Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeRadi se o adresnom šifarniku i nazivima ulica. Na osnovu čega se unosi ime ulice u adresni šifarnik? Na osnovu odluke skupštine opštine o dodeli naziva ulice ili nekog drugog akta? Katastar je nadležan samo za dodelu kućnih brojeva, a ne i za nazive ulica. Da li LPA ima pravni osnov da promeni ime ulice u šifarniku na osnovu podataka Pošte jer su njihovi podaci dosta ažurni? Pojedini upravnici zdrada su menjali oznake kućnih brojeva i dodelili nove, a MUP je menjao o trošku države te podatke u ličnim kartama građana. Na osnovu kog dokumenta se to menja?
U skladu sa Uredbom o adresnom registru ("Sl. glasnik RS", br. 63/2017), nazivi ulica i trgova utvrđuju se odlukom jedinice lokalne samouprave.
U tom smislu i Pošta koja ima svoj adresni registar, treba da ima naziv ulice u skladu sa odlukom svake jedinice lokalne samouprave.
Ažuriranje pdoataka u sistemu LPA može se vršiti u skladu sa podacima Pošte ako se u aplikaciji koristi njihov adresni registar.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik (banka) je tokom 2019. godine stekla nepokretnost (poslovni prostor) i podneta je prijava PPI-1 uz obrazloženje da je nepokretnost stečena po Odluci suda/ Zaključak o namirenju tokom 2019. godine, gde je u obračunu poreske osnovice iskorišćena cena propisana odlukom iz određene zone. Poreski obveznik nije podneo poresku prijavu po nabavnoj vrednosti uz obrazloženje da navedenu nepokretnost ne vodi kao osnovno sredstvo (iako u napomeni nepokretnsoti vodi po fer vrednosti ), već na kontu klase - 304 sredstva stečena naplatom poreza i na osnovu toga smatra se da je ispravno obtračunati porez po prosečnim cenama iz odluke. Na koji način izvršiti obračun poreza na imovinu, tj. koju poreksu osnovicu treba koristiti prilikom obračuna u ovakvoj situaciji?
Prema članu 7. stav 9. Zakona o porezima na imovinu za nepokretnost iz st. 1. i 8. ovog člana i člana 7a stav 6. ovog zakona, za eksploataciona polja i za objekte iz člana 7. stav 6. ovog zakona, koju obveznik koji vodi poslovne knjige izgradi, stekne, ili mu po drugom osnovu nastane poreska obaveza u toku godine za koju se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu: poreska godina) ili u tekućoj godini nakon početka poslovne godine obveznika koja je različita od kalendarske, osnovica poreza na imovinu za tu godinu je njena nabavna vrednost iskazana u poslovnim knjigama obveznika, a za naredne godine utvrđuje se primenom st. 1. do 8. i stava 10. ovog člana.
Obveznik nepokretnosti u poslovnim knjigama vodi po fer vrednosti primenom punih MSFI, ali predmetnu nepokretnost nije evidentirao po fer vrednostii.
Ukoliko predmetna nepokretnost nije proizvodna hala, skladište, infrastrukturni objekat i s.(da bi mu poreska osnovica bila nabavna vrednost prema napred navedenom članu zakona), onda se poreska osnovica za tu nepokretnost utvrđuje primenom prosečne cene i površine.
Pri tom za poresku kontrolu u LPA i za utvrđivanje poreske osnovice nije bitno na kom kontu obveznik u poslvnim knjigama evidentira predmetnu nepokretnost.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je podneo poresku prijavu prijavu koja je bila ispravna i koja je proknjižena. Međutim, podneta je nova poreska prijava jer je neko zemljište uknjiženo u aprilu na osnovu odluke sa danom 31.12.2018.godine. Da li se prva priijava stornira? Na koji način sprovesti ovaj postupak?
Najpe treba da se utvrdi tačan datum nastanka poreske obaveze, u skladu sa članom 10. Zakona o porezima na imovinu.
Ako je to 31.12.2018. godine, pa se nova poreska prijava podnosi za 2019. godinu, onda je to izmenjena poreska prijava za 2019. godinu (tako mora da bude uneta). U tom slučaju je potrebno prvu poresku prijavu za 2019. godinu stornirati sa datumom podnošenja (tako da na kartici bude stornirana u potpunosti, kako ne bi postojala neosnovana kamata), a nova poreska prijava za 2019. godinu će se u aplikaciji LPA svakako evidentirati pod datumima dospeća kvartala. Na taj način neće biti duplih zaduženja i neosnovano obračunate kamate.
