Načelo omogućavanja uvida u činjenice po članu 6. ZPPPA omogućava poreskom obvezniku da pre donošenja akta kojim se utvrđuju njegova prava i obaveze podnese zahtev i izvrši uvid u pravnu i činjeničnu osnovu za donošenje akta. Poreski obveznik u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 6. ZPPPA ima pravo da ostvari uvid u podatke o utvrđivanju i naplati poreza koji se o njemu vode kod Poreske uprave i da zahteva ukoliko je potrebno izmenu nepotpunih i netačnih podataka.

Članom 64. Zakona o opštem upravnom postupku reguliše se pravo obveznika/ stranke na razgledanje spisa i obaveštavanje.

• Pravo na razgledanje spisa sastoji se od prava stranke da razgleda spise u prisustvu službenog lica, da o svom trošku umnoži ili dobije kopiju spisa i da joj se kopija spisa, o njenom trošku, dostavi preko pošte ili na drugi pogodan način. Spisi se razgledaju u prostorijama organa koji čuva spise. U opravdanim slučajevima, spisi mogu da se razgledaju u prostorijama drugog organa ili diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.
• Ako se dokumenti čuvaju u elektronskom obliku, organ omogućava razgledanje i preuzimanje dokumenata u elektronskom ili štampanom obliku.
• Ne smeju da se razgledaju zapisnici o većanju i glasanju i nacrti rešenja.
• Sa spisima koji sadrže tajne podatke ili podatke o ličnosti postupa se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita tajnih podataka, odnosno zaštita podataka o ličnosti.
• Podatke o ličnosti sa kojima se upozna u skladu sa zakonom, stranka može da koristi samo radi ostvarivanja prava, obaveza ili pravnog interesa u tom upravnom postupku, kao i prava, obaveza ili pravnog interesa na koji može da utiče ishod tog upravnog postupka.
• Pravo na razgledanje spisa u skladu sa odredbama ovog člana ima i zainteresovano lice koje dokaže svoj pravni interes.
• Iznos troškova ostvarivanja prava na razgledanje spisa ne može preći iznos neophodnih troškova organa za izradu i dostavljanje kopije spisa.
• Stranka, zainteresovani organ i zainteresovano lice koje dokaže svoj pravni interes, imaju pravo na obaveštavanje o toku postupka.
• Odredbama ovog člana ne dira se u ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja sadržanim u dokumentima koji čine spise.

Zahtev za razgledanje spisa, kao i zahtev za obaveštavanje o toku postupka podnosi se, u pisanom obliku ili usmeno u skladu sa članom 65. ZUP-a. Organ može od zainteresovanog lica da zatraži da u pisanom obliku ili usmeno obrazloži svoj pravni interes. Organ je dužan da u roku od osam dana od prijema zahteva obavesti stranku ili zainteresovano lice o tome kako mogu da razgledaju i umnože spise i dobiju kopiju spisa, ili da rešenjem odbije zahtev. Ako organ u navedenom roku ništa ne preduzme, ili odbaci, odnosno odbije zahtev rešenjem, podnosilac zahteva može da podnese žalbu drugostepenom organu u roku od osam dana.

Razgledanje i uvid u arhivirana akta vrši se shodno odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

U skladu sa članom 3. Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave, podnesak je svaki zahtev, obrazac koji se koristi za automatsku obradu podataka, predlog, prijava, molba, žalba, prigovor i drugo saopštenje kojim se građani, pravna lica i druge stranke obraćaju organima državne uprave.

U kancelarijskom poslovanju predmeti se shodno članu 4. dele na upravne i ostale predmete, pri čemu se upravnim predmetima smatraju predmeti u kojima se vodi upravni postupak u kojem se rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima građana, pravnih lica i drugih stranaka.

Zakonskim odredbama nije precizno određeno da li je organ uprave dužan da sastavlja zapisnik o situaciji kada je poreskom obvezniku omogućeno da izvrši uvid u spise predmeta, ali je preporuka sa stanovišta dobre prakse da se isti i izradi. Alternativno, preporučujemo da se razmotri izrada beleške koja bi obuhvatala podatke o dokumentaciji koja je data na uvid, datum, mesto, nadležno odeljenje, potpis poreskog obveznika da je izvršio uvid i kao i potpis osobe nadležne u odeljenju/službi uprave.

Informisanja radi, podsećamo da su sastavljanje i sadržina zapisnika uređeni članom 63. Zakona o opštem upravnom postupku.

Iz prakse JLS proizilazi da se u sličnim situacijama, osim pristupa sa zapisnikom ili beleškom kao minimum praktikuje da obveznik napiše zahtev za uvid u spise predmeta i kada završi uvid, onda na istom papiru rukom dopiše “izvršio uvid u spise predmeta tog i tog, dana tog i tog....” i potpisuje se. Uz zahtev se prilaže i dokaz o uplati administrativne takse za razgledanje spisa.

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS je propisano:

“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

• za 10 godina u radnom odnosu – u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
• za 20 godina u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
• za 30 godina u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
• za 35 godina u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
• za 40 godina u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrade se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.

Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.

Prethodnim poslodavcem u smislu navedenog stava 3. smatraju se poslodavci (nezavisno od organizacionog oblika) od kojih je organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave po osnovu zakona ili drugih akata mogao da preuzme poslove i zaposlene, što je u svakom konkretnom slučaju dužan da ceni organ koji odlučuje o pravu na jubilarnu nagradu.

