Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je izricanje novačne kazne u slučaju iz rešenja o izvršenju, u skladu sa navodima iz člana 198. Zakona o opštem upravnom postupku, koji se odnosi na izvršenje posrednim putem?
Ukoliko izvršenik ne postupi po nalogu iz rešenja u ostavljenom roku, u zavisnosti od karaktera radnje koju je izvršenik bio u obavezi da preduzme, upravno izvršenje se može sprovesti izvršenjem preko drugih lica, izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni), izvršenjem neposrednom prinudom.
Jedan od načina upravnog izvršenja je izvršenje posrednom prinudom (putem novčanih kazni) i regulisan je odredbama člana 198. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje), kojim je propisano da će organ koji sprovodi izvršenje prinuditi izvršenika da ispuni obaveze izricanjem novčane kazne rešenjem, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja. Istim članom propisan je način odmeravanja visine izrečene novčane kazne, kao i to da se ona može ponovo izreći sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Kada su u pitanju novčane kazne izrečene u postupku inspekcijskog nadzora, na postupak naplate izrečenih novčanih kazni primenjuju se odredbe člana 41. Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018), kojim je u stavu 6. propisano da novčane kazne izrečene u izvršenju rešenja posrednom prinudom izvršava javni izvršitelj, u skladu sa propisima kojima se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Dakle, ukoliko izvršenik ne postupi po nalogu iz rešenja o izricanju novčane kazne, ono se po izvršnosti i pravnosnažnosti dostavlja javnom izvršitelju radi pokretanja postupka njegovog izvršenja u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje i 54/2019).
Opština je raspisala javni oglas radi davanja u zakup nepokretnosti u javnoj svojini opštine putem prikupljanja pismenih ponuda u zatvorenoj koverti na određeno vreme, na period od pet godina. Početna cena zakupa je objavljena u samom oglasu. Radi se o poslovnom prostoru površine. Da li supruga koja je inače preduzetnik ugostiteljske radnje ima pravo učestvovanja u ponudi obzirom da je njen suprug zaposlen u opštini kao postavljeno lice na mestu pomoćnika predsednika opštine? Da li je to sukob interesa?
Ukoliko pravni okvir koji se primenjuje u postupku oglašavanja i davanja u zakup nepokretnosti u svojini opštine ne sadrži odredbe o sukobu interesa, odnosno zabrani podnošenja ponuda u određenim situacijama, ukazujemo na sledeće:
Ukoliko je pomoćnik predsednika opštine javni funkcioner, trebalo bi se s ovim pitanjem obratiti Agenciji za borbu protiv korupcije.
Ukoliko pomoćnik predsednika opštine nije javni funkcioner, u tom slučaju se ne mogu prekršiti odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koje se odnose na rešavanje o sukobu interesa.
Ukoliko se na prava i obaveze pomoćnika predsednika opštine primenjuje Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, relevantne su odredbe čl. 39-46, a naročito član 44. koji propisuje da je službenik, odnosno službenik na položaju dužan da neposrednog rukovodioca, odnosno organ nadležan za njegovo postavljenje, pismeno obavesti o svakom interesu koji on, ili s njime povezano lice, može imati u vezi sa odlukom u čijem donošenju učestvuje, radi odlučivanja o njegovom izuzeću.
Ukoliko opština ima interna pravila o upravljanju sukobom interesa, ona bi se mogla primeniti. Ukoliko takva interna pravila u opštini ne postoje i ukoliko bi supruga podnela ponudu u ovom postupku, potencijalni i stvarni sukob interesa može se izbeći tako što će se pomoćnik predsednika opštine se izuzeti iz bilo kakve uloge u postupku izbora ponuđača, od početka do kraja. Ipak, čak i u tom slučaju, može doći do pretpostavljenog (percipiranog) sukoba interesa, s obzirom na to da je jedan od ponuđača supruga koja je sa pomoćnikom predsednika veoma blisko povezano lice. S druge strane, pitanje percipiranog sukoba interesa je pre svega pitanje ugleda i poverenja javnosti u javne službenike, on se ne zabranjuje nikakvim pravilima, pa tu ne postoji neka formalna sankcija.
