Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li Opštinskog pravobranioca postavlja Skupstina opstine ili opštinsko Veće? Takođe, da li se skupštinskom Odlukom o pravobranilaštvu mogu propisati manje godine staža kao jedan od uslova za postavljenje pravobranioca, nego godine (10 godina) koje su propisane zakonom?
Zakonom o pravobranilaštvu (Sl. glasnik RS", br. 55/2014) nije definisan organ nadležan za izbor pravobranioca jedinice lokalne samouprave. Takođe, ni Zakon o lokalnoj samoupravi ne predviđa nikakvu smernicu u tom pogledu. Obzirom da pomenuti zakoni nisu dali preciznija određenja, nadležni organ za izbor pravobranioca jedinice lokalne samouprave određuje se statutom kao i gradskom/opštinskom Odlukom o pravobranilaštvu JLS. Uzevši u obzir da čl.53 stav 2. Zakona o pravobranilaštvu predviđa da "odredbe ovog zakona koje se odnose na Državno pravobranilaštvo shodno se primenjuju i na pravobranilaštvo autonomne pokrajine i pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave", te da Vlada postavlja državnog pravobranioca, SKGO je prilikom izrade Modela odluke o pravobranilaštvu analogno predložila da Veće bude organ koji će izabrati pravobranioca opštine/grada. Svakako da je ispravno i da Skupština opštine bira pravobranioca ukoliko je Odlukom o pravobranilaštvu tako definisano. Napominjemo da je Ministarstvo pravde dalo pozitivno mišljenje na model akta koji je izradio SKGO.
Što se tiče uslova u pogledu radnog iskustva koji su definisani zakonom za izbor pravobranioca, takođe primenjujemo čl. 53 st. 2. zakona, odnosno propisana je shodna primena odredbi zakona koje se odnose na Državno pravobranilaštvo na pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave u delu odredbi kojima se uređuje izbor pravobranioca, što faktički znači da JLS svojim aktom propisuje uslove za lokalnog pravobranioca.
SKGO je u svom modelu akta o pravobranilaštvu definisalo najmanje tri godine radnog iskustva za izbor pravobranioca, i kao što je već navedeno dobili smo pozitivno mišljenje Ministarstva pravde. Ipak, svaka JLS može da uslove u pogledu godina radnog staža pravobranioca prilagodi svojim mogućnostima, uz preporuku da prihvatite naš predlog od najmanje tri godine radnog staža, obzirom da smo na taj predlog dobili saglasnost nadležnog ministarstva.
Da li JLS može kao donaciju da primi izrađen projekat (projektno-tehničku dokumentaciju)?
Da, JLS može da primi donaciju. Relevantni zakoni koji to omogućavaju su Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći. JLS može doneti akt - Pravilnik o donacijama i humanitarnoj pomoći koji uređuje način i postupak primanja donacije kao namenskog ili nenamenskog bespovratnog prihoda. Potrebno je da se nakon donošenja ovog akta, napraviti i ugovor kojim se regulišu prava i obaveze davaoca i primaoca donacije.
Da li zaposleni koji ima 26 godina radnog iskustva u lokalnoj samoupravi (isti opis poslova 20 godina, školovao se u toku rada i stekao stepen visokog obrazovanja na osnovnim akademskim studijama u trajanju od 4 godine, odnosno u obimu od 240 ESPB bodova) i trenutno ima zvanje višeg referenta, dve godine uzastopno je ocenjen ocenom “ističe se”, ima pravo na priznavanje zvanja “mlađi savetnik”?
Članom 63. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) propisano je da za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Prema tome, na poslove u zvanju mlađi savetnik može da se zaposli lice koje pored uslova u pogledu obrazovanja ispunjava i uslov da ima završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Na osnovu člana 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Navedenim odredbama, lica koja su više od pet godina u radnom odnosu kod poslodavca, a koja su naknadno stekla viši nivo obrazovanja, se mogu, ukoliko za to postoji mogućnost u organu JLS, premestiti odnosno rasporediti na radno mesto u višem zvanju. Pored navedenih uslova potrebno je da su ispunjeni uslovi za napredovanje. Rukovodilac može da premesti odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „ističe se“, ako postoji slobodno radno mesto i ako službenik ispunjava uslove za rad na njemu, kao i službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Šta je sve potrebno da roditelj prijavi dete na evidenciju rada Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), nakon završetka srednjeg obrazovanja?
Na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) mogu da se prijave:
Osnovna dokumentacija za prijavljivanje:
U slučaju da je za dalji tok u smislu evidencije potrebna i procena radne sposobnosti onda je potrebno da se dostavi dodatna dokumentacija za osobe sa invaliditetom i to:
Da li se može dva puta odložiti detetu polazak u prvi razred osnovne škole?
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon i 6/20) članom 18. propisuje da se u prvi razred osnovne škole upisuje svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina. U istom članu, stav 3. navedeno je: “Izuzetno, detetu može se odložiti upis u pri razred za godinu dana, u skladu sa posebnim zakonom.”
Članom 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (“Sl. glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 – dr. zakon i 10/19) propisano je da prvi razred detetu može odložiti škola, a na osnovu mišljenja Interresorne komisije:
“Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane škole, a na osnovu mišljenja Interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu.”
Iz navedenog sledi da se u izuzetno, nakon pribavljanja dokaza i uz dodatno obrazloženje, upis u osnovnu školu deteta starosti šest i po do sedam i po godina može odložiti za godinu dana. Svako naredno odlaganje bi značilo uskraćivanje prava deteta na obavezno obrazovanje.