogu pružati samo advokati).
Svakako, čak i da je u pitanju neka od ovih kategorija, ima se pravo da se sprovede javna nabavka ako se tako želi.
Da li se u radni staž za jubilarnu nagradu u Opštinskoj upravi može računati (pridodati) i radni staž sekretara u mesnoj zajednici?
U skladu sa članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS pravo na jubilarnu nagradu ostvaruju zaposleni u JLS za navršenih 10, 20 30, 35 ili 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa.
S obzirom na to da mesna zajednica nije organ JLS, već oblik mesne samouprave i kao tavka posebno pravno lice, a takođe imajući u vidu i član 1. stav 4 Zakona o zaposlenima u AP i JLS koji kaže da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na zaposlene u privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, javnim agencijama, mesnim zajednicama, fondovima i fondacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom propisu te stoga zaposleni u mesnim zajednicama nisu službenici, radni staž ostvaren u mesnoj zajednici ne računa se u staž za jubilarnu nagradu u smislu odredbi PKU za zaposlene u JLS.
Da li je pravilno postupljeno i ima li smetnji za sprovođenje izbornih radnji u slučaju novoformirane izborne komisije, obzirom da je formirana 3 dana posle raspisivanje izbora, dok je mandat prethodne izborne komisije istekao?
Zakon o lokalnim izborima ne zabranjuje imenovanje izborne komisije nakon raspisivanja izbora, tako da u tom pogledu nema smetnji da nov sastav izborne komisije sprovede izborni postupak. Isti zakon, takođe, ne sadrži obavezu imenovanja novog sastava izborne komisije pre isteka mandata prethodnog sastava izborne komisije, niti uopšte utvrđuje rokove za imenovanje izbornih komisija, tako da ni sa tog aspekta ne bi trebalo da bude sporno imenovanje izborne komisije po isteku mandata prethodne.
U skladu sa iznetim, dokle god rešenje o imenovanju izborne komisije nije poništeno od strane Upravnog suda, u slučaju podnošenja žalbe u skladu sa članom 14. stav 11. Zakona o lokalnim izborima, nova izborna komisija je dužna da sprovodi sve propisane radnje neophodne za zakonito sprovođenje raspisanih izbora za odbornike.