Konačno, s obzirom na to da je u pitanju pomoćnik predsednika opštine, za koga se pretpostavlja da na kraju potpisuje odluku o dodeli nepokretnosti u zakup, ukoliko bi supruga pomoćnika predsednika opštine bila odabrana za zakupca, on bi mogao, potpisujući tu odluku, da se nađe u potencijalnom, stvarnom ili percipiranom sukobu interesa jer, kao javni funkcioner, zaključuje ugovor sa suprugom svog bliskog saradnika.
Mišljenja smo, da u takvim situacijama, bi bilo korisno, da se predsednik opštine, kao javni funkcioner, obrati Agenciji za borbu protiv korupcije s ovim pitanjem.
Sistematizacijom opstinske uprave sistematizovano je mesto inspektora za saobraća kojim se predviđa postupanje inspektora u cilju zaštite lokalnih i nekategorisanih puteva, kao i ulica u naselju. S tim u vezi, potrebno je mišljenje u vezi primene člana 108. Zakona o javnim putevima u pogledu nadležnog inspektora jedinice lokane samouprave koji vrši nadzor nad primenom propisa kojim se uređuje zaštita opštinskih puteva i ulica. S obzirom na to, da u članu 108. piše samo nadležni inspektor, da li je za postupanje nadležan komunalni inspektor koji postupa po Zakonu o komunalnim delatnostima gde se pominje održavanje puteva kao komunalna delatnost ili pak saobraćajni inspektor koji bi postupao po Zakonu o javnim putevima i imao nadležnosti za primenu člana 105. istog zakona?
Članom 2. stav 2. Zakona o komunalnim delatnostima („Sl. glasnik RS“, br. 88/11, 104/16 i 95/18) predviđeno je da se pod komunalnim delatnostima podrazumevaju delatnosti od opšteg interesa, a u stavu 3. kao jedna od komunalnih delatnosti navedeno je i održavanje ulica i puteva (tačka 10)). Saglasno ovom Zakonu, pod održavanjem ulica i puteva u gradovima i drugim naseljima podrazumeva se izvođenje radova kojima se obezbeđuje bezbedno i nesmetano odvijanje saobraćaja i čuva i unapređuje upotrebna vrednost ulica, puteva, trgova, platoa i sl.
Članom 7. Zakona o javnim putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/18 i 95/18) propisano je da jedinica lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje nekategorisanim putevima u naselju.
S obzirom na to da, se radi o sistematizovanom radnom mestu inspektora za čije postupanje je predviđena zaštita lokalnih i nekategorisanim puteva, kao i ulica u naselju, mišljenja samo da je za ovo postupanje nadležan komunalni inspektor jer je održavanje puteva komunalna delatnost i on može da bude nadležan za sve komunalne delatnosti. Tada, komunalni inspektor ima prava, obaveze i ovlašćenja saglasno članu 34. Zakona o komunalnim delatnostima. Međutim, ukoliko postoji samo saobraćajni inspektora, onda bi on bio nadležan za održavanje puteva.
