Pravilnikom o načinu iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 32/2015) uređuje se način iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje (član 1. Pravilnika).

U članu 2. stav 1. ovog pravilnika definisano je da je predlagač dužan da u obrazloženju zakona, drugog propisa ili drugog akta koji se dostavlja Narodnoj skupštini, Vladi ili nadležnom organu vlasti radi utvrđivanja predloga, odnosno usvajanja navede procenu finansijskih efekata koje će akt imati na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Članom 5. ovog pravilnika propisano je da predlagač prilikom upućivanja akta na mišljenje Ministarstvu finansija, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za poslove finansija u prilogu dostavlja i Obrazac PFE sa obrazloženjem, popunjen na način propisan ovim pravilnikom, svojeručno potpisan od strane odgovornog lica predlagača i overen pečatom organa.

Uz ovaj pravilnik dato je i Uputstvo za popunjavanje obrasca PFE-OBRAZAC STANDARDNE METODOLOGIJE ZA PROCENU FINANSIJSKIH EFEKATA AKTA.

Navedeni Pravilnik i Uputstvo mogu se preuzeti sa sajta Ministarstva finansija u delu: propisi/podzakonski akti/pravilnici/pravilnik o nacinu iskazivanja i izvestavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona drugog propisa ili drugog akta na budzet odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje („Sluzbeni glasnik RS“ br. 32/15 ( https://mfin.gov.rs)

U skladu sa navedenim može se zaključiti da se obrazac PFE popunjava za predlog jednog akta i u njemu se u zavisnosti od sadržine akta, iskazuju ukupni iznosi procenjenog uticaja promena na budžet. Ukoliko se efekti odnose na više programa/programskih aktivnosti/projekata, za svaki program i u okviru njega programsku aktivnost/projekat popunjava se posebna tabela. Dakle nije potrebno popunjavati posebne obrasce ukoliko predlog tog akta utiče na promenu rashoda po više osnova u okviru jedne programske aktivnosti/projekta, odnosno konkretno u ovom slučaju nije potrebno popunjavati posebne obrasce po različitim osnovama zapošljavanja već je potrebno iskazati zbirne iznose promene koje se odnose na konretni akt na način kako je opisano u Uputstvu za popunjavanje obrasca PFE, u Odeljku 2.3. - Promena rashoda i izdataka. 

U ovom delu Obrasca PFE popunjavaju se iznosi procenjenog uticaja na promenu rashoda i izdataka (za klasu 4, 5 i za grupu konta 62), i to za odgovarajuću programsku aktivnost/projekat navedenu u delu 2.2. Povezanost predloga akta sa budžetom.

Kolona 2. popunjava se u zavisnosti od izjave date u odeljku 7. ovog obrasca, i to:

• ukoliko je data izjava da za sprovođenje predmetnog akta nisu potrebna finansijska sredstva, ova kolona se ne popunjava;
• ukoliko je data izjava da su sredstva obezbeđena u budžetu, u ovoj koloni, u okviru odgovarajućih konta, unosi se iznos rashoda potreban za realizaciju akta;
• ukoliko je data izjava da će se sredstva potrebna za realizaciju akta obezbediti kroz preraspodelu između aproprijacija ili iz budžetske rezerve, u ovoj koloni, u okviru odgovarajućih konta, unose se iznosi preraspodele. Neto efekat preraspodele treba da iznosi 0 (nula).

U koloni 3. obeležava se vrsta, odnosno priroda promene, da li je ona jednokratna ili se radi o višekratnoj promeni.

U slučaju jednokratne promene, efekat promene iskazuje se u budžetskoj godini (n) za period od momenta stupanja na snagu akta pa do kraja godine. U narednoj godini (n+1) iskazuje se pun godišnji efekat promene, dok se u n+2 godini efekat iskazuje kao 0 (nula). Ovaj novi dostignuti iznos ostaje kao takav i u narednim godinama.

U slučaju višekratne promene, promena se kontinuirano dešava u sve tri iskazane godine. U budžetskoj (n) godini efekat promene iskazuje se za period od momenta stupanja na snagu akta pa do kraja godine, dok se u narednim godinama iskazuje pripadajući deo promene za svaku godinu posebno i to u punom godišnjem iznosu.

