Analitički servis JLS napravljen je sa ciljem pružanja transparentnih informacija svim nivoima vlasti (lokalni, pokrajinski i nacionalni nivo), javnim institucijama, investitorima, privatnom sektoru, civilnom sektoru, stručnoj zajednici i građanima. To je alat koji jedinicama lokalne samouprave pomaže da efikasno i na osnovu podataka kreiraju politike odnosno pripreme svoja planska dokumenta u skladu sa Zakonom o planskom sistemu RS.

Analitički servis JLS namenjen je pretraživanju i preuzimanju podataka/pokazatelja na nivou jedinica lokalne samouprave na osnovu ponuđenih parametara, u mašinski čitljivom formatu. Prikazani podaci su pouzdani i predstavljaju zvanične, relevantne i poslednje dostupne podatke. Podaci su prikupljeni iz sledećih izvora: Republički zavod za statistiku, Agencija za privredne registre, Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava za javni dug, Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava carina, jedinice lokalne samouprave, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Prilikom vrednovanja javne politike koriste se obrađeni podaci dobijeni postupkom praćenja sprovođenja javne politike, ali i dodatne analize kako bi se ocenio stepen promene koji je nastao sprovođenjem javne politike.

Ukoliko je to moguće, razmislite o mogućnosti da izveštaj o vrednovanju efekata javne politike (ex post analizu) pripreme stručnjaci koji nisu zaposleni u organima državne uprave, jer se na taj način može obezbediti objektivnost suda o ostvarenim rezultatima. To je sasvim uobičajena praksa u svetu i EU jer se smatra da je vrednovanje uspešnosti neke politike izuzetno kompleksan posao koji traje između 6 i 12 meseci i traži konsultacije sa zainteresovanim stranama i drugim licima i organizacijama izvan direktnog kruga zainteresovanih.

Vrednovanje efekata javne politike će pružiti komparativni uvid ex ante i ex post situacije i analizu pozitivnih i/ili negativnih dešavanja tokom intervencije. Na osnovu nalaza vrednovanja, definišu se preporuke koje kreatorima javnih politika omogućavaju da sagledaju stvarne pozitivne i negativne efekte sprovođenja javne politike. Donosioci odluka treba da preduzmu neophodne (dodatne i/ili korektivne) mere radi smanjenja negativnih efekata na najmanju moguću meru i otklanjanja uzroka problema nastalih u toku sprovođenja javne politike, a sve u cilju postizanja zacrtanih ciljeva.

Cilj vrednovanja je da donosioci odluka dobiju dubinski uvid u realizaciju javne politike, kako bi rezultate ove analize iskoristili u narednom ciklusu priprema javnih politika. Drugim rečima, na osnovu analize efekata doneće se odluka o tome da li treba nastaviti sa sprovođenjem javne politike, da li politika iziskuje manje dopune ili korenite promene, odnosno da li treba prekinuti sa daljim sprovođenjem te politike i planirati kako dalje.

Na osnovu nalaza dobijenih ex post analizom vrednuje se učinak javne politike, odnosno ocenjuje se relevantnost, efikasnost, efektivnost i održivost javne politike, u cilju njenog preispitivanja i unapređenja, odnosno revizije i daljeg planiranja.

Izveštavanje o realizaciji i postignutim učincima javnih politika jeste objektivno, potpuno, proverljivo i blagovremeno obaveštavanje zainteresovanih strana o sprovođenju usvojenih planskih dokumenata i postignutim učincima.

Sav posao vezan za prikupljanje podataka i praćenje sprovođenja javne politike, mora se organizovati u redovne izveštaje (godišnje, polugodišnje, kvartalne) i koji će se predstaviti organima AP i JLS i javnosti (interni i eksterni izveštaji). Veoma je važno da upamtite da cilj izveštaja nije opis aktivnosti nego opis dostignutih rezultata. Rokovi za izveštavanje o sprovođenju dokumenata javnih politika (strategija, programa, koncept politika i akcionih planova) definisani su članom 43. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije. 

Izveštaji o rezultatima sprovođenja javnih politika treba da sadrže:

• Naziv dokumenta javne politike i oblast planiranja koju pokriva;
• Informacije o učincima javne politike tokom sprovođenja (dokumentovane podacima o stvarno postignutim učincima u odnosu na planirane u dokumentu);
• Informacije da li su aktivnosti iz akcionog plana realizovane na predviđen način i u roku i ako nisu šta je razlog za to;
• Informacije o načinu i dinamici kojom će propusti u sprovođenju biti ispravljeni, da li se planira izmena mera i aktivnosti i kada će se izmene podneti na usvajanje (ne odnosi se na finalni izveštaj).

Kada se govori o objavljivanju, izveštaji treba da budu javni i dostupni na internet stranici organa AP i lokalne samopurave i portalu e-Uprave u otvorenom digitalnom formatu, pogodnom za preuzimanje i dalje korišćenje.

Praćenje sprovođenja javnih politika sprovodi se uzimajući u obzir podatke i informacije dobijene od svih organa i organizacija koje su odgovorne za sprovođenje mera i aktivnosti javne politike, kao i podaci i informacije pribavljene iz drugih izvora, ako se odnose na ciljeve tih politika.

