Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li akcionarsko društvo kao ostali korisnik javnih sredstava, koji je uključen u sistem konsolidovanog računa trezora Republike Srbije prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, koje nije korisnik lokalnog budžeta (nego republičkog odn. pokrajinskog budžeta), i koje u obavljanju poslovne delatnosti koristi nepokretnost (građevinsko i poljoprivredno zemljište) u javnoj svojini na teritoriji JLS, može ostvariti pravo na oslobađanje od plaćanja poreza na imovinu kod lokalnog poreskog organa po tom osnovu, shodno odredbama čl. 12 st. 1. t. 1. Zakona o porezima na imovinu?
Članom 12. stav 1. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko oslobođenje za nepokretnosti u javnoj svojini koje koriste direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, osim javnih preduzeća.
Pravilnik o spisku korisnika javnih sredstava objavljuje se svake godine i poslednji je objavljen u "Sl. glasniku RS br. 105/2018", a primenjuje se od 01.01.2019. godine i bitno je imati u vidu da se Spisak korisnika javnih sredstava sastoji iz dva spiska:
S obzirom na to da, Zakon o porezima na imovinu u članu 12. stav 1. tačka 1. propisuje pravo na poresko oslobođenje samo za nepokretnosti u javnoj svojini koje koriste korisnici javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora, a da ostali korisnici nisu uključeni u konsolidovani račun trezora, ova lica nemaju pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu.
Prema tome, akcionarsko društvo koje je u spisku korisnika javnih sredstava svrstano u grupu „ostali korisnici javnih sredstava“, nema pravo na poresko oslobođenje po članu 12. stav 1. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu za nepokretnosti na kojima je korisnik u skladu sa Zakonom o javnoj svojini.
Da li je Hidroelektrana Đerdap obveznik plaćanja ekološke takse, obzirom da u toku svog rada generiše i sakuplja otpad koji se deklariše kao opasan otpad, a isti ne prijavljuje?
Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, odredbama čl. 140-147. uređuje se naknada za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Odredbama člana 143. uređeno je da naknadu za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada vrši ministarstvo u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine rešenjem za kalendarsku godinu na osnovu izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine.
Takođe, potrebno je imati u vidu da je odredbama člana 138. Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, uređeno da je obveznik naknade dužan da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade organu JLS u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda, a da će izgled i sadržinu i način dostavljanja prijave bliže urediti ministar u čijoj nadležnosti su poslovi zaštite životne sredine.
Pravilnikom o izgledu, sadržini i načinu dostavljanja prijave sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese organu jedinice lokalne samouprave, odnosno prijave koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradskoj upravi mesečno za preuzimanja, odnosno isporuke robe u toku meseca, propisani su obrasci: JLS 1, i JLS 2 koji su sastavni deo Pravilnika, u kojima je predviđen i deo koji se odnosi na „UPRAVLJANJE OTPADOM“ (član 2. i član 3. Pravilnika).
Da li i na koji način JLS može da uspostavi pravno javne svojine u svoju korist na objektu u državnoj svojini koji koristi javno preduzeće za vodoprivredu (upisano u RGZ kao korisnik) čiji je osnivač u celosti JLS, a imajući u vidu član 20. stav 2, član 72. stav 7. i član 82. stav 3, stav 4. tačka 4. i stav 8. Zakona o javnoj svojini? Objekat se u RGZ vodi kao „objekat vodoprivrede“ (a u stvari je kancelarija) i nalazi se na zemljištu u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave.
Zakonom o javnoj svojini predviđena je mogućnost da javno preduzeće (u daljem tekstu: JP) upiše svojinu na objektu koji je u državnoj svojini sa pravom korišćenja JP. Kod ovog upisa primenjuju se odredbe Zakona o javnoj svojini iz člana 82. Zakona. Upis svojine JP je moguć ali samo u izuzetnim slučajevima i uz zahtev za upis JP je dužno da nadležnom SKN-u dostavi:
Upis svojine JP neće se dozvoliti na:
Rok za upis određen je u članu 82a odnosno do 31.12.2020. godine.
