Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePoreski obveznik je d.o.o. i vlasnik je (mešovita svojina) objekta za smeštaj stanara. Saglasno Mišljenju Ministarstva finansija br. 430-03-430-03-00047/2011-07 od 04.02.2011. godine, je obveznik poreza na imovinu na hodnicima i drugim zajedničkim prostorijama u sastavu tih objekata. Na rešenje za 2012. godinu kada je porez obračunavan na prethodno navedeni način, obveznik je podneo žalbu koju je drugostepeni organ odbio kao neosnovanu, a zatim tužbu koju je Upravni sud odbio svojom presudom. Poreski obveznik smatra da ne treba na hodnike i zajedničke prostorije da plaća porez, obzirom da su počev od pre 2-3 godine počele da se otkupljuju sobe, a što se tiče soba u zakupu radi se o zakupnini koja je zakonom uređena. Da li obveznik treba da plaća porez na imovinu na hodnicima i drugim zajedničkim prostorijama u sastavu tih objekata?
Članom 6. stav 2. tačka 2) Zakona o porezima na imovinu propisano je da korisna površina objekta isključuje, između ostalog, površine prostora u zajedničkoj nedeljivoj svojini svih vlasnika posebnih delova istog objekta.
U konkretnom slučaju radi se o objektu koji ima posebne delove, koji su susvojina drugih lica, pa u tom smislu u zgradi postoji zajednička nedeljiva svojina svih vlasnika posebnih delova istog objekta, što znači da se te površine ne oporezuju, odnsno ne uključuje se u korisnu površinu objekta za koji postoji predmet oporezivanja.
Mišljenje Ministarstva finansija 11/2016, broj 2.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija 2/2014_broj 16.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Uredbom o uslovima i načinu utvrđiavanja godišnjeg iznosa boravišne taske za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja, između ostalog, određeno je da nadležni organ JLS za svako fizičko lice utvrđuje visinu godišnjeg iznosa boravišne taske i da fizičko lice utvrđeni iznos plaća kvartalno. Ko je nadležni organ? Na koji način se utvrđuje iznos boravišne takse? D li se donosi rešenje i ko ga donosi?
Uredbom o boravišnoj taksi za fizička lica propisano je da rešenje donosi nadležni organ, pri čemu Zakonom o ugostiteljstvu ni Uredbom nije precizirano koji je to organ JLS.
S obzirom da je Uredbom propisano da se boravišna taksa po rešenju za fizička lica naplaćuje primenom ZPPPA, smatramo da je racionalno i najcelishodnije da ovu tasku naplaćuje LPA preko centralnog informacionog sistema, jer ovih rešenja nema puno, a za svako, drugi organ bi administriranje ove takse primenom ZPPP-a predstavljalo problem i opterećenje, jer bi morale da se vode analitičke evidencije.
Uslov za administriranje ove takse preko LPA je da se otvori poseban uplatni račun za boravišnu taksu po rešenju z fizička lica, kako bi se izvodi mogli knjižiti.
Pored toga, svaka JLS koja opredeli svoju LPA da bude nadležni organ, treba da u odluci o boravičnim taksama propiše da je LPA nadležni organ, kao i da dobija podatke od značaja za utvrđivanje boravišne takse za fizička lica.
Institutu Mihajlo Pupin je obavešten da če biti potrebno da se izradi aplikativno rešenje za ovaj oblik javnih prihoda.
Dakle, svaka JLS ima diskreciono pravo da odluči da li će nadležni organ za administriranje boravišne takse po rešenju za fizička lica, u skladu sa Uredbom, biti LPA ili organ koji je nadležan za kategorizaciju, što u svakom slučaju treba da bude uređeno odlukom o boravišnoj taksi koju donosi svaka JLS u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (čl. 19).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku je greškom službenog lica pošte, 2009. godine uplata poreza izvršena na pogrešan tekući račun. 10 godina kasnije je na intervenciju poreskog obveznika, pošta taj iznos preknjižila poreskom obveniku. Što se tiče kamate, pošta je uputila obveznika da se obrati podneskom Odeljenju LPA za otpis iste, a takođe, pošta je uputila zahtev Odlejenju LPA sa molbom za korekciju duga – otpisa kamate, navodeći da dug nije nastao greškom, kao i da je rok za podnošenje prigovora istekao. Poreski obveznik se obratio Odeljenju LPA zahteva za otpis duga – kamate. Šta navesti kao razloge za odbijanje zahteva za otpis duga, s obzirom da se ne radi o grešci Odeljenja LPA a ni obveznika, već o grešci pošte, što je i dovelo do kamate?
S obzirom da je greška prilikom uplate nastala od strane Pošte, kao i da je iznos uplate preknjižen od strane Pošte, potrebnoo je uputiti poreskog obveznika da od Pošte potražuje iznos kamate.
Nema osnova da se izvrši otpis kamate jer preknjižavanje nije izvršeno u skladu sa članom 68. stav 4. ZPPPA, jer zahtev nije podneo poreski obveznik, a i po tom osnovu preknjižavanje ne bi bilo moguće zbog zastarelosti.
Zahtev obveznika za otpis kamate treba odbiti rešenjem kao neosnovan, pri čemu treba navesti da zakonom nije propisano da se kamata ne obračunava zbog greške institucije platnog prometa, odnosno treba citirati član 68. stav 1. (dan plaćanja poreza). Može se citirati i član 68. stav 4. ZPPPA, pri ćemu će se navesti da preknjižavanje nije izvršeno po zahtevu poreskog obveznika, jer bi u u tom slučaju zahtev za preknjižavanje bio odbijen zbog zastarelosti prava na preknjžavanje.