Praćenje sprovođenja obezbeđuje vremenske serije podataka, koje pouzdano pokazuju šta se dešavalo tokom sprovođenja planskog dokumenta, odnosno javne politike koja je njime oblikovana.

Funkcija praćenja sprovođenja je neophodna za dobro upravljanje - moramo blagovremeno znati koji se resursi ne troše ili aktivnosti ne odvijaju prema planu (bez obzira na to kako smo dobro planirali i pripremili se za sprovođenje mere) i kakve rezultate ostvarujemo, željene ili neželjene.

Blagovremeno otkrivanje odstupanja od planiranih rezultata u procesu praćenja sprovođenja, omogućava nam da preduzmemo dodatne aktivnosti da bismo javne politike vratili na željeni put, prilagodili svoje planove novim okolnostima (revizija planskih dokumenta/korekcija pokazatelja) i postigli postavljene ciljeve.

Praćenje sprovođenja konkretnih opštih ciljeva, posebnih ciljeva i mera vrši se preko pokazatelja za merenje učinaka javnih politika. Pokazatelji učinaka mogu biti: pokazatelji rezultata kojima se prati sprovođenje planiranih mera, pokazatelji ishoda kojima se prati sprovođenje posebnih ciljeva i pokazatelji efekata kojima se prati sprovođenje opštih ciljeva.

Pokazateljima učinaka se meri uspeh u ostvarenju željene promene između početnog stanja i stanja nakon sprovođenja javne politike, kao i efikasnost i efektivnost sprovođenja javne politike. Naravno, za svaki od utvrđenih pokazatelja učinaka neophodno je navesti izvor verifikacije.

Ne postoje jedinstveni niti univerzalni principi po kojima se mogu definisati pokazatelji, ali postoji niz kriterijuma koje pokazatelji treba da ispune, da bi bili kvalitetni. Ti kriterijumi su grupisani kroz različite grupe principa koje se danas koriste, na primer SMART (Specific, Measurable, Available, Relevant, Timely), CREAM (Clear, Relevant, Economic, Adequate, Monitorable), RACER (Relevant, Acceptable, Credible, Easiness, Robustness) i dr.

Pokazatelji učinka treba da budu kvantitativno izraženi, a samo izuzetno, mogu se formulisati kvalitativni pokazatelji učinka.

Kvantitativni pokazatelji se odnose na pojave koje mogu lako da se broje. Oni se izražavaju u brojčanoj formi – apsolutni brojevi, procenti, stope ili kao odnos (racio).

Kvalitativni pokazatelji mere kvalitet, mišljenje, percepcije, korake u procesu ili statusu. Oni mogu biti izraženi u različitim formama: da/ne, izvršeno/neizvršeno, usaglašeno sa, kvalitet, nivo, itd. Ova vrsta pokazatelja takođe može da se izrazi i u numeričkoj formi, bodovima ili rangu na utvrđenoj skali. Kvalitativni pokazatelji su oni koji se dobiju nakon istraživanja stavova zainteresovanih strana ili javnog mnjenja o nekoj pojavi kao i oni koji se dobiju u formi ekspertskog mišljenja a tiču se na primer, napretka reformskih procesa.

Kad god je to moguće, poželjno je voditi računa o rodnoj ravnopravnosti, upotrebom rodno osetljivih pokazatelja. Upitajte se da li je bilo koju pojavu moguće meriti i prema učešću žena i muškaraca (na primer, broj samohranih roditelja među ženama i među muškarcima ili broj devojčica i dečaka koji prevremeno napuštaju obrazovanje), ili prema uticaju (na primer, koliko muškaraca i koliko žena će imati procenjenu korist od uvođenja nove elektronske usluge i na koju od ove dve grupe će više uticati), kako bi po potrebi mogli da kreirate ciljane mere za jednake šanse i jednak rodni tretman.

Sugestija je da se definiše ograničen broj pokazatelja. Razlog tome su ne samo troškovi praćenja sprovođenja javnih politika, nego i ograničeni kapaciteti institucija nadležnih za sprovođenje, koje bi morale da prikupe, obrade, analiziraju i izveste o velikom broju pokazatelja.

Početna vrednost pokazatelja se utvrđuje tako što se koriste statistički i administrativni podaci, kako iz nacionalnih, tako i iz međunarodnih izvora. Međutim, postoje situacije kada početnu vrednost nije moguće odrediti (prikupljanje novih podataka i izračunavanje novih vrednosti; postavljanje početne vrednosti na „0“ kada se uvodi novi sistem ili proces; podaci su nedostupni ili ih je veoma skupo pribaviti).

Nakon utvrđivanja početne vrednosti pokazatelja, potrebno je utvrditi i vrednost koju želimo dostići u narednom periodu sprovođenjem planiranih mera i aktivnosti, odnosno postaviti i ciljnu vrednost. Tom prilikom potrebno je uzeti u obzir prioritete Vlade, prosečan učinak uporedivih institucija/država, raspoložive ljudske i finansijske resurse, nacionalne, međunarodne standarde kao i trendove iz prošlosti.

 Jedan od najčešće korišćenih alata za definisanje pokazatelja predstavlja Pasoš pokazatelja.pdf.