JP može pred nadležnom katastarskom službom da pokuša da izvrši upis prava svojine u zakonom definisanom roku i uz dostavljanje svih dokaza, ali to ne znači da će izvršiti upis prava svojine. U slučaju da se zahtev ne podnese u roku (31.12.2020.) ili ukoliko zahtev bude odbijen od strane RGZ-a, po službenoj dužnosti izvršiće se upis prava javne svojine JLS koja je osnivač tog pravnog lica (član 82. stav 8. Zakona o javnoj svojini).
Može se pred nadležnom katastarskom službom saglasno članu 76. Zakona o javnoj svojini pokrenuti postupak upisa javne svojine JLS, a kasnijom odlukom JLS da se objekat da na korišćenje JP kao akt raspolaganja JLS.
Poslednjim izmenama Zakona o javnoj svojini iz decembra 2018. godine brisan je član 76. stav 3. Zakona i ukinuta je obaveza dostavljanja isprave kojom se dokazuje status prava korišćenja ili korisnika neke nepokretnosti.
JLS je osnivač JP, kojem je samo povereno obavljanje određene delatnosti i JLS treba da bude titular prava javne svojine u svakom slučaju.
U katastru nakon upisa javne svojine JLS može da se inicira postupak izmene upisa ako se radi o objektu koji nije objekat vodoprivrede, već se radi o poslovnom prostoru.
Da li je za inspektora životne sredine potrebno da lice ima stečeno obrazovanje i radno iskustvo iz oblasti zaštite životne sredine ili kao diplomirani ekonomista može da obavlja poslove inspektora zaštite životne sredine, turističkog inspektora i inspektora za poresku kontrolu? Da li je osnovano da jedno lice bude raspoređeno na tri radna mesta inspektora?
Članom 68a. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva se radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.
Pored navedenog, članom 46. Zakona o inspekcijskom nadzoru je propisano:
“Poslove inspekcijskog nadzora nadležna inspekcija vrši preko inspektora.
Inspekcijski nadzor može obavljati lice koje ima stečeno propisano obrazovanje, radno iskustvo u struci, položen državni stručni ispit i ispit za inspektora i koje ispunjava druge uslove propisane za rad u organima državne uprave:
Inspektor je dužan da u svom radu koristi funkcionalni jedinstveni informacioni sistem”.
Inspekcijski nadzor u konkretnoj oblasti može da vrši samo ono lice, koje pored ostalih uslova, ima propisano obrazovanje, u skladu sa odgovarajućim zakonom. Uz to, ne postoji mogućnost raspoređivanja na tri radna mesta inspektora.
Da li lice koje ima 18 godina radnog staža u JLS i koje radi sa VI stepenom stručne spreme (zvanje mlađi saradnik), a u međuvremenu je steklo diplomu fakulteta-VII stepen, može da bude raspoređen na radno mesto sa zvanjem mlađi savetnik (u sistematizaciji postoji slobodno radno mesto)? Da li lice treba da bude na pripravničkom stažu u slučaju da mu se prizna stručna sprema?
Članom 63. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“U zvanju mlađeg savetnika obavljaju se složeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika unutar precizno određenog okvira delovanja, uz redovan nadzor neposrednog rukovodioca i donošenje odluka na osnovu postojeće prakse ili opštih i pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost rešavanja manjih tehničkih ili proceduralnih problema.
Za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona”.
Napredovanje na više izvršilačko mesto je uređeno odredbama člana 133e. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji glasi:
“Rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana”.
Potrebno je napomenuti da je, u skladu sa članom 133đ, neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dakle, službenik koji je naknadno stekao visoko obrazovanje i ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca može biti raspoređen u zvanju mlađeg savetnika ukoliko ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i uslove za napredovanje iz citiranog člana 133e Zakona, kao i pod uslovom da je to radno mesto neposredno više izvršilačko radno mesto u odnosu na radno mesto na kom je službenik radio do raspoređivanja.