U pitanju je primena člana 5. stav 1. tačka 4. Zakona o ozakonjenju objekata (oblast zakonjenja objekata izgrađenih u zaštitnom pojasu železnice). Rradi se o dve situacije: U prvoj situacije, od „Infrastruktura železnice Srbije“ a.d. Beograd, Gradska uprava je dobila odgovor na zahtev za dobijanje saglasnosti za ozakonjenje objekata u infrastrukturnom pojasu železničke pruge Crveni Krst-Zaječar-Prahovo Pristanište u Zaječaru, u kome se, između ostalog, navodi da Gradska uprava treba da utvrdi da li će postojati negativan uticaj železničkog saobraćaja na predmetne objekte i da se propišu tehničke mere radi sprečavanja negativnog uticaja od odvijanja železničkog saobraćaja (buka, vibracije, fizička zaštita lica i objekata) na objekat. Za jedan objekat koji se nalazi u pružnom pojasu, dobijen je odgovor da nije moguće izdati pozitivno mišljenje. U drugoj situaciji, od „Infrastrukture železnice Srbije“ Beograd, Gradska uprava je dobila odgovor na zahtev za dobijanje saglasnosti za ozakonjenje objekata u infrastrukturnom pojasu regionalne pruge (Niš)-Crveni Krst-Zaječar-Prahovo Pristanište u Zaječaru, (inače radi se o pomoćnom objektu u vlasništvu fizičkog lica) u kome se, između ostalog, navodi da se Prostornim planom RS planira revitalizacija i modernizacija (respektivno elektrifikacija) jednokolosečne železničke pruge (Niš)-Crveni Krst-Zaječar-Prahovo Pristanište sa izgradnjom kapaciteta za povezivanje značajnih korisnika, i da nije moguće dati pozitivno mišljenje bez dostavljanja odgovarajućeg izvoda iz urbanističkog planskog dokumenta kojim se dokazuje da je izgradnja ovakvih objekata predviđena urbanističkim planom lokalne samouprave, kao i mere zaštite objekta s obzirom da se isti nalazi u infrastrukturnom pojasu, shodno članu 71. Zakona o železnici ("Sl.glasnik RS", br. 41/2018). Po planskom dokumentu postoji mogućnost ozakonjenja u pogledu namene i spratnosti objekta. Shodno gore navedenom, da li se u navedenim situacijama može primeniti član 11. stav 6. Zakona o ozakonjenju objekata, kojim je propisano da kada je predmet ozakonjenja objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta, što ne isključuje mogućnost zaštite prava po drugim pravnim osnovima? Ukoliko je moguće ozakonjenje na osnovu izjave vlasnika objekta, bez obzira na dostavljene dopise, da li Gradska uprava ima obavezu da izjavu i rešenje o ozakonjenju dostavi „Infrastrukturi železnice Srbije" Beograd, radi eventualnog ulaganja žalbe?
Uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata regulisani su isključivo Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018).
Članom 5. stav 1. tačka 4. ovog Zakona propisano je da predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen, između ostalog, u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona (u zaštitnom pojasu: puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i druge zaštitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona).
Stavom 3. člana 5. propisano je da će izuzetno od odredbe stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana nadležni organ izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.
Postupak pribavljanja saglasnosti propisan je članom 28. Zakona o ozakonjenju objekata, prema kome nadležni organ, kada utvrdi da se radi o objektu iz člana 5. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona, dostavlja zahtev za davanje saglasnosti za ozakonjenje upravljaču javnog dobra, odnosno organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara i uz njega mu dostavlja podatke i spise koje poseduje u toj fazi postupka ozakonjenja.
Prema odredbama ovog člana upravljač javnog dobra, odnosno organizacija nadležna za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, može dati saglasnost ili odbiti davanje saglasnosti za ozakonjenje.
Uslovi koje je Zakon o ozakonjenju objekata propisao za davanje saglasnosti je da je ona pisana, data u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva, da nije u suprotnosti sa uslovima iz planskog dokumenta, niti utvrđenim urbanističkim parametrima, odnosno da nije u suprotnosti sa opštim aktom iz člana 8. stav 3. ovog zakona.
Članom 11. stav 6. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da kada je predmet ozakonjenja objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta, što ne isključuje mogućnost zaštite prava po drugim pravnim osnovima.
Članom 34. stav 9. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da rešenje o ozakonjenju objekta koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene sadrži i konstataciju da je dostavljena overena izjava vlasnika ozakonjenog objekta da se odriče prava na pokretanje sudskog spora po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta.
