Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeMožete li se objaviti sadžaj dopisa koji se upućuje RGZ radi preuzimanja podataka za porez na zemljište?
U dopisu koji bi trebalo poslati RGZ, odgovarajućoj Službi za katastar nepokretnosti u smislu dostavljanja podataka iz njihovih baza o vlasnicima i drugim upisanim stvarnim pravima na zemljištu, trebalo bi pozvati se na odredbe člana 159b Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji propisuje obavezu državnim organima i organizacijama, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim preduzećima i pravnim i fizičkim licima kojima su poverena javna ovlašćenja da na zahtev organa JLS, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti, a koji su od značaja za utvrđivanje, kontrolu i naplatu izvornih javnih prihoda.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako ne bude dva ponuđaca na nadmetanju ili ni jedan ponuđač, da li se ponovo zakazuje prvo ili drugo usmeno javno nadmetanje gde važi pravilo da se nepokretnost ne može prodati ispod 50% utvrđene početne cene?
Da bi se smatralo održanim javno nadmetanje potrebno je da se nadmetanje sprovede sa najmanje dva ponuđača. Ukoliko nema dva ponuđača smatra se da javno nadmetanje nije ni održano. Dakle, ponovo oglašavate prodaju nepokretnosti po uslovima za prvo usmeno javno nadmetanje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako se određuju licitacioni korakoraci za koliko svaka sledeća ponuda mora biti viša i koliko minuta se ostavlja da razmisle pre nego što iznesu sledeću ponudu?
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji nije određen licitacioni korak.
Vodeći računa o odredbama člana 109. ZPPPA koji propisuje prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja a pre svega da se nepokretnost na prvom usmenom javnom nadmetanju ne može prodati po ceni nižoj od 75% utvrđene početne vrednosti nešpokretnosti, sami ćete odrediti licitacioni korak, u skladu sa predmetom prinudne naplate.
Vreme razmišljanja o iznetoj ponudi je takođe vaše diskreciono pravo, ali sam tok javnog nadmetanja ne zahteva vreme, jer su ponuđači došli spremni i znaju koliko mogu da ponude za predmetnu nepokretnost.
Nakon završenog postupka javnog nadmetanja potrebno je da se ostavi 5-10 minuta do konačne objave po kojoj ceni i kome je prodata nepokretnost.
Naravno, čitav tok prodaje nepokretnosti putem javnog nadmetanja se zapisnički konstatuje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je poreski obveznik (pravno lice) koje je u 2017. godini podnelo poresku prijavu na PPI-1 obrascu i porez na imovinu utvrdilo po tržišnim cenama iz Odluke skupštine grada o visini tržišnih cena za oporezivanje imovine. U 2019. godini podnosi izmenjenu poresku prijavu za 2017. godinu i traže da se izvrši izmena za 2017. godinu, tj. obzirom da se desio požar u tom objektu koji je predmet oporezivanja 09.06.2017. godine, traži da se do 09.06.2017. godine porez utvrđuje po tržišnim cenama, a da od 09.06.2017. godine se porez utvrdi po fer vrednosti. Na APR-u nema objavljene Napomene uz finansijske izveštaje. Kako postupiti u ovom slučaju?
Izmenjena poreska prijava uređena je odredbama člana 40. ZPPPA i podnosi se ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava koju je podneo sadrži grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obveze. Razlog koji je naveden, a to je da se desio požar i da sada za te nepokretnosti treba da se podnesu izmenjene poreske prijave jer tržišno nepokretnosti vrede manje, nema za posledicu umanjenje već utvrđenog poreza na imovinu, te stoga smatramo da bi podnetu izmenjenu poresku prijavu trebalo rešenjem odbiti kao neosnovanu.
Osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa MRS, odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI), odnosno sa usvojenim računovodstvenim politikama je fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini (član 7. Zakona o porezima na imovinu).
