Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeUkoliko zaposleni u JLS ostvaruje minimalnu zaradu, da li je minimalna zarada po satu, u momentu isplate, zagaranotvana i u slučaju obračuna i isplate naknada zaposlenom po osnovu odsustvovanja sa rada na dan: - praznika koji je neradan dan; - godišnjeg odmora; - plaćenog odsustva; - vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa, ili je minimalna zarada po satu zagarantovana samo za efektivne sate rada i bolovanja?
U skladu sa članom 114. Zakona o radu zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa. Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno.
Prema odredbama člana 35. stav 8. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS ako je osnovna plata zaposlenog obračunata po elementima u skladu sa zakonom, niža od minimalne zarade poslodavac je dužan da zaposlenom isplati platu u visini obračunate minimalne zarade u skladu sa zakonom.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju ako je obračunata plata niža od minimalne poslodavac je dužan da zaposlenom isplati platu u visini obračunate minimalne zarade u skladu sa zakonom.
Da li ako na teritoriji Grada postoji Okružni zatvor, zatvorenici glasaju samo za izbor narodnih poslanika ili smo dužni da im obezbedimo i glasanje za odbornike Grada?
Zakon o lokalnim izborima ne sadrži odredbe o pravu birača koji se na dan glasanja nalaze u pritvoru ili izdržavanju zavodske sankcije da glasaju na lokalnim izborima.
Ipak, u tom zakonu je teško naći odredbe koje bi ukazivale na to da se glasanje na lokalnim izborima ne može organizovati i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: zavodi).
S druge strane, tumačenjem odredbe člana 58. Zakona o lokalnim izborima, kojom je propisano da se na izbor odbornika shodno primenjuju i odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika o glasanju, može se izvući zaključak da se za izbor odbornika može glasati i u zavodima, pa čak i u inostranstvu, s obzirom na to da se u okviru odredaba Zakona o izboru narodnih poslanika o glasanju (čl. 67 do 73a) nalaze i odredbe o glasanju birača koji se na dan glasanja nalaze u pritvoru ili izdržavaju zakonsku sankciju (čl. 72b), pa čak i glasanju birača koji imaju boravište u inostranstvu (čl. 73a), mada se logično može pretpostaviti da se nije htelo reći da se na lokalnim izborima može glasati u inostrantsvu.
Pomoć u rešavanju iznete dileme ne pruža ni Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, koji u članu 24. stav 3. propisuje da se odredbe tog zakona shodno primenjuju i na izbore za organe jedinice lokalne samouprave, što bi uključivalo i shodnu primenu odredaba člana 19. stav 5. i 6. tog zakona, o upisivanju birača koji su na izvršenju zavodskih sankcija ili u pritvoru u posebne izvode iz biračkog spiska, odnosno obavezi ministarstva nadležnog za pravosuđe da ministarstvu nadležnom za poslove uprave dostavi podatke potrebne za pripremanje posebnih izvoda iz biračkog spiska za glasanje tih birača.
Međuti, ako zaključimo da se na lokalnim izborima može glasati u zavodima, s obzirom na to da se u zakonima ne mogu naći odredbe koje bi ukazivale na suprotno, sprovođenje tog glasanja je skopčano sa nizom teškoća. Naime, treba imati u vidu da u zavodima ne bi moglo da se glasa na svim lokalnim izborima, već samo na izborima za odbornike skupštine opštine/grada na čijoj se teritoriji nalazi zavod, s obzirom na to da Zakon o lokalnim izborima ne predviđa mogućnost da se glasa izvan teritorije opštine/grada u kojoj se sprovode izbori. To bi, dalje, značilo da bi izborna komisija mogla da odredi biračko mesto u zavodu samo pod uslovom da u zavodu ima najmanje 100 birača sa prijavljenim prebivalištem u toj opštini/gradu (što znači da sva druga lica koja borave u zavodu ne bi mogla da glasaju za izbor odbornika skupštine opštine/grada gde im je prijavljeno prebivalište). Pitanje je da li bi se u ovom slučaju mogle primenjivati odredbe uputstava Republičke izborne komisije za parlamentarne izbore koje, izuzetno, dozvoljavaju određivanje biračkih mesta i sa manje od 100 birača. Naime, prema uputsvima RIK-a, biračka mesta mogu da imaju i manje od 100 birača samo ako bi, zbog prostorne udaljenosti ili nepovoljnog geografskog položaja, stanovnicima tog mesta glasanje na drugom biračkom mestu bilo znatno otežano. Dakle, ta odredba je uvedena da bi se, pre svega, izašlo u susret stanovnicima malih, udaljenih sela, sa prevashodno satrijim stanovništvom, koji nisu u mogućnosti da putuju do najbližeg, a verovatno prilično udaljenog biračkog mesta u nekom susednom selu. Međutim, činjenica je i da je Republička izborna komisija na ranijim izborima određivala biračka mesta i u zavodima sa manje od 100 birača.