Na osnovu navedenih odredaba zakona, kao organ nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja, u obavezi ste da, osim, pokretanja postupka pribavljanja saglasnosti, od vlasnika nezakonito izgrađenog objekta pribavite overenu izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta.
Zakon o ozakonjenju objekata nije dao mogućnost upravljaču javnog dobra, odnosno organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, da mimo uslova utvrđenih Zakonom o ozakonjenju objekata postavlja uslove za davanje saglasnosti.
Ovo rešenje o ozakonjenju možete, iz razloga veće pravne sigurnosti, dostaviti i upravljaču javnog dobra, organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, kao licu koje ima opravdani pravni interes da bude stranka u postupku.
Da li boravišnu taksu mogu da naplaćuju opštine koje nisu uradile kategorizaciju mesta? Da li se kategorizacija mesta naplaćuje i po kojoj tarifi?
Boravišnu taksu naplaćuju i opštine koje nisu uradile kategorizaciju turističkog mesta.
Naime, Vlada Republike Srbije utvrđuje za svaku kategoriju turističkog mesta najniži i najviši iznos boravišne takse.
U skladu sa Uredbom o najvišem i najnižem iznosu boravišne takse ("Službeni glasnik RS", br. 44/13 i 132/14), jedinica lokalne samouprave donosi odluku o visini boravišne takse na svojoj teritoriji. Ukoliko nije u pitanju turističko mesto, iznos boravišne takse se utvrđuje u rasponu datom za boravišnu taksu za najnižu kategoriju turističkog mesta.
To je iznos boravišne takse koju ugostitelj – pravno lice ili preduzetnik, naplaćuje od korisnika usluga smeštaja za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj i dužan je da ga uplati na račun budžeta jedinice lokalne samouprave do petog u mesecu za prethodni mesec.
Za razliku od objekata gde uslugu pružaju privredni subjekti i druga pravna lica i gde korisnik usluga plaća boravišnu taksu, u ugostiteljskim objektima domaće radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima u kojima uslugu smeštaja pruža fizičko lice, boravišnu taksu plaća fizičko lice kao ugostitelj.
Fizičko lice plaća boravišnu taksu u utvrđenom godišnjem iznosu na propisan način.
Ovo je bliže uređeno Uredbom o uslovima i načinu utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja(„Službeni glasnik RS”, broj 47/19 i 51/19).
Visina godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice utvrđuje se tako što se broj individualnih ležaja, odnosno kamp parcela množi sa iznosom boravišne takse po individualnom ležaju, odnosno kamp parceli u zavisnosti od teritorije na kojoj se ugostiteljski objekat nalazi, i to za:
1) I kategorija turističkog mesta – 3.300,00 dinara;
2) II kategorija turističkog mesta – 2.600,00 dinara;
3) III kategorija turističkog mesta – 2.000,00 dinara;
4) IV kategorija turističkog mesta – 1.300,00 dinara.
Ako se ugostiteljski objekat ne nalazi u granicama turističkog mesta, broj individualnih ležaja i kamp parcela se množi sa iznosom od 1.000,00.
Utvrđenu visinu godišnjeg iznosa boravišne takse za tekuću godinu fizičko lice plaća kvartalno, do petog u mesecu za prethodni kvartal.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se ugostiteljski objekat nalazi, dužan je da za svako fizičko lice utvrdi visinu godišnjeg iznosa boravišne takse u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o kategorizaciji ugostiteljskog objekta za smeštaj.
Kategorizacija turističkih mesta vrši se razvrstavanjem tih mesta u četiri kategorije, koje se označavaju rimskim brojevima od I do IV, a na osnovu obima turističkog prometa, stepena izgrađenosti turističke, komunalne i saobraćajne infrastrukture i turističke suprastrukture.
Zahtev za kategorizaciju turističkog mesta podnosi jedinica lokalne samouprave Ministarstvu.
Obavestenje-potrebna dokumentacija za kategorizaciju.docx