Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeJednim zahtevom za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, stranka je obuhvatila pet katastarskih parcela. Pre nego što je po službenoj dužnosti pribavljen list nepokretnosti, provereno je na sajtu RGZ-a, da je na tri katastarske parcele podnosilac upisan kao držalac, a na druge dve kao imalac prava korišćenja. Da li se stranka može uputiti da podnese zahtev za svaku katastarsku parcelu posebno, i tada bi se donelo rešenje o odbacivanju zahteva za tri prve katastarske parcele , ili da se odmah uzme u razmatranje tako podnet zahtev gde je obuhvaćeno pet katastarskih parcela, pa da se odmah za tri za koje podnosilac nije upisan kao nosilac prava korišćenja donese delimično rešenje o odbacivanju?
Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu u članu 4. stav 1. propisuje uslove za konverziju: pravo na konverziju imaju lica iz člana 1. stav 2. Zakona koja su upisana u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i prava na njima kao nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu. Nadležni organ postupa na osnovu pribavljenog lista nepokretnosti, a kada je predmet izgrađeno građevinsko zemljište i informacije o lokaciji. To je prvi preduslov za dalje postupanje. Postupajući organ najpre po službenoj dužnosti pribavlja navedeno.
U članu 5. stav 2. izričito je propisano da stranka može podneti zahtev za više katastarskih parcela pod uslovom da se sve nalaze na teritoriji iste JLS. Stoga, ukoliko je to slučaj, mišljenja smo da nema osnova da se stranka upućuje da podnosi pojedinačne zahteve za svaku katastarsku parcelu već je organ u obavezi da postupa po podnetom zahtevu koji obuhvata vise parcela.
Postupajući organ može delimičnim rešenjem da odluči o delu zahteva za koji ima osnova, a u ostalom delu da zahtev odbije imajući u vidu da državina, u skladu sa Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, ne podleže konverziji. Prvostepeni organ, u obrazloženju rešenja u delu kojim se odbija zahtev za konverziju pomenute tri parcele u državinskom režimu, može sugerisati podnosiocu zahteva da pokrene odgovarajući postupak pred RGZ – Službom za katastar nepokretnosti za izmenu državine ukoliko ima osnov sticanja.
Da li postoji mogućnost da se pomogne stranci u postupku kada dođe do odstupanja u odstojanju građevinske linije od regulacione linije? Naime, širina u konkretnom slučaju je 1,5 m, a ne 3 m kako je propisano Pravilima građenja.
Članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 i 37/2019 - dr. zakon) propisano je da lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje i izdaju se za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu.
Članom 57. Zakona je propisano da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu važećeg urbanističkog plana, a ukoliko je za predmetno područje predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži elemente regulacije. U tim slučajevima, lokacijski uslovi obavezno sadrže: klasu i namenu objekta, položaj objekta u odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu građevinsku površinu objekta (BRGP), uslove i način obezbeđenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.
Podnosilac zahteva može podneti zahtev za izmenu jednog ili više uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu u kom slučaju se vrši izmena lokacijskih uslova.
U konkretnom slučaju, imajući u vidu da je Pravilima građenja utvrđeno rastojanje između regulacione i građevinske linije koje iznosi minimalno 3m, pretpostavlja se da važećim planskim aktom nije dozvoljena izgradnja na udaljenosti manjoj od 3m od regulacione linije a da je došlo do odstupanja od građevinske dozvole prilikom izvođenja radova. U tom slučaju, ne bi bilo moguće izdavanje izmenjenih lokacijskih uslova, jer isti ne bi bili u skladu sa važećim planskim dokumentom.
Podnosilac zahteva može inicirati izmenu i dopunu važećeg urbanističkog plana, gde bi nadležni organ za izradu plana, obrađivač i Komisija za planove cenili da li je moguća i svrsishodna izmena ovog konkretnog pravila građenja - odnosno promena utvrđene regulacije.
Obveznik je zadužen neosnovano za porez na imovinu za 2014, 2015, 2016. i 2017. godinu za kuću koju je davno otuđio. Ne poseduje nijednu drugu nepokretnost. Da li se Rešenje o ponavljanju postupka donosi nakon sačinjavanja Zapisnika poreske kontrole? Pošto se u jednom Rešenju može dozvoliti ponavljanje postupka i poništavanje rešenja, da li se u istom rešenju navodi i iznos koji treba da se stornira?
Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja. Ovo je vanredno pravno sredstvo propisano je odredbama čl. 176-182. Zakona o opštem upravnom postupku. Za ponavljanje postupka nije prepreka ako je rešenje postalo i pravnosnažno. Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje.
Po ponavljanju postupka, nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.
Model rešenja o poništavanju obaveze u ponovnom postupku.doc
Potrebno je tumačenje člana 10. stav 6. i stav 7. Zakona o ozakonjenju objekata, tj. da li je u situacijama kada je investitor suvlasnik na katastarskoj parceli na kojoj se nalazi objekat koji je predmet ozakonjeja, potrebna saglasnost-izjava svih suvlasnika na parceli ili je dovoljna izjava građevnskog inspektora shodno njegovoj službenoj evidenciji o tome da li je bilo pisanog traga o protivljenju izgradnje predmetnog objekta ili nije bilo?
Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/15 i 83/18), članom 10. stav 6. propisano je da kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se i pismena saglasnost svih suvlasnika.
Članom 10. stav 7. istog zakona propisano je da ukoliko je suvlasnik znao ili mogao znati za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova koji su predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio, smatraće se da postoji saglasnost za ozakonjenje, te se u tom slučaju ne dostavlja dokaz propisan stavom 6. ovog člana.
Dakle, u svakom konkretnom slučaju je najpre potrebno utvrditi ko su lica koja imaju pravo susvojine na zemljištu, zatim da li su ona u vreme izgradnje objekta znala ili mogla znati za izgradnju objekta, a potom da li su se toj izgradnji protivila u vreme izgradnje objekta.
Povodom drugog dela vašeg pitanja koje se odnosi na to da li je dovoljna izjava građevinskog inspektora ukazujemo na odredbu člana 10. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18-autentično tumačenje) koji član zakona se odnosi na načelo istine i slobodne ocene dokaza gde je obaveza prvostepenog organa da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice koje su od značaja za donošenje odluke.
Postupajući prvostepeni organ samostalno odlučuje, po svom uverenju, koje činjenice uzima kao dokazane.