Članom 51. ZPPPA propisano je da u poreskom postupku teret dokaza snosi poreski organ – za činjenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze.

Sumnja koja proistekne zbog uskraćivanja informacija, odnosno nedostavljanja dokaza od strane poreskog obveznika koji je, u skladu sa ovim akonom, dužan da ih dostavi poreskom organu, može u postupku utvđivanja poreske obaveze biti na njegovu štetu.

Članom 7a stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da osnovica poreza an imovinu za nepokretnsoti za koje obveznik nije podneo poresku prijavu utvrđuje se upoređivanjem sa osnovicom poreza na imovinu u poreskoj godini za odgovarajuće nepokretnosti obveznika koji vodi, odnosno koji ne vodi psolovne knjige, kao i drugih podataka kojima raspolaže organ jedinice lokalne samouprave.

Prema tome, kada postoji dokazna dokumentacija ili poreska prijava iz prethodne godine (pri čemu ne postoje saznanja da je obvezniku prestala poreska obaveza), na osnovu toga se može utvrditi da je određeno pravno lice poreski obveznik koji ima poresku obavezu za određeni period, potrebno je obvezniku dostaviti poziv za poresku kontrolu, pa ako se odazove ili ne odazove, sačiniti zapisnik u kome će se utvrditi sve činjenice od značaja za utvrđivanje poreza, a na osnovu raspoloživih podataka o vrsti, površini nepokretnosti I dr.. Zapisnik se, u skaldu sa ZPPPA dostavlja obvezniku i nakon toga se donosi rešenje o kontroli kojim se utvrđuje porez i eventualno pripadajuća kamata (ako se kontroliše neka prethodna godina ili godine).

U svakom slučaju, kroz postupak poreske kontrole, donošenjem rešenja iz člana 129. ZPPPA se utvrđuje porez na imovinu pravnom licu, jer obveznik nije sam izvršio utvrđivanje poreza, odnosno samooporezivanje. 

Takođe taj obveznik podleže prekršajnoj odgovornosti, pa treba podneti i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Član 71. ZPPPA propisuje da će poreski organ poreskom obvezniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti platio porez, odnosno sporedno poresko davanje, poslati opomenu o vrsti i iznosu poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu, u roku od 30 dana od dana dospelosti, kojom mu nalaže da dospeli iznos plati odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene, sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate dospelog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja.

Opomena sadrži i pouku poreskom obvezniku da u roku od pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu.

Članom 34. ZPPPA propisano je da poreski akt je poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli i drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u poreskom postupku. Poreski upravni akt, kojim poreski organ rešava o pojedinačnim pravima i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa, je poresko rešenje i zaključak. Protiv poreskog rešenja donetog u prvostepenom poreskom postupku dopuštena je žalba. Protiv zaključka dopuštena je žalba, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Znači, ZPPPA ne propisuje da se po podnetom prigovoru odlučuje donošenjem poreskog upravnog akta, tako da smatramo da se po podnetom prigovoru moraju razmotriti navodi iz prigovora I raspraviti sporna pitanja u vezi sa iznosom poreza I sporednih poreskih davanja iskazanih u opomeni, nakon čega se stranka obaveštava o sprovedenom postupku. Obaveštenje je dopis koji ne sadrži pouku o pravnom leku.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Obveznicima kojima je odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate (redovan ili vanredni reprogram), a koji ne ispunjavaju propisane uslove (plaćanje rata reprograma I tekućih obaveza) donosi se rešenje o ukidanju reprograma i obvezniku se u poreskom računovodstvu pripisuje preostali dug i kamata koja nije otpisana jer obveznik nije poštovao propisane uslove. 

Razlikujemo sledeće slučajeve:

• Ukoliko je u LPA propušteno da se u toku neke od prethodnih fiskalnih godina u kojoj je obveznik “ispao” iz reprograma, izvrši ukidanje reprograma, postoje dve situacije:

1. da su obvezniku dospele sve rate reprograma zaključno sa 31.12.2018, tada se mora doneti rešenje o ukidanju reprograma u word-u, pri čemu u rešenju treba navesti iznos kamate koja se pripisuje, kao i da se knjgovodstveno evidentiranje rešenja vrši sa 1.1.2019. godine. Potrebno je izvršiti ručne obračune tako da se dobije tačno stanje na kartici obveznika;
2. da obvezniku nisu dospele sve rate reprograma - tada treba doneti rešenje o ukidanju reprograma iz aplikacije, uz modifikaciju teksta rešenja i dodavanje  obrazloženja da se knjiženje sprovodi u 2019. godini (najcelishdnije sa 1.1.2019), a da je obveznik izgubio pravo na reprogram nekog datuma iz ranijih godina.

• Ukoliko je obveznik u toku 2019. godine ispao iz reprograma – donosi se rešenje o ukidanju reprograma iz aplikacije I dodaje u obrazloženju razlog ukidanja reprograma (koju ratu je propustio da plati). Obrazloženje je bitno zbog eventualne žalbe obveznika, da drugostepeni organ ne bi poništio rešenje o ukidanju reprograma iz formalnih razloga- nedovoljnog obrazloženja.
• Ukoliko obveznik i dalje ispunjava uslove za reprogram ali nije vršen otpis srazmernih delova kamate u skaldu sa ZPPPA – tada se mora r- nalogom izvršiti otpis onih iznosa kamate koje je trebalo izvršiti u ranijim godinama, pri čemu ej najcelishodnije da se to sprovede pod 1.1.2019. Osnov za to knjiženje je rešenje o reprogramu, uz koje bi trebalo priložiti službenu belešku da se knjiženje koje je trebalo izvršiti dana ___, vrši sa danom ____

Smatramo da za otpis kamate po rešenju o reprogramu ne treba donositi posebno rešenje jer dispozitiv samog rešenja o reprogramu sadrži stavku da će se otpis kamate izvršiti i u kojim rokovima.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

S obzirom na to da je imalac prava na objektu Fond za razvoj RS, pretpostavljamo da se tu radi o pravu svojine, u kom slučaju je Fond za razvoj RS obveznik poreza na imovinu. 