Članom 1. Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 113/2013, 21/2014, 66/2014, 118/2014, 22/2015, 59/2015, 62/2019 i 50/2020)  bliže se uređuje postupak za pribavljanje saglasnosti:

1) za zasnivanje radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta kod korisnika javnih sredstava, u smislu člana 27e stav 35. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka i 108/13 - u daljem tekstu: Zakon);

2) da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama kod određenog korisnika javnih sredstava, u smislu člana 27e stav 37. Zakona, bude veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih kod tog korisnika;

3) za nastavljanje postupaka radi popunjavanja radnih mesta kod korisnika javnih sredstava koji su započeti, a nisu okončani do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 108/13).

Članom 27e Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) je predviđeno sledeće:

„Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2020. godine.

Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih.

Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana“.

Međutim, članom 4a navedene Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava je predviđeno da se molba za popunjavanje slobodnog, odnosno upražnjenog radnog mesta i za odobravanje dodatnog radnog angažovanja ne podnosi ni u sledećim slučajevima:

1) za zasnivanje radnog odnosa sa osobom sa invaliditetom u skladu sa propisima koji uređuju oblast profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom;

2) za radno angažovanje nezaposlenih lica u cilju sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja u skladu sa propisima koji uređuju oblast zapošljavanja (javni radovi i dodatno obrazovanje i obuke), a koje se realizuju preko Nacionalne službe za zapošljavanje;

3) za angažovanje lica radi realizacije projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili sredstvima donacija, ukoliko se naknade za njihov rad, sa pripadajućim porezima i doprinosima, finansiraju iz ovih izvora.

Lica angažovana po osnovu ugovora, bez zasnivanja radnog odnosa, u slučajevima iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana ne ulaze u ograničenje ukupnog broja zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla i lica angažovanih van radnog odnosa kod korisnika javnih sredstava, propisano članom 27e stav 36. Zakona.

Korisnik javnih sredstava je dužan da o svakom radnom angažovanju u slučajevima iz stava 1. ovog člana obavesti Komisiju u roku od pet dana.

Obaveštenje iz stava 3. ovog člana mora da sadrži broj radno angažovanih lica, osnov angažovanja i izvor iz kojeg se finansiraju njihove plate (zarade), odnosno naknade sa pripadajućim porezima i doprinosima.

U slučaju zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme, odnosno angažovanja lica van radnog odnosa u slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, korisnik javnih sredstava je u obavezi da uz obaveštenje dostavi i ugovor zaključen sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.

Najzad, članom 199. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) je propisano:

„Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla“.

Uzevši u obzir da je ugovor o delu, u smislu Zakona o radu, rad van radnog odnosa, kao i odredbe člana 1. Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 113/2013, 21/2014, 66/2014, 118/2014, 22/2015, 59/2015, 62/2019 i 50/2020), kojim se bliže uređuje postupak za pribavljanje saglasnosti, uz navode da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama kod određenog korisnika javnih sredstava, u smislu člana 27e stav 37. Zakona, bude veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih kod tog korisnika i konačno odredbe člana 4a navedene Uredbe, kojim se precizira da se molba za popunjavanje slobodnog, odnosno upražnjenog radnog mesta i za odobravanje dodatnog radnog angažovanja ne podnosi ni u slučaju angažovanja lica radi realizacije projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili sredstvima donacija, ukoliko se naknade za njihov rad, sa pripadajućim porezima i doprinosima, finansiraju iz ovih izvora, smatramo da ne postoje prepreke da se u konkretnom slučaju zaključe ugovori o delu sa navedenim licima, pod uslovom da je reč o obavljanju poslova koji su van delatnosti poslodavca.

U situaciji u kojoj je ugovor zaključen u postupku javne nabavke sprovedenom po Zakonu o javnim nabavkama iz 2012/15 godine, a potrebno je izvršiti njegovu izmenu, primenjuju se odredbe Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine.

Naime, prelaznim i završnim odredbama Zakona, u članu 239. stav 1, propisano je da će se postupci javnih nabavki koji su započeti pre dana početka primene ovog zakona okončati po propisima po kojima su započeti. Dakle, Zakon je propisao da se na okončanje postupaka javnih nabavki koji su započeti pre dana početka primene ovog zakona primenjuju propisi po kojima su započeti, dok se navedeno ne odnosi na realizaciju ugovora o javnoj nabavci, te proizilazi da se nakon 1. jula 2020. godine na eventualne izmene ugovora o javnoj nabavci koji su zaključeni u postupku javne nabavke sprovedenom po Zakonu o javnim nabavkama iz 2012/15 godine, primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona.

Ukazujemo i da na novom Portalu javnih nabavki postoji opcija za objavljivanje obaveštenja o izmeni ugovora koji su zaključeni po ranije važećim propisima, u delu kreiranja novog postupka javne nabavke.

U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom pravo na smeštaj u domu učenika nije navedeno kao mera koja je u nadležnosti Interresorne komisije. Takođe, u Konkursu za prijem učenika srednjih škola u Republici Srbiji u ustanove za smeštaj i ishranu učenika u okviru konkursne dokumentacije se ne traži mišljenje Interresorne komisije.

Pored ovih učeničkih domova koji su u mreži ustanova učeničkog standarda, postoji i jedan broj škola za učenike sa smetnjama u razvoju koje u svom sastavu imaju učenički dom. Ove domove koriste učenici koji su upisani u konkretnu školu. Kako je za upis u školu za učenike sa smetnjama u razvoju neophodan uslov mišljenje Interresorne komisije (Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, član 4, tačka 1) (4) upućivanje deteta u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, učenici koji koriste domove učenika pri školama za učenike sa smetnjama u razvoju po ovom osnovu već imaju mišljenje Interresorne komisije.