U ovom konkretnom primeru, ukoliko se akt (saglasnost) o novom zapošljavanju u 2023. godini donosi u toku budžetske godine, ova promena je jednokratna i u 2023. godini će se iskazati ukupna sredstva koja su potrebna za isplatu plata novozaposlenih od početka primene akta odnosno od momenta zapošljavanja novih radnika, pa do kraja 2023. godine.  U narednoj 2024. godini iskazaće se pun godišnji efekat zapošljavanja ovih radnika, dok će se u 2025. godini efekat iskazati  kao 0 (nula).

Napominjemo da je odgovor dat kao mišljenje SKGO u vezi sa konkretnim pitanjem, i da ne predstavlja zvanično tumačenje primene propisa.

Za tumačenje primene propisa u smislu odgovora na postavljeno pitanje, preporuka je obratiti se Ministarstvu finansija.

Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.

Dalje je članom 133e predviđen način kako službenik napreduje i kaže da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

Članom 133a istog zakona predviđeno je da se službenik ocenjuje jednom u kalendarskoj godini, najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu. Ne ocenjuje se službenik koji je u kalendarskoj godini radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, ni službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme. U period od šest meseci iz stava 2. ovog člana ne ulazi vreme u kojem je službenik bio odsutan sa rada zbog korišćenja prava na godišnji odmor.

Dakle, iz navedenih odredbi zaključujemo da se lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla ne ocenjuje, pa samim tim ne može ni da napreduje, a do promene koeficijenata može doći raspoređivanjem ili premeštajem službenika na radno mesto čiji se poslovi rade u višem ili u nižem zvajnu ili u istom zvanju ali na rukovodećem radnom mestu.

Član 22. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisuje da „za sekretara i zamenika sekretara izborne komisije mogu da budu imenovani sekretar skupštine, zamenik sekretara skupštine, načelnik opštinske, odnosno gradske uprave, zamenik načelnika opštinske, odnosno gradske uprave ili lice iz reda zaposlenih u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka“.

Na ovaj način je direktno rešeno višegodišnje i često postavljano pitanje da li sekretari lokalnih skupština i načelnici uprava i njihovi zamenici mogu da budu i sekretari i zamenici sekretara lokalnih izbornih komisija. Osim toga, ovakvo zakonsko rešenje podrazumeva da navedeni lokalni funkcioneri više ne moraju da traže saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije za imenovanje za sekretare/zamenike sekretara izbornih komisija.

Međutim, navedeni zakon ne definiše ko može da bude imenovan za predsednika izborne komisije, propisujući samo da, uz ispunjenje opštih uslova propisanih članom 15. Zakona o lokalnim izborima, predsednik i zamenik predsednika izborne komisije moraju da budu lica sa visokim obrazovanjem u oblasti pravnih nauka (član 19. Zakona).

Iz navedenog proističe da se na imenovanje lokalnih funkcionera u lokalnu izbornu komisiju primenjuju odredbe Zakona o sprečavanju korupcije koje podrazumevaju dobijanje saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije za obavljanje druge javne funkcije, u konkretnom slučaju funkcije predsednika lokalne izborne komisije u istoj jedinici lokalne samouprave.

Iz dosadašnje prakse ove agencije, kao i mišljenja koje je dostupno na njenoj veb-prezentaciji 

https://www.acas.rs/storage/opinion_files/%C4%8Clan%20izborne%20komisije%20i%20funkcije%20u%20organima%20skup%C5%A1tine%20gradske%20op%C5%A1tine%20i%20organima%20javnih%20preduze%C4%87a.pdf, proističe da sekretar skupštine opštine/grada ne može da bude imenovan u organ za sprovođenje izbora te opštine/grada.

Finansiranje rada centra za socijalni rad (u daljem tekstu: CSR) nije uslovljeno ekonomskom klasifikacijom rashoda već delatnošću i organizacionim oblikom. Centar za socijalni rad je ustanova socijalne zaštite koju osniva jedinica lokalne samouprave. JLS osniva ustanovu radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti socijalne zaštite. Na ovaj način JLS obezbeđuju obavljanje delatnosti odnosno poslova iz okvira svojih prava i dužnosti. Prava i dužnosti JLS u oblasti socijalne zaštite su u načelu utvrđena Zakonom a u pojedinostima proizilaze iz relevantnih odluka opštine ili grada. JLS u okviru svojih nadležnosti formulišu lokalnu politiku socijalne zaštite koju sprovode odgovarajućim odlukama utvrđujući određena prava i obaveze kao i procese u postupku njihovog ostvarivanja. Radi efikasnosti i efektivnosti obavljanja poslova iz oblasti socijalne zaštite JLS može da osnuje ustanovu koja bi te poslove obavljala. Osnivačkim aktom se, između ostalog, uređuje delatnost ustanove, iznos sredstava za osnivanje i početak rada i način obezbeđivanja sredstava,  prava i obaveze osnivača u pogledu obavljanja delatnosti ustanove i međusobna prava i obaveze ustanove i osnivača. Dakle ključni elementi koji određuju izvore finansiranja bi morali da se nalaze u aktu o osnivanju svake ustanove pa tako i CSR.

