Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU slučaju predloga za razrešenje direktora, da li je obavezno ostaviti rok od 20 dana za odgovor direktora da se izjasni o razlozima zbog kojih se predlaže razrešenje?
Pomenuta obaveza je predviđena članom 48 stav 4. Zakona o javnim preduzećima, ali obzirom da se pomenuti zakon primenjuje isključivo na javna preduzeća ovakva obaveza ne postoji za ustanove.
Međutim, smatramo da je značajno za legitimnost odluke pružiti priliku direktoru Turističke organiza da se izjasni o razlozima zbog kojih se predlaže njegovo razrešenje.
Da li odluka Skupštine da se ne usvaja izveštaj ustanove tj. turističke organizacije mora biti obrazložena?
Iako takva zakonska obaveza nije predviđena Zakonom o turozmi i Zakonom o javnim službama, smatramo logičnim i opravdanim da se navedu razlozi zbog kojih nije usvojen izveštaj i istaknu nedostaci u radu koji su takvog značaja da je Skupština opštine odlučila da ne usvoji godišnji izveštaj Turističke organizacije. Sa druge strane, moguće je da statutom opštine ili u osnivačkom aktu ustanove kojim su regulisani odnosi osnivača i ustanove postoje odredbe u tom pogledu.
Ko podnosi inicijativu za razrešenje direktora Turističke organizacije? Da li je podnosi Upravni odbor?
Što se tiče pokretanja postupka razrešenja od strane Upravnog odbora, čl. 36 Zakona o turizmu nije prevideo takvo ovlašćenje Upravnog odbora, a nije ga predvideo ni čl. 21 Zakona o javnim službama. Međutim, obzirom da su oba pomenuta zakona predvidela mogućnost da Upravni odbor „vrši i druge poslove utvrđene aktom o osnivanju i statutom” smatramo da je neophodno napraviti uvid u osnivački akt ustanove, odnosno statut kojim je moguće predvideti i druga ovlašćenja tj. poslove Upravnog odbora.
Ukoliko Upravni odbor nije ovlašćen za pokretanje postupka razrešenja direktora TO, smatramo da se primenjuju opšta pravila predviđena Zakonom o lokalnoj samoupravi koji predviđa da sve predloge akata Skupštini opštine podnosi Opštinsko veće (čl. 46).
Da li se ne usvajanjem izveštaja o radu za 2019. godinu ustanove (turistička organizacija) čiji je osnivač opština može pokrenuti inicijativa za razrešenje direktora?
Turističke organizacije (u daljem tekstu: TO) su uređene Zakonom o turizmu („Sl.glasnik RS“,br.17/2019) kao posebnim zakonom koji propisuje poslove TO, organe TO i uslove za direktora TO, kao i druge elemente značajne za njihov rad i funkcionisanje. U skladu sa članom 31. Zakona o turizmu sve turističke organizacije, pa samim tim i TO čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, posluju u skladu sa propisima kojima se uređuju javne službe. Dakle, Zakon o javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 42/91, 71/94, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona, 83/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2014 - dr. zakon) je sistemski zakon koji uređuje, između ostalog i izbor i razrešenje direktora TO u skladu sa Zakonom o turizmu kao posebnim zakonom koji u tom pogledu ne predviđa nikakvu posebnu regulativu. Moramo imati u vidu i Zakon o lokalnoj samoupravi koji definiše osnivača, te u skladu sa članom 32. stav 1. tačka 9. Skupština opštine imenuje i razrešava upravni i nadzorni odbor, imenuje i razrešava direktore javnih preduzeća, ustanova, organizacija i službi, čiji je osnivač i daje saglasnost na njihove statute, u skladu sa zakonom.
Dakle, uvidom u odredbe Zakona o turizmu koji kao matični zakon uređuje rad i funkcionisanje TO čiji je osnivač JLS, možemo konstatovati da izuzev odredbi kojima se utvrđuje broj članova i poslovi upravnog i nadzornog odbora, odnosno uslova za izbor i poslovi direktora turističke organizacije jedinice lokalne samouprave, zakon ne sadrži nikakvu posebnu regulativu (u odnosu na sistemske zakone) u pogledu postupka izbora ili što je za vaš slučaj značajno, uslova za razrešenje direktora TO.
U skladu sa navedenim, možemo zaključiti da se na imenovanje i razrešenje direktora TO čiji je osnivač JLS primenjuje Zakon o javnim službama (čl.18) i Zakon o lokalnoj samoupravi (čl.32 stav 1 tačka 9), koji predviđaju da osnivač (Skupština opštine/grada) imenuje i razrešava direktore ustanova, u šta spada i TO u skladu sa pomenutim članom 31. Zakona o turizmu. Takođe, Zakonom o turizmu kao posebnim zakonom nisu definisani posebni razlozi za razrešenje direktora. U skladu sa navedenim, obzirom da sistemski zakon, kao i posebni zakon nisu predvideli razloge za razrešenje direktora TO, smatramo da Skupština opštine/grada može doneti arbitrarnu odluku o razrešenju direktora TO iz razloga zbog kojih nije usvojen godišnji izveštaj o radu ustanove. Smatramo da je neophodno da ti razlozi budu jasno navedeni u obrazloženju akta o razrešenju direktora TO, kako bi se predupredile moguće negativne posledice u slučaju radnog spora.
Da li je za zasnivanje radnog odnosa izabranog predsednika Skupštine nadležno skupštinsko radno telo ili Skupština?
U skladu sa članom 3. Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017 i dr.) „zaposlenim u smislu zakona, smatraju se funkcioneri koji na osnovu zakona (osnov je Zakon o lokalnoj samoupravi, član 38. stav 5, predsednik Skupštine može biti na stalnom radu u Opštini), imaju obavezu, odnosno koriste pravo da zasnuju radni odnos radi vršenja dužnosti.
Članom 4. stavovima 1. i 4. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je uređeno da je poslodavac funkcionera, jedinica lokalne samouprave, a da za funkcionere u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnost u ime poslodavca vrši skupština opštine, odnosno radno telo skupštine (najčešće je to Komisija za administrativno mandatska i imunitetska pitanja).
Članom 10. Zakona o zaposlenima u AP i JLS izabrani i imenovani funkcioneri prava iz radnog odnosa kod poslodavca ostvaruju na osnovu akta o izboru ( tj. odluke/rešenja o izboru predsednika Skupštine opštine).
Konačno, članom 11. Zakona o zaposlenima u AP i JLS rešenje o plati, naknadi i ostalim primanjima funkcionera, donosi organ, odnosno nadležno radno telo Komisija.
Dakle, pomenuti zakon jasno razlikuje, Skupštinu opštine kao organ koji donosi akt o izboru određenog lica na funkciju Predsednika skupštine, a da potom na osnovu tog akta o pravima i obavezama iz radnog odnosa rešava radno telo skupštine koje se ex lege pojavljuje u ulozi poslodavca.
U skladu sa gore navedenim, smatramo da je Radno telo Skupštine opštine ovlašćeno da vrši prava i dužnosti u ime poslodavca, te u skladu sa tim, Radno telo skupštine u skladu sa Poslovnikom Skupštine, ovlašćeno je da na osnovu akta skupštine o izboru predsednika skupštine opštine donese akte kojim će urediti radno pravni status Predsednika skupštine, što podrazumeva donošenje: Rešenja kojim se utvrđuju prava i dužnosti iz radnog odnosa i Rešenje o plati, naknadi i ostalim primanjima funkcionera.