Akcioni plan se, po pravilu, donosi za ceo period važenja strategije односно програма koji razrađuje, osim ako u momentu njihovog donošenja ne može biti sagledana kompletna dinamika aktivnosti. Tada se akcioni plan donosi na kraći rok, od najmanje jedne godine, a po njegovom isteku, donosi se novi, prilagođen preostalim zadacima koje treba sprovesti. Kada akcioni plan nije deo strategije odnosno programa, tada ova dokumenta javnih politika obavezno sadrže rok za donošenje akcionog plana, koji ne može biti duži od 90 dana od dana donošenja strategije.

Akcioni plan obavezno sadrži sledeće elemente:

• opšte i posebne ciljeve preuzete iz strategije, odnosno programa koji razrađuje;
• mere i aktivnosti za postizanje opštih i posebnih ciljeva strategije, odnosno programa (navode se i projekti ako se mere i aktivnosti sprovode kroz projekat);
• institucije nosioca i partnera odgovorne za sprovođenje mera i aktivnosti, kao i instituciju odgovornu za praćenje sprovođenja akcionog plana;
• rok za završetak planiranih mera i aktivnosti;
• potrebna sredstva za sprovođenje projekata i mera, sa izvorima finansiranja;
• pokazatelje učinka na nivou mera;
• informacije o propisima koje bi trebalo doneti/izmeniti da bi se realizovale mere javne politike.

Matrica akcionog plana (obrazac) može se preuzeti sa sajta Republičkog sekretarijata za javne politike: https://rsjp.gov.rs/cir/predlog-strukture-djp/

Mera javne politike jeste skup ključnih i povezanih aktivnosti koje se preduzimaju radi postizanja opšteg ili posebnog cilja, odnosno željenog učinka javne politike. Po svojoj prirodi mere javne politike mogu biti:

1) Regulatorne, u koje spadaju propisi i drugi opšti akti, koje su primenjive kada je potrebno da se uspostave ili izmene obavezujući standardi i/ili pravila kojima se uređuju društveni odnosi;

2) Podsticajne, u koje spadaju fiskalne mere (subvencije, direktna finansijska davanja, porezi i drugo) i druge finansijske i nefinansijske mere, koje su primenjive kada se konkretan cilj može postići, odnosno kada se na uzroke ključnog identifikovanog problema može uticati promenom cena i/ili fiskalnih opterećenja;

3) Informativno-edukativne, u koje spadaju informativne kampanje, distribucija publikacija, obrazovni programi i slične aktivnosti, koje su primenjive kada je potrebno podići nivo svesti o željenoj promeni i načinu njenog sprovođenja, odnosno o potrebi i načinu prevazilaženja postojećeg problema, uključujući i potrebu promene ponašanja određene ciljne grupe u odnosu na koju se sprovodi javna politika ili propis, kao i kada je potrebno podići nivo znanja i na taj način omogućiti zainteresovanim stranama i ciljnim grupama da svoje odluke donose na osnovu bolje informisanosti (naročito u oblastima kao što su zdravstvo, zaštita životne sredine, saobraćaj i sl.);

4) Institucionalno upravljačko organizacione, u koje spada formiranje posebnih institucija ili obezbeđenje novih, odnosno preraspodela već raspoloživih resursa u postojećim, kako bi se osiguralo sprovođenje mera predviđenih u dokumentima javnih politika u institucijama javne uprave (državni organi i organizacije, organi i organizacije jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, javne agencije, javna preduzeća i drugi imaoci javnih ovlašćenja), kada postojeća organizaciona struktura ne obezbeđuje efikasno funkcionisanje tih institucija, odnosno sprovođenje drugih vrsta mera predviđenih u dokumentima javnih politika;

5) Obezbeđenje dobara i pružanje usluga od strane učesnika u planskom sistemu, kada se konkretan cilj može postići, odnosno kada se na uzroke ključnog identifikovanog problema može uticati obezbeđenjem dobara i pružanjem usluga, uključujući i javne investicije (kapitalni i infrastrukturni projekti, investicije i dr).

Program predstavlja dokument javne politike užeg obuhvata od strategije, koji po pravilu razrađuje poseban cilj strategije ili nekog drugog planskog dokumenta ili se deluje u delu oblasti koji nije pokriven strategijom. Predstavlja grupu nezavisnih, ali tesno povezanih mera i/ili srodnih projekata kojima se upravlja i koordinira kako bi se ostvarili ciljevi. Po pravilu, ima do 3 posebna cilja i donosi se za period do 3 godine.

Sadržinu programa obavezno čine sledeći elementi:

1. UVOD

- Pravni osnov koji propisuje nadležnost za donošenje

- Razloge za donošenje programa (Zašto se program izrađuje? Na čiju inicijativu se pristupilo izradi programa?)

- Kratku informaciju o institucijama uključenim u razvoj programa i sprovedenom konsultativnom procesu

2. PLANSKI DOKUMENTI I PRAVNI OKVIR RELEVANTNI ZA STRATEGIJU

- Usklađenost sa drugim relevantnim važećim dokumentima javnih politika (sa kojim dokumentom je usklađen, deo/poglavlje, cilj koji se ispunjava donošenjem programa)

- Domaći i međunarodni pravni okvir, kao i pregled najnovijih dešavanja i izmena u pravnom okviru

3. OPIS POSTOJEĆEG STANJA

- Opis stanja u oblasti baziran na činjenicama

- Sažetak iz vrednovanja prethodnog programa

- Identifikacija i argumentovano objašnjenje problema, njegovog obima i prirode, kao i uzroka koji su doveli do njihovog nastanka i  posledica koje izazivaju u praksi, da bi se stekao uvid u ono što treba promeniti