U svakom slučaju, lokalna izborna komisija bi, prvo, trebalo da utvrdi koliko se lica sa prebivalištem, odnosno pravom glasa u toj jedinici lokalne samouprave nalazi u zavodu, pa da prema tom broju proceni da li ima objektivnih razloga da se u tom zavodu odredi biračko mesto. Sve ovo bi se moralo raditi u konsultacijama sa Ministarstvom pravde, odnosno Upravom za izvršenje krivičnih sankcija. Potom bi se moralo konsultovati i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje, prema članu 19. stav 5. i 6. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, treba da pripremi poseban izvod iz biračkog spiska za glasanje birača u zavodu, a na osnovu podataka koje treba da mu dostavi Ministarstvo pravde.
U skladu sa svim iznetim, može se zaključiti da se glasanje u zavodima može organizovati i na lokalnim izborima, s tim da bi takav poduhvat iziskivao koordinaciju i konsultacije sa resornim ministarstvima, posebno imajući u vidu i činjenicu da se u prethodnim izbornim ciklusima ovakva mogućnost nije praktikovala.
Da li se po raspisivanju lokalnih izbora mogu sazivati i održavati sednice postojećeg saziva Skupštine grada/opštine?
S obzirom na to da, su odbornici u punom kapacitetu sve dok im ne prestane mandat, nakon raspisivanja izbora, mogu se sazivati i održavati sednice skupštine.
Da li nacionalna manjina može da podnese listu za izbore ako ta ista nacionalna manjina ima 3 ili manje osoba pripadnika te manjine, ako u čl. 18. Zakona o lokalnim izborima stoji da predlagač mora na ibrnoj listi imati najmanje jednu trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira?
Da bi podnosilac liste moga da dobije položaj političke stranke nacionane manjine, dovoljno je da na teritoriji grada/opštine živi makar jedan pripadnik te nacionalne manjine.
Odredba člana 40. stav 8. Zakona o lokalnim izborima ne samo da upućuje na vezu sa minimalnim brojem kandidata na izbornoj listi, već ni sam Zakon o lokalnim izborima ne propisuje obavezu da kandidati na izbornoj listi političke stranke nacionalne manjine budu pripadnici te manjine, što bi značilo da se o položaju manjinske stranke odlučuje bez obzira na to koje su nacionalnosti kandidati (Zakon nigde ne predviđa mogućnost da izborna komisija utvrđuje nacionalnu propadnost kandidata), niti se prilikom odlučivanja o utvrđivanju tog položaja treba upoređivati broj kandidata sa brojem pripadnika manjine u opštini/gradu.
Sve u svemu, okolnost da na teritoriji opštine živi, npr. samo jedan pripadnik neke nacionalne manjine, ne može da bude prepreka da neka politička stranka te nacionalne manjine podnese izbornu listu kandidata za odbornike, niti razlog da se toj stranci ne prizna položaj političke stranke nacionalne manjine u smislu člana 40. stav 5. Zakona o lokalnim izborima.
