Zakonom o ozakonjenju objekta („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 – odluka US i 1/2023 – odluka US) je članom 10. stav 1. i 2. propisano da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja, a da se kao odgovarajuće pravo smatra pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu.

Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20 i 25/21) je članom 135. stav 2. propisano da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Zakon o planiranju i izgradnji pravo zakupa na građevinskom zemljištu u privatnoj svojini, kao odgovarajuće pravo na zemljištu na osnovu koga bi se izdalo rešenje o građevinskoj dozvoli, pominje samo kada su u pitanju objekti iz člana 69. stav 1. i 2, tako što u članu 69. stav 9. navodi da se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz stava 1. i 2. ovog člana, osim dokaza propisanih članom 135. ovog zakona, može se podneti i ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima. 

Članom 135. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajućem pravu smatra i zaključen ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisano članom 69. ovog zakona.

Kako stambeni objekat koji je predmet vašeg postupka ozakonjenja ne spada u ovu vrstu objekata za koje je Zakonom o planiranju i izgradnji propisana mogućnost da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra i zaključen ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini, mišljenje Stručne službe SKGO je da ga u postupku  ozakonjenja koji vodite, ne možete uzeti u obzir.

Prema odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave "Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu, a to je ono mesto čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice (član 133đ zakona).

Članom 133e istog zakona predviđeno je da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju službenik može napredovati u smislu odredaba Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave jer ispunjava uslov da je u periodu od pet godina dobijao najmanje ocenu "dobar".

Odredbama člana 12. Zakona o porezima na imovinu koje uređuju poreska oslobođenja stavom 1. tačka 7a, propisano je da se porez na imovinu ne plaća na: „ vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar vodnog dobra, odnosno katastra vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake).

Prema članu 18. tačka 4.  Zakona o vodama vodni objekti za korišćenje voda su objekti:

1) za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-higijenske potrebe - vodozahvati (bunari, kaptaže, zahvati iz vodotoka, kanala, jezera i brane sa akumulacijama), postrojenja za pripremu vode za piće, magistralni cevovodi i rezervoari sa uređajima koji im pripadaju;

2) za navodnjavanje: zahvati iz vodotoka, kanala, jezera, podzemnih voda i brane sa akumulacijama, glavni kanali i sekundarna mreža i objekti i uređaji koji im pripadaju;

3) za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene - brane sa akumulacijama, dovodni i odvodni kanali i uređaji koji im pripadaju;

4) za uzgoj riba - ribnjaci;

5) za plovidbu - objekti kojima se obezbeđuje sigurnost plovidbe u plovnom putu na kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje i brodske prevodnice na njima.

Prema članu 2 stav 1. tačka 24a Zakona o planiranju i izgradnji ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kunića, ukrasne živine i ptica); kao i objekti za gajenje golubova, objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi) objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi), ribnjaci, krečane, ćumurane i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.); jesu i ribnjaci.

Prema tome, ekonomski objekat-ribnjak, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, razvrstava se u grupu nepokretnosti iz člana 6a stav 1. tačka 8 podtačka 2 - pomoćni objekti -ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.

Podsećamo, da se za poljoprivredne objekte fizičkih lica od 2021.  godine ostvaruje pravo na poresko oslobođenje po članu 12. stav. 1. tačka 10 Zakona o porezima na imovinu, bez dodatnih uslova da je lice i obveznik poreza na dohodak građana. Potrebno je samo da je objekat zaista i namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju u skladu sa članom 12b Zakona o porezima na imovinu. Takođe, Izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu koji je stupio na snagu 1. januara 2021. godine nije brisan uslov za poresko oslobođenje – da ti objekti nisu trajno dati drugom licu radi ostvarivanja prihoda. U tom smislu ceni se faktičko stanje. Kada je u pitanju upravna zgrade za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, takav objekat razvrstava se prema članu 6a stav 1. Zakona o porezima na imovinu.

Članom 133g Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da službenik kome je određena ocena „ne zadovoljava“ može biti upućen na dodatno stručno osposobljavanje. U svakom slučaju, on se vanredno ocenjuje protekom 30 radnih dana od dana konačnosti rešenja kojim mu je određena ocena „ne zadovoljava“.

Dalje, se u članu 133g istog zakona kaže da službenik na izvršilačkom radnom mestu kome na vanrednom, odnosno godišnjem ocenjivanju bude određena ocena „zadovoljava“ premešta na radno mesto razvrstano u niže zvanje koje odgovara stepenu njegovog obrazovanja i za koje ispunjava uslove za rad, a ako takvo radno mesto ne postoji određuje mu se niži koeficijent u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Službeniku kome bude određena ocena „ne zadovoljava“ prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja.

Dakle, jedan od razloga za premeštaj službenika na radno mesto u nižem zvanju je u situaciji da na vanrednom ocenjivanju bude ocenjen ocenom "zadovoljava".

Članom 145. istog zakona predviđeno je da za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne novčana kazna do 20% njegove osnovne plate, za mesec u kome je novčana kazna izrečena. Za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne: 1) novčana kazna od 20% do 30% njegove osnovne plate za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci; 2) određivanje nižeg koeficijenta u rasponu do početka neposredno nižeg platnog razreda, koji ne može biti niži od početnog koeficijenta zvanja čije poslove službenik obavlja, prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 3) zabrana napredovanja od četiri godine; 4) premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz određivanje koeficijenta prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 5) prestanak radnog odnosa. Novčana kazna izvršava se administrativnim putem.

Dakle, nakon sprovedenog disciplinskog postupka u slučaju teže povrede dužnosti, jedna od mera koja se može izreći zaposlenom je i premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz određivanje koeficijenta prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Član 29. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Sl. glasnik RS", br. 21/2015, 92/2020 i 123/2022) predviđa da je poslodavac dužan da zaposlenom, po osnovu solidarnosti, isplati pomoć u slučaju:

1) smrti bračnog druga ili deteta - u visini troškova sahrane prema priloženim računima do neoporezivog iznosa,

2) nastanka trajne teške invalidnosti - u visini dve prosečne plate,

3) privremene sprečenosti za rad dužeg od tri meseca u kontinuitetu. Pod privremenom sprečenosti za rad podrazumeva se samo odsustvo sa rada koje je prouzrokovano bolešću, povredom van rada, povredom na radu i profesionalnom bolešću - u visini jedne prosečne plate jednom u kalendarskoj godini,

4) u slučaju nabavke medicinskih-tehničkih pomagala koja su definisana pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja - u visini jedne prosečne plate,

5) rođenja ili usvojenja deteta zaposlenog - u visini jedne mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa.

U slučaju smrti zaposlenog, porodica ima pravo na naknadu troškova sahrane prema priloženim računima, a najviše do neoporezivog iznosa za pomoć u slučaju smrti člana porodice zaposlenog, samo kod jednog poslodavca.

Prosečna plata iz stava 1. ovog člana je prosečna plata po zaposlenom u ustanovi u prethodnom mesecu, odnosno prosečna zarada isplaćena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu u odnosu na mesec isplate solidarne pomoći, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to povoljnije po zaposlenog.

S obzirom na navedeno, smatramo da u ovoj konkretnoj situaciji zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć i u 2022. i u 2023. godini, imajući u vidu da zakon pravi ograničenje na isplatu u toku kalendarske godine, a ne ograničava ostvarivanje tog prava u pogledu privremene sprečenosti za rad.