Naime, Fond za razvoj RS je pravno lice, koje je osnovano u skladu sa Zakonom o Fondu za razvoj Republike Srbije („Sl. Glasnik RS “, br. 36/09, 5/15), koji propisuje da Fond za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. Fond se, prema podacima Ministarstva finansija, Uprave za trezor, nalazi na spisku ostalih korisnika javnih sredstava, što znači da nije uključen u konsolidovani račun trezora, pa ne može biti oslobođen poreza na imovinu kao budžetski korisnik u skladu sa članom 12. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu.

Ukoliko je u pitanju zakup od Fonda za razvoj RS, kao vlasnika objekta, to nije osnov da to lice bude obveznik poreza na imovinu jer pravo zakupa nije oporezivo pravo. 

Ukoliko je objekat u javnoj svojini, a Fond za razvoj je korisnik nepokretnosti u javnoj svojini u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, u tom slučaju je Fond poreski obveznik po tom osnovu, sem ukoliko lice koje obavlja proizvodnju nameštaja to čini bez pravnog osnova, u kom slučaju bi to lice onda bilo poreski obveznik kao držalac nepokretnosti u javnoj svojini bez pravnog osnova.  

Prema tome, da bi utvrdili ko je obveznik poreza na imovinu, mora se, pre svega, proveriti kome je dato odobrenje za upotrebu, zatim uputiti poziv Fondu za razvoj RS, s obzirom da ste naveli da imate podatak da je to pravno lice imalac prava na objektu, kako bi proverili da li je upisano pravo (svojine ili korišćenje) i dalje na snazi ili se u međuvremenu desila neka promena koja nije evidentirana u katastru nepokretnosti. Takođe bi trebalo uputiti zahtev za dostavljanje informacija po članu 45. ZPPPA licu koje obavlja proizvodnju nameštaja u objektu, u smislu da se dostavi osnov korišćenja predmetnog prostora.

Smatramo da je pre utvrđivanja poreza na imovinu, potrebno utvrditi sve činjenice na osnovu dokumentacije koju ćete pribaviti, jer se može desiti da postoje i drugi dokazi i dokumenta koji nisu sprovedeni u katastru nepokretnosti, a koja će opredeliti poreskog obveznika za predmetni objekat.

Pored toga, na osnovu svih dokaza, svakako treba utvrditi i da li je poreski obveznik za zemljište fizičko lice koje je upisano u katastru ili neko drugo lice.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema Zakonu o nakandama za korišćenje javnih dobara, naknada za korišćenje javnih površina plaća se za korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe, pri čemu je to privremeno korišćenje. Zakonom je definisano šta je javna površina, kao i da je obveznik naknade korisnik javne površine.

Javna površina u smislu ovog zakona jeste površina utvrđena planskim dokumentom jedinice lokalne samouprave koja je dostupna svim korisnicima pod jednakim uslovima: javna saobraćajna površina (put, ulica, pešačka zona i sl.), trg, javna zelena površina (park, skver, gradska šuma i sl.), kao i javna površina bloka (parkovski uređene površine i saobraćajne površina bloka (član 236. stav 4. Zakona).

Pod korišćenjem prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe, smatra se zauzeće javne površine: objektom privremenog korišćenja: kiosk, tezga, bašta, aparat za sladoled, bankomat, automat za prodaju štampe, pokretni objekat za prodaju robe na malo i vršenje zanatskih i drugih usluga, montažni objekat za obavljanje delatnosti javnih komunalnih preduzeća, telefonska govornica i slični objekti, bašta ugostiteljskog objekta, za zabavni park, cirkus, sportske terene, za održavanje koncerata, festivala i drugih manifestacija, za održavanje sportskih priredbi, za objekte i stanice za iznajmljivanje bicikla, za korišćenje posebno obeleženog prostora za teretno vozilo za snabdevanje, odnosno za početnu obuku vozača i drugo (stav 2. člana 236. Zakona).

Aktom skupštine jedinice lokalne samouprave uređuje se visina naknadee u skladu sa propisanim kriterijumima, olakšice, način dostavljanja i sadržaj podataka o korišćenju javne površine nadležnom organu (LPA).

Znači, odlukom o naknadama za korišćenje javnih površina uređeno je plaćanje naknade u skladu sa propisanim kriterijumima (površina, zona, vrsta zauzeća). 

Postupak davanja na korišćenje javne površine za određene namene (npr. javni oglas, javno nadmetanje), plan postavljanja privremenih objekata, lokacije koje se daju na korišćenje za određene namene, bliže uslove (npr. pravo učešća, prijava na konkurs, rok za prijavljivanje) i kriterijume za odabir korisnika utvrđuje jedinica lokalne samouprave svojim aktom. Znači, da bi neko lice koristilo javnu površinu potrebno je da nadležni organ jedinice lokalne samouprave izda odgovarajuće odobrenje za njegovo korišćenje, a to odobrenje sadrži podatke koje LPA koristi za utvrđivanje naknade.

Uzimajući u obzir navedeno, mišljenja smo da ukoliko udruženje koristi javnu površinu i za to ima izdato odobrenje od strane nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, koje je dostavljeno LPA i sadrži sve podatke od značaja za utvrđivanje naknade, tada je to udruženje obveznik naknade, a sve u skladu sa odlukom JLS.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.