U koju grupu se svrstavaju menjačnice prilikom obračuna lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru? Kako svrstati one menjačnice koje obavljaju još neke delatnosti pored menjačkih poslova? Na osnovu člana 15a Zakona o finansiranju lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, br. 62/06, 47/11, 93/12, 99/13 – usklađeni din. izn., 95/15 - usklađeni din. izn.,83/16, 91/16 - usklađeni din. izn., 104/16 – dr. zakon, 96/17 - usklađeni din. izn., 89/18 - usklađeni din. izn., 95/18 – dr. zakon i 86/19 - usklađeni din. izn.) su definsiane grupe ali s obzirom da menjačnice obavljaju poslove platnog prometa kao i banke, da li se one mogu svrstati u grupu sa bankama ili ipak ostaju po kriterijumu godišnjeg prihoda i razvrstavanja na osnovu Zakona o računovodstvu, jer su to u ovom slučaju sve mikro preduzeća sa malim godišnjim prihodom? Da li menjačnice koje imaju manji prhod osloboditi od plaćanja ili ih ipak svrstati u neku grupu?
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je da se za obavljanje delatnosti bankarstva plaća firmarina na godišnjem nivou najviše do 10 prosečnih zarada.
U Zakonu o klasifikaciji delatnosti i Uredbi o klasifikaciji delatnosti ne postoji šifra delatnosti „bankarstvo“. Najpribližnija šifra u koju bi se mogla svrstati delatnost „bankarstva“ je u Sektoru K – Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja, grupi 64.1 Monetarno posredovanje, u okviru koje delatnost 64.19. Ostalo monetarno posredovanje za koje je propisano sledeće: „Obuhvata primanje depozita i/ili bliskih supstituta za depozite i, s druge strane, obezbeđivanje kreditnih ili zajmovnih fondova korisnicima.
Kreditiranje se, pored uobičajenih bankarskih kredita, može javiti u različitim oblicima, kao što su: hipotekarni krediti, zajmovi po kreditnim karticama itd. Ove delatnosti obavljaju monetarne institucije, osim centralne banke, kao što su:
Takođe se obuhvataju usluge koje pružaju:
Ne obuhvata:
Kao što se može videti, zaista je nejasno šta se sve može svrstati u delatnost „bankarstvo“.
Odlukom o lokalnim komunalnim taksama bi trebalo da je uređeno da li se firmarina plaća na pretežnu šifru delatnosti ili na šifru delatnosti koja se faktički obavlja u poslovnom prostoru (a koja može biti različita od pretežne). To je osnovno od čega se mora poći kada se posmatra delatnost na koju se plaća firmarina.
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je da se za obavljanje delatnosti bankarstva plaća firmarina na godišnjem nivou najviše do 10 prosečnih zarada.
Ako je u odluci navedeno da se taksa plaća po pretežnoj (registrovanoj) šifri delatnosti, onda se obveznicima kojima je pretežna šifra delatnosti 64.19 – ostalo monetarno posredovanje, u koju spadaju i banke, može se utvrditi firmarina po najvišoj tarifi (do 10 prosečnih zarada), a u skladu sa odlukom.
Za menjačnice (koje imaju šifru delatnosti 66.12), prodavnice, agencije i sl. koje uz svoju osnovnu-pretežnu delatnost obavljaju i platni promet, utvrđivanje firmarine za delatnost „bankarstvo“ bi se mogla utvrditi samo ako u odluci o lokalnim komunalnim taksama piše da se firmarina plaća na osnovu delatnosti koja se obavlja u poslovnom prostoru (a ne po pretežnoj šifri delatnosti).
Pri tom posebno ističemo da još uvek ne postoji jasan stav Ministarstva finansija da li se delatnost platnog prometa svrstava u delatnost „bankarstva“, pa je naša preporuka da se ovim obveznicima ne utvrđuje firmarina za ovu delatnost, da ne bi imali žalbeni postupak, troškove advokata i druge komplikacije.