Zahtev Pošte za otpis kamate, takođe treba odbaciti rešenjem, jer je podnet od strane neovlašćenog lica.
U svakom slučaju, obveznik grešku Pošte može nadoknaditi samo od Pošte.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je preduzetnik koji je imao radnju koju je zatvorio prošle godine, ali je osato dug za komunalnu taksu za isticanje firme na poslvnom prostoru. Zbog zatvorene radnje, dug je prebačen na JMBG sa namerom da se pokrene postupak prinudne naplate. Međutim, u 2019. Godini ista osoba otvara novu radnju sa novim PIB-om i podnosi zahtev za zauzeće javne površine. U evidenciji postoji stari dug za komunalnu taksu koji je na JMBG i za koji će se pokrenuti postupak prinudne naplate, a sada treba da se uradi rešenje za zauzeće javne površine na novi PIB za istog obveznika. Šta uraditi u takvoj situaciji? Da li u aplikaciji postoji nešto što bi razdvojilo te dve stvari?
Prema odredbama člana 26. stav 11. ZPPPA, PIB je jedinstveni i jedini broj fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se do prestanka postojanja, odnosno smrti tog lica.
PIB preduzetnika koji je registrovan u odgovarajućem registru je devetocifreni broj, a PIB rezidentnog fizičkog lica je JMBG.
Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji. Registrovanjem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija, preduzetnik postaje privredni subjet, ali na njegov pravni subjektivitet stečen rođenjem ne utiče to što je istovremeno preduzetnik i privredni subjekt (zadržava svojstvo fizičkog lica koje obavlja delatnost).
Članom 85. Zakona o privrednim društvima propisano je da preduzetnik za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom, pri čemu odgovornost za te obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.
Prema navednom, u konkretnom slučaju, nakon otvaranja nove radnje, konkretnom obvezniku sve obaveze (po osnovu stare radnje, kao i njegove lične obaveze) treba da budu prebačene na novi PIB, jer je od dana registrovanja preduzetničke delatnosti to jedinstveni poreski identifikacioni broj tog fizičkog lica. Nema zakonskog osnova da se za isto gfizičko lice razdvoje obaveze na JMBG i PIB.
Na novom PIB-u biće doneto rešenje za naknadu za korišćenje javne površine. Takođe, na tom PIB-u treba pokrenuti i prinudnu naplatu.
CEKOS 13/2017_imovina preduzetnika.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Molimo za mišljenje u vezi utvrđivanja lokalne komunalne takse za firmarinu obveznicima koji se bave platnim prometom kao da se bave bankarskim poslovima. U nekim slučajevima to nije osnovna delatnost obveznika. Na koji način postupiti i kome sve treba utvrditi ovu taksu?
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je da se za obavljanje delatnosti bankarstva plaća firmarina na godišnjem nivou najviše do 10 prosečnih zarada.
U Zakonu o klasifikaciji delatnosti i Uredbi o klasifikaciji delatnosti ne postoji šifra delatnosti “bankarstvo”.
Najpribližnija šifra u koju bi se mogla svrstati delatnost “bankarastva” je u sektoru K – Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja, grupi 64.1 Monetarno posredovanje, u okviru koje delatnost 64.19 Ostalo monetarno posredovanje za koje je propisano sledeće: “Obuhvata primanje depozita i/ili bliskih supstituta za depozite i, s druge strane, obezbeđivanje kreditnih ili zajmovnih fondova korisnicima.
Kreditiranje se, pored uobičajenih bankarskih kredita, može javiti u različitim oblicima, kao što su; hipotekarni krediti, zajmovi pokreditnim karticama itd.
Ove delatnosti obavljaju monetarne institucije, osim centralne banke, kao što su:
Takođe se obuhvataju usluge koje se pružaju:
Ne obuhvata:
Kao što se može videti, nejasno je ša se sve može svrstati u delatnost “bankarstvo”.
Ako je odlukom o lokalnim komunalnim taksama uređeno da se firmarina plaća na pretežnu šifru delatnosti ili na šifru delatnosti koja se faktički obavlja u poslovnom prostoru (a koja može biti različita od pretežne, onda je to osnovno od čega se mora poći kada se posmatra delatnost na koju se plaća firmarina.
Ako je u odluci navedeno da se taksa plaća po pretežnoj (registrovanoj) šifri delatnosti, onda se obveznicima kojima je petežna šifra delatnosti 64.19 – ostalo monetarno posredovanje, u koju spadaju i banke, može se utvrditi firmarina po najvišoj tarifi (do 10 prosečnih zarada), a sve u skladu sa odlukom.
Za menjačnice (koje imaju šifru delatnosti 66.12), prodavnice, agencije i sl. Koje uz svoju osnovnu-pretežnu delatnost obavljaju i platni promet, utvrđivaje firmarine za delatnost “bankarstvo” bis emogla utvrditi samo ako u odluci o lokalnim komunalnim taksama piše da se firmaina plaća po osnovu delatnosti koja se obvalja u poslovnom prostoru (a ne po pretežnoj šifri delatnosti).
Preporuka je da se ovim obveznicima ne utvrđuje firmarina za ovu delatnost, da se ne bi imao žalbeni postupak, troškovi advokata i druge komlikacije.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.