Prva specifičnost CSR u odnosu na ostale ustanove je Zakonom utvrđena obaveza JLS da osnuje ovu ustanovu dok o osnivanju drugih ustanova opština ili grad odlučuju samostalno na osnovu svojih potreba. Druga specifičnost se ogleda u sadržaju posla CSR koji u skladu sa Zakonom odlučuje o korišćenju usluga socijalne zaštite i ostvarivanju jednokratne pomoći a druge poslove iz nadležnosti JLS obavlja u skladu sa aktom o osnivanju i relevantnim odlukama grada odnosno opštine. Treća specifičnost CSR je niz poslova koji su povereni od strane drugih organa vlasti. Tako je Zakonom o socijalnoj zaštiti utvrđeno da CSR kao poverene poslove od strane centrale vlasti:

• procenjuje potrebe i snage korisnika i rizike po njega i planira pružanje usluga socijalne zaštite;
• sprovodi postupke i odlučuje o pravima na materijalna davanja i o korišćenju usluga socijalne zaštite;
• preduzima propisane mere, pokreće i učestvuje u sudskim i drugim postupcima; vodi propisane evidencije i stara se o čuvanju dokumentacije korisnika.

Takođe, Porodičnim zakonom su CSR povereni, takozvani, poslovi organa starateljstva a pojedini poslovi manjeg obima su povereni ovoj ustanovi u skladu sa drugim zakonima.

Organ vlasti koji poverava ustanovi poslove iz svoje nadležnosti dužan je da obezbedi finansiranje obavljanja tih poslova a obim posla koji ustanova obavlja je uslovljen obimom sredstava koja su joj u tu svrhu preneta. Ustanova je dužna da obavi poverene poslove za čije obavljanje su joj preneta finansijska sredstva za troškove koji su stvoreni pri obavljanju tih poslova uključujući: materijalne troškove, amortizaciju, tekuće i investiciono održavanje, nematerijalne troškove, zarade i ostala primanja zaposlenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom ka i zakonske obaveze. Obračun ovih troškova se uređuje pravilnicima koje donosi organ vlasti koji je poverio poslove iz svoje nadležnosti i ugovorom između ustanove i tog organa vlasti. Nenamenskim trošenjem sredstava bi se smatralo obavljanje poslova koje je poverio jedan organ vlasti putem korišćenja sredstava koje je ustanovi preneo drugi organ vlasti. Tako CSR ne može da obavlja poslove odlučivanja o dodeljivanju jednokratne pomoći koristeći finansijska sredstva centralne vlasti niti može da sprovodi postupak priznavanja prava na novčanu socijalnu pomoć koristeći sredstva lokalne vlasti i sl. Vrsta troškova ne predstavlja ograničenje pri finansiranju obavljanja poslova koji su povereni CSR ali je korišćenje sredstava od strane ove ustanove uslovljeno nadležnostima organa vlasti koji joj je sredstva preneo.

Članom 85. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) predviđeno je da se Skupština jedinice lokalne samouprave može raspustiti ako: 1) skupština ne zaseda duže od tri meseca; 2) ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice lokalne samouprave ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke; 3) ne donese statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom.

Dalje je članom 86. istog zakona predviđeno da odluku o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave, odnosno nadležnog organa teritorijalne autonomije. Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave. Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje četiri godine. Do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji čine predsednik i četiri člana. Privremeni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje Vlada. Vlada donosi posebno rešenje o imenovanju predsednika i članova privremenog organa, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine jedinice lokalne samouprave.

Iz navedenih odredbi Zakona o lokalnoj samoupravi proizilazi da predsednik i članovi privremenog organa imaju status imenovanih lica, te će se u skladu sa tim i primeniti koeficijenti za obračun i isplatu plate za imenovana lica.