Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanječlanom 125. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, propisano je da poslodavac može zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu. S tim u vezi, da li javni konkurs za prijem pripravnika na određeno vreme može da se raspiše za bilo koje slobodno radno mesto, u bilo kom zvanju a koje odgovara stručnoj spremi i obrazovanju za koje se pripravnik prima (npr. savetnik-pripravnik) ili mora da se raspiše samo za slobodno radno mesto u najnižem zvanju obrazovanja koje pripravnik ima (npr. mlađi savetnik-pripravnik).
Shodno članu 125. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. - zakon) pripravnik je lice koje poslodavac prima u radni odnos na određeno vreme radi osposobljavanja za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje posla.
Poslodavac može zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu.
Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u narednom članu je propisano da svojstvo pripravnika može steći lice koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice koje je provelo na radu vreme kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž s tim stepenom obrazovanja.
Vreme provedeno u radnom odnosu, odnosno na radu van radnog odnosa, kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž ukoliko poslovi koje je to lice obavljalo ne odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi.
Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako je nakon sprovedenog javnog konkursa za obavljanje pripravničkog staža primljeno lice koje je službenik u radnom odnosu na neodređeno vreme kod poslodavca, službenik se raspoređuje na radno mesto na kojem se obavlja pripravnički staž u statusu pripravnika, do okončanja trajanja pripravničkog staža.
Službeniku iz stava 4. ovog člana, za vreme obavljanja pripravničkog staža miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u organu, službi ili organizaciji u kojem je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.
Članom 20. istog Zakona je propisano da službenik ima pravo da napreduje u službi sticanjem višeg zvanja utvrđenog ovim zakonom i sticanjem višeg platnog razreda utvrđenih zakonom kojim se uređuju plate zaposlenih u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
Najzad, članom 59. je propisano da se izvršilačka radna mesta razvrstavaju po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad.
Radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.
Zvanja su: samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent.
U organima autonomne pokrajine i grada Beograda utvrđuje se i zvanje viši savetnik.
Sve navedeno navodi na zaključak da poslodavac može zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu. Istovremeno, zvanja se vezuju za složenost poslova konkretnog radnog mesta, ali se napredovanje u zvanje utvrđuje pod zakonom definisanim uslovima. Dakle, radni odnos sa pripravnikom se ne može zasnovati za bilo koje zvanje, već za slobodno radno mesto i najniže zvanje u okviru konkretne stručne spreme.
Da li službenik na položaju može da ostvari pravo na isplatu jubilarne nagrade za vreme dok je na položaju?
U skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, broj 38/19) službenici i nameštenici imaju pravo na jubilarnu naknadu.
U skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS (član 3. stav 3.) pod službenikom se podrazumeva službenik na položaju i službenik na izvršilačkom radnom mestu. Dakle, u skladu sa zakonom, službenici na položaju su službenici, te samim tim imaju pravo na jubilarnu nagradu, odnosno vreme provedemo na položaju se računa u ukupno vreme provedeno kod poslodavca.
Potrebno je tumačenje radno-pravnih propisa u jedinicama lokalne samouprave, a koje se tiču odnosa između dodatka za prekovremeni rad i dodatka za noćni rad. U pitanju je situacija u kojoj inspektori u opštini imaju obavezu da kontrolišu (redovno i vanredno) radno vreme ugostiteljskih objekata, što se dešava u vremenu od ponoći do tri sata posle ponoći. Pošto inspektori imaju svoje redovno radno vreme od 40 časova sedmično (nije vršena preraspodela radnog vremena), postavilo se pitanje da li se u takvoj situaciji (kada inspektor vrši redovnu ili vanrednu kontrolu radnog vremena) može isplatiti i dodatak za noćni rad i dodatak za prekovremeni rad za svaki sat noćnog, odnosno prekovremenog rada? U svim propisima koji uređuju ovu oblast (Zakon o zaposlenima u AP i JLS, Zakon o sistemu plata zaposlenih i javnom sektoru, Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, Zakon o radu, Posebnom kolektivnom ugovori za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave), nije propisano da se navedeni dodaci isključuju, kao što je to propisano u Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika (koji se svakako ne primenjuje na jedinice lokalne samouprave). U Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama, a koji se još uvek primenjuje na zaposlene u JLS dok ne počne da se primenjuje Zakon o platama službenika i nameštenika u organima u AP i JLS, propisano da dodatak na platu pripada za, između ostalog, dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad) i za rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenata. Takođe, istim zakonom je propisano da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, pa se može smatrati da noćni rad nije vrednovan u koeficijentu.
Članom 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama predviđeno je koji to dodaci na platu pripadaju zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave, gde se između ostalog kaže da zaposlenom pripada dodatak za dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad), rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta, i drugo. Istim članom predviđeno je da se dodatak na platu iz stava 1. tač. 2) - 5) ovog člana obračunava i isplaćuje u visini utvrđenoj propisima o radu.
Zakon o radu u članu 108. utvrđuje procente uvećanja zarade u slučaju prekovremenog rada (26%) i rada noću (26%), dok u stavu 3. kaže da ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Takođe, skrećemo pažnju da prekovremeni rad predstavlja izuzetak u opravdanim zakonom propisanim situacijama (u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, a na zahtev poslodavca), dakle može da se uvede samo u izuzetnim slučajevima, za posao koji nije mogao unapred da bude predviđen.
Dalje, Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u JLS u članu 39. predviđa da zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno. Poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremeni rad prilikom isplate plate. Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno.
S obzirom da se radi, između ostalog, i o inspekcijskom nadzoru koji se redovno obavlja, preporučujemo usklađivanje rasporeda radnog vremena sa potrebama obavljanja tog nadzora.
Da li postoji mogućnost uvođenja pripravnosti na radu za vozače opštinske uprave, obzirom da se isti često pozivaju van radnog vremena za potrebe inspekcijskih službi?
Članom 6. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca. Na prava i dužnosti iz radnog odnosa nameštenika primenjuju se opšti propisi o radu i kolektivni ugovori iz stava 1. ovog člana, ako ovim ili posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Članom 8. Zakona o radu predviđeno je da Kolektivni ugovor i Pravilnik o radu (opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Sledstveno tome, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i opštim aktom mogu se predvideti veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenim zakonom. S obzirom na to da, navedeni propisi nisu predvideli pravo na naknadu za pripravnost na radu, takvo pravo bi se moglo pregovarati prilikom zaključenja kolektivnog ugovora kod poslodavca.
Da li mogu da se na jedno radno mesto prime na određeno vreme u skladu sa članom 70. stav 1. tačka 2, dva lica koja ispunjavaju uslove?
Član 70. stav 1. tačka 2) Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđa da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine. Jedino ograničenje u skladu sa ovim članom je da radni odnos sa tim licima ne može trajati duže od 6 meseci u toku jedne kalendarske godine, dok ne predviđa ograničenje broja lica koja mogu biti angažovana na ovaj način.
Međutim, ovde treba imati u vidu i član 10. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji kaže da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme, zbog privremeno povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, zaključenih neposredno ili preko omladinske ili studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovima ne može biti veći od 10% broja zaposlenih na neodređeno vreme kod organizacionog oblika.