Napominjemo da uvek kada poreski obveznik podnese izmenjenu poresku prijavu za tekuću godinu, obaveza po prethodnoj prijavi (koju izmenjena prijava zamenjuje), mora biti stornirana.
Ako se izmenjena poreska prijava podnosi za prijavu iz ranijih godina, obaveza po prethodnoj prijavi za raniju godinu mora biti otpisana R-nalogom pod datumom pod kojim je u tekućoj godini podneta izmenjena poreska prijava za tu raniju godinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada se stranka obraca državnom organu sa zahtevom-dopisom u kome se žali na komunalnu taksu, da li se u odgovoru na zahtev/dopis potpisuje samo obrađivač predmeta ili je to obaveza i rukovodica odseka?
Članom 39. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da organ postupa u upravnoj stvari preko ovlašćenog službenog lica. Ovlašćeno službeno lice, u smislu ovog zakona, jeste lice koje je raspoređeno na radno mesto koje čine i poslovi vođenja postupka i odlučivanja u upravnoj stvari, ili samo poslovi vođenja postupka ili preduzimanja pojedinih radnji u postupku. Ako službeno lice nije određeno, rešenje u upravnom postupku donosi rukovodilac organa. Organ na pogodan način objavljuje koja su službena lica ovlašćena za odlučivanje u upravnim stvarima, a koja za preduzimanje radnji u postupku pre donošenja rešenja.
U svakom slučaju, u zavisnosti od toga šta je navedeno u zahtevu, mora da se opredeli da li se kao odgovor dostavlja dopis/obaveštenje ili se rešava rešenjem (prema članu 34. ZPPPA o pojedinačnim pravima i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa rešava se rešenjem ili zaključkom) ili se to smatra žalbom na rešenje, pa se postupa u skladu sa ZPPPA.
Obrađivač predmeta može da potpiše dopis, obaveštenje ili drugi akt, ako je to lice raspoređeno na radno mesto koje čine poslovi vođenja postupka ili preduzimanja pojedinih radnji u postupku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li svi poreski obveznikci koji steknu nepokretnost tokom godine koriste nabavnu vrednost kao poreksu osnovicu za obračun poreza na imovinu?
U Zakonu o porezima na imovinu od 1. januara 2019. godine izmenjena je odredba člana 7. stav 9 tako da sada glasi: "Za nepokretnost iz st. 1. i 8. ovog člana i člana 7a stav 6. ovog zakona, za eksploataciona polja i za objekte iz člana 7. stav 6. ovog zakona, koju obveznik koji vodi poslovne knjige izgradi, stekne, ili mu po drugom osnovu nastane poreska obaveza u toku godine za koju se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu: poreska godina) ili u tekućoj godini nakon početka poslovne godine obveznika koja je različita od kalendarske, osnovica poreza na imovinu za tu godinu je njena nabavna vrednost iskazana u poslovnim knjigama obveznika, a za naredne godine utvrđuje se primenom st. 1. do 8. i stava 10. ovog člana.
Znači, nabavna vrednost iskazana u poslovnim knjigama u godini nastanka poreske obaveze se prijavljuje samo za određene nepokretnosti i to:
- Za nepokretnosti iz stava 1. člana 7. (kada je poreska onovica fer vrednost)
- Za nepokretnosti iz stava 8. člana 7. ( žičare, putevi, pruge i drugi infrastrukturni objekti, kablovska kanalizacija, mreže - za koje je osnovica knjigovodstvena vrednost)
- Za nepokretnosti iz člana 7a stav 6. (ako JLS nije objavila akt o prosečnim cenama – osnovica je knjigovodstvena vrednost)
- Za eksploataciona polja – za koja je osnovica knjigovodstvena vrednost
- Za objekte iz člana 7. stav 6. (objekti iz člana 7. stav 4. – proizvodne hale, skaldišta i stovarišta - koji se u poslovnim knjigama vode odvojeno od zemljišta – za koje je osnovica knjigovodstvena vrednost).
Dakle, od 1. januara 2019. godine, nabavna vrednost ne čini osnovicu poreza na imovinu za sve nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige, za koje poreska obaveza nastane u toku poreske godine, već samo za nepokretnosti za koje, principijelno, osnovicu čini knjigovodstvena vrednost (npr. za skladišne i stovarišne objekte, proizvodne pogone, infrastrukturne objekte, mreže).
Za ostale nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige za koje poreska obaveza nastane u toku godine poreska osnovica se utvrđuje primenom elemenata propisanih zakonom, za srazmerni deo poreske godine počev od nastanka poreske obaveze.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.