Obveznici koji imaju pravo da prilikom utvrđivanja poreza na imovinu primenjuju osnovicu koja je u poslovnim knjigama iskazana po metodu fer vrednosti u skladu sa MRS, odnosno MSFI i usvojenim računovodstvenim politikama moraju na sajtu APR, na stranici finansijski izveštaji, da uz finansijski izveštaj poreskog obveznika za određenu godinu objave i Napomene uz finansijski izveštaj, jer je to prvi preduslov da to pravno lice, eventualno može prijaviti fer vrednost nepokretnosti kao poresku osnovicu. Dalji uslov je da je u Napomenama navedeno da to lice vodi knjige po MRS i da primenjuje pune MSF. I na kraju, u Napomenama – u računovodstvenim politikama, mora jasno i nedvosmisleno da bude navedeno kako se vrednuju nekretnine.
Pravna lica, čiji finansijski izveštaj sadrži samo Bilans stanja i Bilans uspeha sigurno ne vode poslovne knjige primenom MRS i bez obzira da li imaju fer vrednost ili procenu vrednosti nepokretnosti i sl., nemaju zakonski osnov da u poreskoj prijavi iskažu fer vrednost nepokretnosti kao poresku osnovicu.
Prema mišljenju Ministarstvu finansija 011-00-1051/2016-16 ...“Odredbom člana 22. st. 1. i 2. Zakona o računovodstvu, propisano je da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima, mikro i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) tog zakona, nezavisno od veličine, primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima. Izuzetno od stava 1. ovog člana, mikro i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona, nezavisno od veličine, mogu da odluče da primenjuju MSFI za MSP iz člana 21. ovog zakona.
Prema tome, fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu je osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama.
Za nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige, čiju vrednost u svojim poslovnim knjigama ne iskazuje po fer vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama, osnovica poreza na imovinu utvrđuje se u skladu sa odredbama člana 7. st. 2. do 10. i člana 7a st. 2. do 6. i stav 8. Zakona.
U tom smislu, nema osnova da fer vrednost čini osnovicu poreza na imovinu ni za nepokretnosti za koje su obveznici lica koja za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, a koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima (npr. preduzetnici i druga mikro pravna lica).“
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je kupio zemljište i zgradu koje je u poslovnom knjigama iskazao kao sredstva namenjena daljoj prodaji, planirao je da sruši zgradu i proda zemljište da bi neko drugi gradio, ali je na kraju odlučio da sam izgradi stambenu zgradu. Da li ima pravo na poresko oslobođenje za to zemljište, ili će imati to pravo tek kada stanovi budu gotovi? Da li uz PPI-1 prilaže Prilog-1 ili Prilog-2?
Primenom odredbi člana 7. stav 9. Zakona o porezima na imovinu koji uređuje poresku osnovicu za obveznike koji vode poslovne knjige za godinu nastanka poreske obaveze, čije su odredbe u primeni od 01.01.2019. godine, znači da od 1. januara 2019. godine, nabavna vrednost čini osnovicu poreza na imovinu samo za nepokretnosti za koje, osnovicu čini knjigovodstvena vrednost (npr. za skladišne i stovarišne objekte, za objekte za proizvodnju gasa, za objekte za tretman i odlaganje otpada).
Za ostale nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige za koje poreska obaveza nastane u toku godine poreska osnovica se utvrđuje primenom elemenata propisanih zakonom, za srazmerni deo poreske godine počev od nastanka poreske obaveze.
Takođe, odredbama člana 12. stav 6. Zakona o porezima na imovinu, koje su u primeni od 01.01.2019. godine izmenjeno je pravo na poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, tako što je pravo na poresko oslobođenje za porez na imovinu propisano za nepokretnosti koje se od dana nastanka poreske obaveze iskazuju u poslovnim knjigama kao dobra isključivo namenjena daljoj prodaji. Dakle, da bi se ostvarilo pravo na poresko oslobođenje bitno je da se od dana nastanka poreske obaveze napokretnosti iskazuju kao dobra namenjena daljoj prodaji i da se ne koriste. Porez se ne plaća za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao ni za godinu koja sledi toj godini. U svim drugim situacijama poreski obveznik ne može ostvariti pravo na poresko oslobođenje, kada je u pitanju primena ove odredbe Zakona o porezima na imovinu.
Nastanak poreske obaveze uređen je odredbama člana 10. Zakona o porezima na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.