- Uporedna međunarodna praksa (ukoliko postoji)

4. PROMENA KOJA SE POSTIŽE SPROVOĐENJEM PROGRAMA (vizija)

- Idealizovana budućnost o željenom stanju u određenoj oblasti

- Prevazilazi vremenski okvir programa

5. CILJEVI PROGRAMA

- Opšti cilj i pokazatelji efekta sa početnim i ciljanim vrednostima

- Posebni ciljevi i pokazatelji ishoda sa početnim i ciljanim vrednostima

6. ANALIZA OPCIJA ZA OSTVARIVANJE CILJEVA (minimalno dve opcije, ne uključujući „status quo“ opciju)

„Status quo“ opcija

Opcija 1

Opcija 2

7. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJA I ANALIZA NJIHOVIH EFEKATA

- Narativni opis mere

- Nosioci i partneri

- Pokazatelji rezultata sa početnim i ciljanim vrednostima

- Procena potrebnih sredstva i izvori finansiranja

- Analiza efekata – odgovori na relevantna pitanja iz priloga Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika (prilozi od 5 do 10)

8. MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA I NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA 

- Organ državne uprave koji predlaže program odgovoran je za sprovođenje i vrednovanje

- Definiše se period izveštavanja i izrada еx-post analize или финалнo vrednovanje програма

- Definiše se donošenje akcionih planova

9. SPROVEDENE KONSULTACIJE SA ZAINTERESOVANIM STRANAMA

- Navođenje stavova koje su konsultovane grupe iznosile u odnosu na razmatrane alternativne mere, kao i razloga iz kojih su usvojeni, odnosno odbačeni njihovi stavovi

10. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA I ANALIZA FINANSIJSKIH EFEKATA

- Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje programa i izvora iz kojih će se ta sredstva obezbediti

- Procena efekata realizacije programa na budžet, u skladu sa zakonom koji uređuje budžetski sistem

11. ANALIZA RIZIKA

- Vrši se odgovorom na pitanja datim u Prilogu 10 Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika

- Rizici sprovođenja javnih politika, kada je moguće utvrditi verovatnoću ostvarivanja nekog događaja

- Neizvesnosti sprovođenja javnih politika, kada nije moguće utvrditi verovatnoću ostvarivanja nekog događaja

12. AKCIONI PLAN

Predlog za strukturu programa (obrazac) može se preuzeti i sa sajta Republičkog sekretarijata za javne politike https://rsjp.gov.rs/cir/predlog-strukture-djp/

Izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, donete maja 2021. godine, imale su za cilj usklađivanje pojedinih njegovih odredbi sa Zakonom o planskom sistemu RS (odredba člana 54. stav 2).

Predloženim izmenama i dopunama, između ostalog, definisano je da nadležni organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave može usvojiti pokrajinski odnosno lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja u skladu sa propisima kojima se uređuje planski sistem. To znači da AP i JLS, počevši od 2024. godine, usvajaju program zapošljavanja sa pratećim akcionim planom za trogodišnji period, a u skladu sa Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine („Službeni glasnik RSˮ, br. 18/21 i 36/21 – ispravka) i drugim Akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja koji će tek biti usvojen od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Program mora da sadrži poglavlje kojim se razrađuju mere politike zapošljavanja sa procenom finansijskih sredstava i finansijskih efekata na godišnjem nivou, na osnovu koga će Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja moći da odluči o sufinansiranju aktivnih mera politike zapošljavanja na lokalnom nivou, po zahtevu koji JLS podnose svake godine.

Paket propisa o planskom sistemu kao referentni pravni okvir obrađuje sveukupno upravljanje javnim politikama i srednjoročno planiranje i odnosi se na sva planska dokumenta.

Kada je reč o lokalnoj samoupravi, kako u hijerarhiji planskih dokumenata, tako i u samom Zakonu, posebno mesto zauzima Plan razvoja JLS. Radi se o dokumentu razvojnog planiranja najvišeg reda za čiju pripremu, usvajanje, sprovođenje i praćenje je nadležna JLS. Plan razvoja JLS usvaja Skupština JLS, na predlog nadležnog izvršnog organa JLS, za period od najmanje sedam godina. Prilikom izrade svog Plana razvoja, JLS je dužna da vodi računa o njegovoj usklađenosti sa planskim dokumentima donetim na republičkom nivou i nivou autonomne pokrajine (ako se JLS nalazi na teritoriji AP). Istovremeno, JLS nužno vodi računa i o svojim izvornim nadležnostima u domenu planiranja.

Srednjoročni plan je sveobuhvatan planski dokument koji se donosi za period od tri godine i koji omogućava da se povežu javne politike sa srednjoročnim okvirom rashoda. Srednjoročni plan JLS se izrađuje na osnovu plana razvoja JLS i dokumenata javnih politika JLS, razvojnih mera i aktivnosti utvrđenih na osnovu nadležnosti JLS i obaveza JLS proisteklih iz republičkih ili pokrajinskih dokumenata javnih politika ili na osnovu posebnih propisa, pri čemu se uvažavaju raspoloživi kapaciteti i resursi JLS, kao i promene okolnosti u odnosu na vreme kada su planski dokumenti doneti. Na taj način srednjoročni plan postaje osnovni upravljački instrument JLS čiji je cilj to da utvrdi koje će razvojne mere i aktivnosti biti sprovedene u naredne tri godine. Srednjoročni plan utvrđuje ko, šta, kad i kako treba da uradi, troškove tih aktivnosti u srednjoročnom periodu i njihovu usklađenost sa bilansnim mogućnostima (utvrđenim budžetom za narednu godinu i srednjoročnim okvirom rashoda).